Testiranje i nerviranje

Srpska opozicija je ovogodišnju borbu protiv vlade započela ispred Instituta „Servantes“. Nisu opozicioni političari tražili drugu simboliku do da je tu napadnut Velimir Ilić - jedan od njih! Mada, cinični posmatrač mogao bi izglede opozicije da u ovom trenutku ostvari svoj cilj: pad vlade i raspisivanje izbora - nazove i donkihotovskim. Jer, vladajuća većina nakon što je u prošloj godini preživela nekoliko teških momenata u političku 2010. ulazi stabilna; istina sa sve nejasnijim statusom nekoliko poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, ali zato i sa sve jasnijim statusom znatno većeg broja poslanika Liberalno-demokratske partije. Izjave Čedomira Jovanovića da je traženje izbora destruktivan projekat i da niko ne želi izbore ovog momenta daju Cvetkovićevom kabinetu posebnu čvrstoću. Tako smo umesto zvaničnog skraćenja dobili neformalno povećanje vlade, a s druge strane dolazi i do provetravanja odnosa u opoziciji. Srpska napredna stranka polako sasvim preuzima opozicioni barjak; to provocira Velju Ilića da krene s njima, a radikale sasvim ostavlja na političkoj margini. DSS je principijelno uz naprednjake, ali kad treba i fizički stati s njima u front onda to Vojislav Koštunica izbegne i po receptu sa mitinga - protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića, Nikoliću i Vučiću pošalje svoje perjanice. I pri tom izjavi da nije potrebno da se pravi novi DOS. Sve ozbiljne stranke prate događaje kroz istraživanja javnog mnjenja, preko kojih prate stavove onih od kojih zavise ili bi bar tako trebalo da bude – građana Srbije. „Vi kao partija morate sve vreme da se bavite svojim biračkim telom; morate u svakom trenutku da znate šta misli vaš birač, da pred sobom imate njegovu ličnu kartu. Izbori uopšte ne moraju da budu na vidiku, uostalom istraživanja nisu nikakve predikcije i ona se i ne prave da utvrdite gde ste, već da planirate buduće korake. Ključne su teme a rejtinzi su tek na repu tog događaja“, objašnjava Zoran Lučić, direktor CeSida. Da li zato što nam je taj rep najzanimljiviji, tek to je ono što prvo iscuri u javnost: koliko koja partija teži. „Istraživanja se uvek koriste kako za interne potrebe analiza u političkim štabovima, tako i za eksternu upotrebu kada se `filtrirano` prosleđuju medijima. Vidimo da neke ankete pokazuju da prednost ima DS, a neke SNS. Čini se da je SNS u prednosti u odnosu na DS, jer je poznato da DS kao vladajuća stranka ima tradicionalno `dobre` odnose sa agencijama, pa nije daleko od pameti da im neki daju zbog toga malu prednost“, kaže politički analitičar Branko Radun. Inače, prema poslednjem istraživanju „Medijum galupa“, koje je izazvalo veliku medijsku pažnju DS ima nepun procenat prednosti u odnosu na SNS, a zanimljivo je da su treća stranka, po njima radikali dok, na primer LDP i još 12 vladajućih stranaka ne prelaze cenzus. I ovakvi nalazi mogu biti odgovor zbog čega je vlada sve čvršća. Manjim strankama kad vide ovakve rezultate ne rizikuju se vladajuće pozicije. Mada će reći šef poslaničke grupe G17 u Skupštini Srbije Suzana Grubješić da je vlada stabilna zato što je preživela „najtežu godinu posle Drugog svetskog rata u Evropi“ koju nisu preživele tolike vlade po Evropi i zato što je pokrenula stvari sa mrtve tačke. A ne zbog straha stranaka poput G17 da neće doseći do cenzusa (imaju tri odsto po „Galupu“). „Kad su raspisani izbori 2007. ta istraživanja su nam davala 0,9 odsto pa smo prešli cenzus. I dok oni to pogađaju mi ćemo i dalje obavljati najteže poslove ne razmišljajući o trenutnim rejtinzima“, kaže Suzana Grubješić. Jeste G17 pravio velike uspone u kampanji, ali je bilo drugačije vreme i drugačiji resursi a, uprkos tome Suzana Grubješić kaže da se ponašanje G17 u ovoj vladi nije promenilo u odnosu na neke prethodne. Mada je i zbog oklevanja u najavljenom prerastanju u Uniju regiona jasno da im izbori nikad manje nisu odgovarali. Naravno, ni SPS koji ima značajne karike vlasti nije nimalo raspoložen da sve to ponovo rizikuje na izborima, iako njih nijedno istraživanje nije spustilo ispod cenzusa. A pogotovo se to može reći za DS – koji ima praktično svu vlast u zemlji. „Zbog čega bi sad oni sebi propisivali loše