Kontrola

Šta povezuje Darka Šarića, Mileta Jerkovića, Radoslava Sretenovića, Zorana Živkovića i 11 bivših i sadašnjih ministara ...? Naravno, vlast. Kako je moguće da narkobos Šarićevog kalibra godinama ordinira po Srbiji, razvija prljav posao, ulaže ogroman novac u nekretnine, preduzeća, oranice, a da to niko ne vidi. Ni poreznici, ni zaduženi za sprečavanje pranja novca, ni policija. Nikom ništa nije bilo sumnjivo, a svi imaju opravdanje za „naknadnu pamet“. Bilo je, tobože, teško otkriti šta sve Šarić poseduje, jer je većinu imovine uknjižio na tuđa imena. Kao da ti fiktivni vlasnici nisu, kao i svi drugi građani, podložni kontroli porekla imovine. Ali, zašto bi neko radio svoj posao. Lakše je sada spinovati priču o odgovornosti Crne Gore (što ne znači da crnogorska vlast nije realno odgovorna), nego se suočiti s činjenicom da će se slučaj Šarić završiti bez bilo čije konkretne odgovornosti u Srbiji, iako su adrese poznate. Da Šarić nije uhvaćen ko zna dokle bi dogurao, možda bi postao političar ili ugledni biznismen. A zašto i ne bi kad je to mogao Mile Jerković. Kralj drumova, kako su ga nazvali, umalo da postane primer srpske pozitivne tranzicije, čovek koji je sa deset prstiju dosegao vrhove bogatstva i uticaja. Onda se ispostavilo da je nešto muljao sa Šarićem, posredno ili direktno, svejedno, pa se otkrilo da čovek ima crno na belo pravosnažnu presudu da odrobija tri godine zbog šverca cigareta. Zašto, dakle, građanin Mile Jerković, nije u zatvoru? Kažu da se negde zaturio poziv. To je naravno moguće, ali samo ako se onome ko ga je zaturio pripomoglo u tome. Kako se to radi svi znamo, a da li će se otkriti ko je to uradio i za kolike pare, takođe svi znamo. Još će da ispadne kako Jerkoviću namerno nisu hteli da uruče poziv da mu ne kvare biznis. Ako završi iza brave, mogle bi njegove firme da propadnu, pa da se poveća stopa nezaposlenosti, a ugrožen bi bio i planirani rast bruto društvenog proizvoda. Sve je moguće. Zar početna strategija privatizacije nije bila po sistemu - parama se ne gleda u zube. Kad se uglavnom sve raskrčmilo, kad su se mnogi podmirili i podgojili, setiše se kontrole i zakona. Da ima kontrole ne bi dnevni list „Pres“ danima prozivao Zorana Živkovića, bivšeg ministra i aktuelnog vinara. Živković je podigao vinograd na 47 hektara, a procenjeno je da vredi 1,5 miliona evra. Pitanje koje novinari uporno postavljaju je krajnje jednostavno – odakle Živkoviću pare? Ispostavilo se da je trećinu dobio bespovratno od Ministarstva poljoprivrede 2007. godine, jer je tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, a sadašnji ministar trgovine, procenio da Živković ima urođeni talenat za proizvodnju vina, za razliku od onih koji su se već dokazali pa im takva stimulacija nije potrebna. Ostalo je da se utvrdi odakle mu ona sitnica od milion evra. Živković ćuti, novinari uporno ponavljaju isto pitanje. Ćute i nadležni. Oni koji su morali da proveravaju poreklo imovine građanina Darka Šarića. Kako nema kontrole - reći će neko. Državni revizor Radoslav Sretenović podneo je prekršajne prijave protiv silnih ministara, što bivših što sadašnjih, zbog prekršaja utvrđenih revizijom budžeta za 2008. godinu. Krivične prijave nisu podnete zato da se ministri ne bi mnogo potresli, što je otkrio i njihov formalni šef Mirko Cvetković, koji je rekao da im je ovo poslednja opomena i da paze šta rade. Strogo i pravično. Ukoliko se utvrdi odgovornost ministara, sledi im kazna sudije za prekršaje. Maksimalna kazna iznosi 50.000 dinara. Javnosti je u međuvremenu laknulo jer je definitivno razjašnjeno da ovi prekršaji ne zastarevaju. Ministri su, međutim, spokojni. Svi tvrde, bez obzira na stranačku pripadnost, da su radili pošteno i da to što je nađeno nema nikakve veze s njima. Još ako sudija za prekršaje bude imao razumevanja da je ministrima to prvo pojavljivanje pred sudom, pa ih oslobodi, država će ostati uskraćena za stotine hiljada dinara. No, šalu na stranu. Revizija budžeta je ozbiljna stvar, kao i svaka druga kontrola. I baš zato taj posao je morao da bude urađen temeljno, da se zna metodologija kontrole, uzorak, obim... Ovako su revizori pročeprkali odokativno šta im je palo pod ruku, direktor Sretenović je podneo (konačno) prekršajne prijave i – šta je to nego farsa od kontrole. Ako, kojim slučajem, neki ministar i bude morao da plati kaznu, ne treba se iznenaditi ako iz njegove stranke uzvrate kako je reč o napadu na dotičnu partiju. Evo, na primer, samo što je neko priupitao ministra prosvete Žarka Obradovića šta je radio sedam dana na Kubi, usledile su izjave s najvišeg mesta da je reč o „ataku na SPS“. Ispada da je zaista nepristojno postavljati pitanja o bilo čijoj odgovornosti, ili zašto su neki zaštićeni od zakona i bilo kakve kontrole... Ali, kakve to veze ima s početkom ovog teksta. Zaista, šta povezuje Darka Šarića, Mileta Jerkovića, Radoslava Sretenovića, Zorana Živkovića …? Pardon. Izvinjavam se zbog nepristojnog pitanja.