O duhu intervjua i duhu demantija

Pođimo od naslova „Sva Miloševićeva ubistva“ koji vas je toliko ogorčio. Smatrate da je „apsolutno neodgovarajući“. Tim povodom podsećam vas na samo jedan pasus iz vašeg intervjua: „A što se ubistva Stambolića tiče, da onaj momak iz Crvenih beretki nije progovorio, nikad se ništa o tome ne bi saznalo. Stanišić i Milošević snose odgovornost za to što su se Crvene beretke toliko osamostalile da su mogle da ubijaju koga hoće. Zatim, rekli ste da je Zoran Sokolović (jedan od bivših ministara policije, koji se ubio) „za Miloševića svakakve prljave poslove uradio“ i da se zato „plašio Haga“. Baš kao i Vlajko Stojiljković, takođe Miloševićev bivši ministar policije koji se, plašeći se Haga, ubio ispred Savezne skupštine. Neka čitaoci prosude da li i posle ova dva citata naslov „Sva Miloševićeva ubistva“ još uvek „u potpunosti odudara od osnovnog smisla i duha intervjua“. Dalje; tvrdite da je i podnaslov „Milošević i Mira Marković sa sobom su povukli narod u propast“, takođe, „proistekao iz posrednog zaključivanja i slobodne novinarske interpretacije“!? Ispada da niste ni ovlaš čitali svoj intervju u NIN-u. Jer, podnaslov glasi: „Meni je Mire i Slobodana na kraju žao, ali oni su svojom nesrećom povukli u propast ceo narod. A taj podnaslov je izvučen iz vašeg intervjua. Zbog toga što ste rekli, u pismu NIN-u osećate „moralnu obavezu“ da se izvinite porodici Milošević i drugim ljudima koji su „pomenuti u ovom neautorizovanom tekstu“!? Vaše je pravo da se, naknadno, izvinjavate za ono što ste rekli u intervjuu, ali nije lepo, pri tom, je i netačno da tvrdite da „tekst“, to jest, intervju nije autorizovan. Autorizovali ste ga, i te kako, i to desetak dana, sastajali smo se više puta i naganjali oko svake rečenice, pa i reči. Uostalom, da intervju nije autorizovan bio bi mnogo, mnogo duži i beskrajno uzbudljiviji. U vašem pismu NIN-u imate potrebu da pojasnite „deo razgovora koji se odnosi na tragično trostruko ubistvo u hotelu Interkontinental“ kada je ubijen i Željko Ražnatović Arkan. Vi u pismu tvrdite: „...Govoreći o tom događaju jedino sam izrazio čuđenje, a nikako sumnju u srećnu okolnost da u kritičnom trenutku gospođa Svetlana Ražnatović i njena sestra Lidija nisu bile prisutne, čime je verovatno izbegnuta još veća tragedija.“ A evo šta ste, doslovce, rekli: “Mnoge su mi tu stvari bile čudne još od prvog dana i to sam policajcima rekao: Pođite vi i ispitajte zašto je Ceca sa sestrom otišla u butik, a on ostao tu, ispred recepcije Interkontinentala da je čeka“. I, evo, neka čitaoci ocene da li ste se samo čudili ili ste, pomalo, i sumnjali. Želim vam puno zdravlja i mirne penzionerske dane.