lekove? Nemaju nijedan razlog. Svuda je pravilo da u drugoj polovini mandata stranke vlade više osluškuju mišljenja javnog mnjenja i ako uđu u drugu polovinu realno je da dočekaju istek mandata. Naravno, ako se ne dogodi nešto baš nepredviđeno poput nekog velikog sukoba lidera partija vlade ili ako dođe do ogromne krize kojom vlada ne bude bila sposobna da upravlja“, smatra Zoran Lučić. Branko Radun, međutim, kaže da iako to ovog trenutka izgleda tako ne znači da su izbori i zaista daleko. Prem njegovom mišljenju može ih isprovocirati odnos malih stranaka prema velikoj, ali i eventualni drugi udar ekonomske krize. „Sve stranke u vladi osim DS-a se pribojavaju izbora. Često je do sada pretnja izborima bila deo politike disciplinovanja malih stranaka u vladi od strane DS-a. Demokrate imaju svoju računicu u kojoj im je možda `jeftinije` da raspišu izbore u momentu kad im odgovara i da onda sa drugim strankama ili strankom prave vladajuću koaliciju. Pogotovo što će zbog posledica drugog udara ekonomske krize morati da se ozbiljno razmatraju nove koalicije i kombinacije koje bi imale jaču podršku javnosti od ove vlade koja troši poslednje rezerve autoriteta i u sopstvenom biračkom telu“, kaže Radun. „Dobro i ja sam za izbore, ali brate koga birati? Ovi ne valjaju ali šta je alternativa“, piše građanin Z. J. na forumu B92. I to je ključno pitanje za srpsku opoziciju: kako da građane razočarane u ovu vladu ubede da ipak treba da izađu na izbore i glasaju. Najviše se tim pitanjem bavi Srpska napredna stranka koja je za 20 dana prikupila 700.000 potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Uskoro, kažu taj broj preći će milion, a naprednjaci smišljaju i nove akcije protiv vlasti. Šta to može da promeni? Šta donosi naprednjacima, a odnosi vlasti? „SNS ovako testira svoju infrastrukturu. Za opozicionu partiju veoma je bitno i da stalno pokazuje aktivnost, a još bitniji su im ljudi na terenu. Na ovaj način oni skreću pažnju javnosti na sebe, pokazuju neku vrstu besa, a ujedno regrutuju ljude koji su spremni da im rade kampanju od vrata do vrata. Naravno, oni su svesni da čak i da prikupe potpise svih upisanih birača ne mogu da izdejstvuju izbore ali znaju da ovako jačaju svoju poziciju“, kaže Zoran Lučić. Prema mišljenju direktora CeSida njihov jedini problem je što u ovom trenutku izbori ne odgovaraju nikome sem njima. Čak ni drugim opozicionim strankama. „LDP nema razloga da reskira sa izlaskom na izbore iako bi verovatno probili cenzus, ali bi ukupan odnos snaga bio sasvim sličan. A ova vlada nas vodi ka Evropi, što je njihov program. DSS bi verovatno dobio manje nego na prošlim izborima; oni moraju da budu svesni da pojavom SNS-a gube, a to će se pogotovo desiti ako Velja Ilić izađe iz koalicije s njima i priključi se naprednjacima. Radikalima, tek ne pogoduju izbori jer bi na njima izgubili gomilu mesta u parlamentu, što bi moglo da uslovi i novi talas odlazaka iz te stranke“, kaže Lučić. Aleksandar Martinović, zamenik šefa poslaničke grupe radikala, kaže da svaka opoziciona stranka priželjkuje izbore pa tako i SRS, mada oni kao svoju arenu za izdejstvovanje izbora shvataju parlament „a ne prikupljanje potpisa ili slične performanse pod komandom lažnog opozicionara Tomislava Nikolića“. „Mislim da će o izborima odlučiti vlast u dogovoru sa svojim mentorima sa Zapada. I kad god to da odluče nama odgovara jer nemamo šta da izgubimo“, kaže. Čak i u ovom trenutku, kada radikalima nikakvi trikovi ne bi mogli da obezbede 56 mesta u Skupštini koliko sada imaju. „Nije toliko bitno da li imate 20, 30 ili 70 poslanika, već da li si opozicija ili vlast. Naš cilj je da dođemo na vlast i sprovodimo svoj program tako da nam u svakom trenutku dok smo opozicija odgovaraju izbori“, kaže Aleksandar Martinović. Kad smo kod spekulacija ko se kako pozicionira pred izbore i kad ih priželjkuje, treba pomenuti i onu da čak ni naprednjacima ne bi izbori tako dobrodošli, jer bi im više odgovaralo da u vladu uđu kad prođe još jedna krizna godina i kad bude više uslova da se sa tog mesta nešto uradi. „Pa, naravno da bi im odgovaralo da dođu na gotovo kad se svi teški poslovi završe. Zašto potpise nisu prikupljali početkom prošle godine“, kaže Suzana