Razvlašćivanje guvernera

Radovan Jelašić bi mogao biti poslednji moćni guverner u Srbiji. Od onih što zadaju glavobolje i krupnim kapitalistima i vladi. Poslednji, ne samo zbog snage ličnosti i integriteta koje je nesumnjivo imao, već i zbog mogućeg brzog donošenja novog zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim će svaki budući guverner biti poprilično razvlašćen. Ideja da se nadležnosti guvernera bitno smanje u korist Saveta Narodne banke Srbije nije nova i zapravo je uobičajena evropska praksa. Ona je sada, što zbog ostavke guvernera, što zbog pritisaka EU da se usaglase propisi, aktuelizovana, a vladajuća koalicija razmatra mogućnost da se novi guverner bira po novom zakonu, kako bismo izbegli reizbor u istoj godini. Ako ne sada, donošenje ovog zakona svakako nas uskoro čeka. U većini evropskih zemalja upravo je Savet centralne banke taj koji kolektivno odlučuje o svemu - od davanja i oduzimanja dozvola bankama za rad, preko politike kursa do visine referentne kamatne stope ili obavezne rezerve. NJegovi članovi biraju se u parlamentu, a guverner kao predsedavajući samo je prvi među jednakima, koji ispred ovog tela iznosi i obrazlaže odluke. Kod nas je guverner, kao prvi čovek centralne banke, iznad dva tela - Monetarnog odbora (čiji je doduše član) i petočlanog Saveta NBS. Najavu premijera Mirka Cvetkovića da izbor budućeg guvernera, čije će se ime znati vrlo brzo, može potrajati nekoliko meseci, upućeni čitaju kao nameru Vlade da u tom roku izmeni Zakon o NBS. „To se može izvesti već u roku od dva ili tri meseca. Bilo bi dobro da se zakon promeni pre izbora novog guvernera, jer ako ga donesemo nekoliko meseci kasnije, imaćemo još jedan reizbor guvernera u kratkom periodu. To ne bi valjalo”, kaže za NIN Milojko Arsić, član Saveta NBS. Arsić objašnjava da obaveza donošenja novog zakona proističe i iz Ustava Srbije, a takvu obavezu imamo i prema EU. Kao prednosti kolektivnog odlučivanja u NBS, naš sagovornik navodi jačanje nezavisnosti centralne banke i manje pritiske na ovu instituciju, „jer je teže vršiti pritisak na šestoro ili osmoro ljudi nego na jednog čoveka“. Druga prednost, smatra Arsić, ogleda se u tome što kolektivno telo može da donese izbalansiranije i manje subjektivne odluke od jednog čoveka. Tako je u SAD guverner samo jedan od 12 ravnopravnih članova, koji se pojavljuje kao spiker, portparol ovog tela. Odluka se donosi glasanjem, a njegov glas je presudan samo u slučaju da je broj glasova šest prema šest. I u regionu, kolektivni organi odlučivanja u centralnim bankama su uobičajeni. Oni uveliko postoje u Hrvatskoj, Rumuniji, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama. Za ovakvo rešenje već godinama se zalaže i Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta. Đukić je još 2005. godine parlamentu podneo predlog rešenja za novi Ustav i novi zakon, ali, kako kaže, svih ovih godina nije bilo političke volje da se on menja. „Sadašnje rešenje je nakaradno iz više razloga. Prvo zato što postoje tri organa: Monetarni odbor, guverner i savet, što ne postoji nigde u svetu. Druga nakaradnost ogleda se u tome što predsednik i četiri člana Saveta NBS, koje bira Skupština, nemaju nikakve ingerencije u sferi monetarne politike. On samo bira viceguvernere, na predlog guvernera, utvrđuje ispunjenost uslova za razrešenje guvernera, utvrđuje tarife NBS i plate guvernera i viceguvernera. Dakle, Savet je obesmišljen i liči na nadzorni odbor u nekoj kompaniji“, tvrdi NIN-ov sagovornik. Zato Đukić veruje da uprkos višegodišnjem kašnjenju treba po hitnom postupku doneti novi zakon o NBS, a zalaže se za ukupno sedam članova budućeg Saveta guvernera (uključujući i guvernera). U evropskim zemljama broj članova ovog tela se kreće od pet do čak 14. Ipak, tendencija je da se on smanji, pa tako Slovačka svoj savet upravo svodi sa osam na pet članova. Logično obrazloženje da je kolektivni organ manje podložan pritiscima nego jedan čovek, iskustva u Srbiji često demantuju. Politizacija svakog kolektivnog tela, poput saveta, komisija ili radnih grupa kod nas je toliko uobičajena da ih danas svi shvataju kao „mali parlament“, sa preslikanim odnosom snaga. I njihove odluke su uglavnom u skladu sa tim. Da postoji opasnost od politizacije kolektivnog odlučivanja u NBS veruje i Đukić. „Kod nas je ta bojazan dosta realna, jer nama kada date i najbolje rešenje, mi smo kadri da ga upropastimo. Na nama je ipak da napravimo institucionalni okvir po evropskim merilima, a primena u praksi zavisiće od toga hoće li biti političke volje da se članovi saveta biraju po znanju i profesionalnoj reputaciji, a ne isključivo po partijskom ključu“, kaže Đukić. Oba naša sagovornika se slažu da treba primeniti već oprobane mehanizme za izbegavanje političkog ili upliva krupnog kapitala. Jedan od njih je da članove saveta predlažu različite grupacije kako bi se izbalansirao uticaj politike, kapitala i struke. Đukić veruje da predsednik države treba da predlaže guvernera i dva člana, a još po dva člana vlada i sam guverner. Time bi se, veruje, podelila odgovornost i ublažio uticaj politike. Arsić podseća na uobičajenu svetsku praksu da guvernera predlaže predsednik ili kralj, u zavisnosti od oblika uređenja, a članove saveta banke, sindikati, skupštinski odbori i slično. „Kod nas bi možda bilo dobro da predsednik uz guvernera predlaže još jednog ili dva člana, a ostale skupštinski odbor za finansije. Dakle, logika da nismo zreli za kolektivni organ i da će politički uticaj biti presudan nije dobra, jer bi nas ona po analogiji mogla odvesti do ideje da nam ne treba ni vlada, kao kolektivni organ, nego da vođenje ukupne državne politike treba prepustiti jednom čoveku“, tvrdi Arsić. Rastrzani između aktuelnog zakona, koji od guvernera zahteva da bude čvrst kao stena (ali mu omogućava da ima stav) i evropskog modela, koji primenjen kod nas može biti razvodnjavanje uticaja guvernera, izgleda da ćemo teško doći do dobrog rešenja. Oba modela - jedan čovek sa velikim ovlašćenjima ili više njih sa podeljenom moći - imaju smisla samo dok se radi o stručnim ljudima, koliko-toliko van partijskog uticaja. Šanse za to u Srbiji nisu velike. Zato je lako moguće da iz NBS više nećemo čuti oštre kritike vlade i njene politike. Odande bi mogli stizati mnogo pomirljiviji tonovi, razblaženi kolektivnim stavovima, pa bi trzavice na relaciji centralna banka - Vlada Srbije bile manje ili potpuno nestale. Biće sve daleko lakše kad i guverner bude samo spiker. Kolektivni organi Zemlja naziv tela broj Rumunija Bord direktora 9 Bugarska Savet guvernera 7 Makedonija Savet banke 9 Crna Gora Savet banke 7 BiH Savet guvernera 5 Mađarska Monetarni savet 7 Hrvatska Savet banke 14 Slovenija Savet guvernera 5