Darijan Mihajlović, reditelj

Rođen 11. novembra 1972. godine u Beogradu. Završio osnovnu školu Karađorđe, muzičku školu Petar Slavenski, V beogradsku gimnaziju, i pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je umetnički direktor pozorišta Dadov. gde je vodio studio glume. Jedan je od osnivača, reditelj i producent pozorišne trupe „Torpedo“, koja je obišla skoro sve evropske zemlje i neke od najznačajnijih evropskih festivala. Bio je predsednik Sindikata dramskih umetnika Srbije, gradski sekretar za kulturu grada  Beograda. Dobitnik je nagrade „Joakim Vujić“ 1998. godine za najbolju režiju predstave „Koplje“ Užičkog pozorišta, „Zlatnog ćurana“ za najbolju režiju predstave „Laki komad“ Kruševačkog pozorišta, „Zlatne plakete grada Beograda“, nagrade za najbolju režiju i za najbolji kratki igrani film na Festivalu kratkog, dokumentarnog i animiranog filma, specijalne nagrada žirija i „Zlatne pomorandže“ na Festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Antaliji, godišnje nagrade za najbolju predstavu u celini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, za Verdijevu operu „Magbet“, 2002. Asistent je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek za pozorišnu režiju. Bio je predsednik Upravnog odbora Sindikata dramskih umetnika Srbije od 1999. do 2002. Nosilac je projekta i koordinator radne grupe za izradu Nacrta zakona o pozorištu. Član je gradskog veća grada Beograda. Otac je sina Andrije.  RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Globalno zahlađenje. Šta je za vas najveća nesreća? Saobraćajna nesreća, za sve ostale nesreće možete da okrivite drugog. Kad vam je neprijatno? Narednog dana. Koju pesmu volite da pevate? Le minacci, i fieri accenti iz La Forza del Destino, Verdija. Ali i Duška Radovića pesmu: „To baš nije pesma, a i nije bajna..“, a jeste pesma i jeste bajna. Šta vas izluđuje? Nedostatak mere. Sitna korist i globalna šteta. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Što me nisu izbacili iz opere kada sam je prvi put režirao. Mnoge jesu. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Majci, ocu i profesoru Muciju Draškiću. Majci i ocu na anonimnoj pomoći pri rođenju i trećem na istom, pri školovanju i karijeri. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? Fotoreportera. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Sviram violinu, ali mi nikako nije jasno kako čovek „dogovori“ levu i desnu ruku da zajedno sviraju na klaviru, e to nikako da shvatim. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Mnogima, ali najviše onima kojima sam obećao nešto, a posle izneverio obećanje. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Revnost i odgovornost. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Razmišljanje. Šta je vaša najdragocenija imovina? Osmeh na licima drugih. Šta je bila vaša najdramatičnije pogrešna odluka? Ne znam za takvu odluku. Koje su vaše skrivene slabosti? Ni to ne znam. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Tražio da reči hvala, izvini i molim budu u obaveznoj upotrebi. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Generacija rođena posle 1970. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Alfons de Lamartin. Donekle. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Leri Pejdž i Sergej Brin. Zbog njih postoji izraz u kolokvijalnom srpskom - guglovati. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Hleba i igara. Za kog slikara biste dali najviše para? Za Petra Lubardu. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Stariji. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Da naučim nemački, kineski i arapski jezik, pa da govorim kao ceo svet. Čak i jedan od ta tri će biti dovoljno. Kako biste voleli da umrete? Anoniman i bogat. Znajući da sam predao sve svojoj deci. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? Dragi čukundeda...