Grubješić. Međutim, teško je verovati da naši političari tako razmišljaju. A Branko Radun će reći da oni nisu ni jedini odlučioci. „Ni sakupljanje milion potpisa ne može ovu vlast naterati da raspiše izbore, ali može izvršiti značajan pritisak u pravcu toga da se ta tema nametne javnosti i političkoj eliti. No, sva je prilika da odluku o izborima u Srbiji ne donosi ni vladajuća stranka, već oligarhija moćnika u čijem vrhu sede pre svega tajkuni, a tek potom domaći političari“. U tom kontekstu zanimljiva je najava o sporazumu Saveza samostalnih sindikata Srbije i Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ nakon koga bi sindikati i privrednici partnerstvo trebalo da ponude vladi. To bi onda i definitivno moglo da znači da se vlada projektuje za ceo mandat.  Marko Đurišić, predsednik izvršnog odbora DS-a Izbori po Ustavu, a ne po potpisima Opozicija je prikupljanjem potpisa za raspisivanje izbora izabrala da skreće pažnju na sebe, što je legitimno ali nije delotvorno. Naime, Ustav kaže da se izbori raspisuju na svake četiri godine, izuzev kada ne postoji mogućnost da se formira skupštinska većina. Kako je sadašnja skupštinska većina sasvim stabilna, ne vidim zašto ona ne bi izdržala do 2012. godine kako Ustav nalaže. Zbog nekih sakupljenih potpisa koji su mnogostruko manji nego broj glasova koje su dobile stranke vlade? Razlog više je taj što istraživanja pokazuju da bi sve i da se održe izbori raspored snaga ostao otprilike isti kao sada i iste stranke bi opet mogle da formiraju vladu. Ali, to su najnebitnije stvari u istraživanjima. Mi istraživanja redovno radimo, ali zbog toga da vidimo kako građani reaguju na našu politiku, dok su trenutni rejtinzi tu sasvim sporedna stvar. To zna svako ko se ozbiljno bavi politikom, ali izgleda ne i Aleksandar Vučić, koji neprestano govori samo o tim rejtinzima i licitira sa datumima izbora koji se naravno ne ostvaruju. To što su oni formirali novu stranku, koja nije ništa jača nego što im je bila prošla ne znači da svi treba da prestanemo da radimo posao kojim se bavimo i raspišemo izbore. Naravno, da LDP doživljavam kao opozicionu partiju, pa oni ne učestvuju u Vladi Srbije. To što LDP glasa za neke predloge vlade govori o njihovom odgovornijem gledanju na politiku. Ta linija između pozicije i opozicije ne treba da bude tako striktna i povučena čak i po cenu vlastite štete. Tako gledam i na izjavu Čedomira Jovanovića da izbori nikome ne bi koristili. To je politička realnost. Nema potrebe za izborima pre 2012. godine.  Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a Ko je za seču platana, taj nije opozicija Oni da hoće neće. I ne sad nego nikad. Da je samo do stranaka koje su sad u vladi oni nikada ne bi odstupili sa vlasti, ali ne pitaju se samo oni. Pitaju se i građani Srbije kojima je dosta njihove vlasti. I posao nas opozicionih političara je da se borimo protiv takve vlasti, da pravimo pritisak, da pokazujemo da su izgubili svaki legitimitet. Svi koji žele da učestvuju u toj borbi su dobrodošli, spremamo nove akcije protiv vlasti i nameravamo da od marta dramatično povećamo pritisak na vladu. Kada kažem „svi“ mislim na DSS i NS kao i sve opoziciono nastrojene organizacije. Naravno, da tu ne računam radikale i LDP. Ova smehotresna komedija sa promenom mišljenja Čedomira Jovanovića u vezi sa sečom platana u Bulevaru je još jednom pokazala da je LDP ušao duboko u vlast i odatle nema povratka. Stranke vlasti žele da plasiranjem istraživanja javnog mnjenja koje im ide u prilog sami sebe ubede da im građani veruju, to je psihološka igra da ostaju u sedlu, a ujedno i da disciplinuju svoje manje koalicione partnere. Kao što, kad se pokaže da SNS ima značajnu prednost u odnosu na DS, nastoje da se to istraživanje nikada ne objavi, kao što je slučaj sa poslednjim istraživanjem „Stratedžika“. Ali, ništa im to neće vredeti. To da SNS ne želi izbore su spekulacije koje nemaju nikakvog osnova. Naš osnovni cilj je raspisivanje izbora i učinićemo sve da nateramo vlast da izađe na izbore pre nego što je sama planirala. A njihov plan je da to bude posle privatizacije Telekoma ili eventualnog dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. A to oni očekuju marta, aprila 2011. godine.