Arhiva

Nemci i Peconi grade luku u Pančevu

K. Preradović | 20. septembar 2023 | 01:00
Država i biznismen Predrag Ranković Peconi, čija je firma „Invej“ vlasnik Luke Pančevo, pregovaraju sa nemačkom kompanijom „Duisport grupa“ o izgradnji moderne luke velikih kapaciteta u Pančevu. Pregovori traju već nekoliko nedelja, a kako NIN saznaje, predstavnici kompanije iz Duisburga, koji se inače nalazi na reci Rajni, u čijem se vlasništvu nalazi luka, jedna od nekoliko najvećih u Evropi, obišli su postojeću Luku „Dunav“ u Pančevu i napravili prvi presek stanja. Prema njihovim prvim procenama za nadogradnju i proširenje kapaciteta pančevačke luke biće potrebno između 120 i 180 miliona evra. Nova luka, kako se nezvanično može čuti, trebalo bi da se gradi po modelu javno-privatnog partnerstva, a tim povodom predstavnici „Duisporta“ imali su sastanke i sa nadležnima u Ministarstvu za infrastrukturu, ali i sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. Nemci su iz Beograda poneli detaljne podatke o transportu na srpskom delu Dunava i prometu u svim našim lukama, a njihova konačna odluka o investiciji u Pančevu očekuje se u roku od nekoliko nedelja. Zvaničan komentar ovih informacija nismo mogli da dobijemo ni u Luci „Dunav“ Pančevo ni u Vladi Srbije. Nezvanično se, pak, može čuti da država ima ideju da se za pet do deset godina u Pančevu izgradi najveća luka na Balkanu. Time bi praktično prestala potreba za postojanjem beogradske luke, od koje je pančevačka udaljena svega desetak kilometara. Ovo svojevrsno spajanje beogradske i pančevačke luke trebalo bi da se odvija postupnim smanjenjem aktivnosti Luke Beograd. U daljoj perspektivi to bi značilo da Beograd ostaje bez luke, što bi bilo u skladu i sa uverenjem aktuelnog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, da „luka ne treba da bude na 700-800 metara od centra Beograda“. Dobar deo stručne javnosti takođe smatra da luka ne treba da bude na mestu na kome se danas nalazi (mada ima i suprotnih mišljenja). Naravno da to ide naruku i Miroslavu Miškoviću, vlasniku Luke Beograd, kome bi, proširenjem pančevačke luke bilo omogućeno da ugasi lučku delatnost i posveti se izgradnji stambeno-poslovnih kompleksa na mestu današnje Luke Beograd. Ukoliko do toga dođe nesporno je da bi vlasnik luke trebalo da na neki način obešteti grad. U tom slučaju postavlja se i pitanje hoće li upravo taj novac biti državi na raspolaganju za učešće u gradnji pančevačke luke. Naime, uloga države u celom projektu oko gradnje luke u Pančevu, mada izgleda nesporna i neizbežna, u ovom trenutku dosta je nejasna. Ne zna se ni o kom obliku javno-privatnog partnerstva se pregovara, ali se, sudeći prema nezvaničnim informacijama, radi o nekoj vrsti zajedničkog ulaganja. Država bi trebalo da uloži zemljište (240 hektara) na kome se nalazi Luka „Dunav“, a koje će po zakonu o lukama, koji je u pripremi, biti definisano kao državno. Kupcu luke (Peconiju) pripašće lučki objekti i delatnost. No, osim toga što treba da uloži zemljište, kako se nezvanično može čuti, od države se očekuje da preuzme i deo finansiranja izgradnje nove luke. U kom procentu i od kojih para još se ne zna, ali se kao mogućnosti pominju zaduživanje kod međunarodnih banaka ili konkurisanje za sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije u te svrhe. Tim pre što je Evropa daleko više od naših vlasti zainteresovana da na srpskom delu Dunava postoji moderna luka. Trenutno nijedna nije takva, nijedna nema ro-ro terminale (za pretovar kamionske robe), a samo Luka Beograd omogućava kontejnerski transport. Luka Pančevo poslednjih godina po obimu međunarodnog transporta zauzima drugo mesto u Srbiji (iza smederevske luke koja radi za potrebe U.S. Steel-a), pa je tako sa simboličnih 643.000 tona međunarodnog prometa u 2008. godini bila ispred Luke Novi Sad (607.000 tona) i Luke Beograd (527.000 tona). Po obimu ukupnog prometa, pančevačka luka se prema poslednjim podacima (iz 2008. godine) nalazi na trećem mestu, iza Smedereva i Beograda. Inače, privatizacija Luke „Dunav“, Pančevo, urađena je po Zakonu o svojinskoj transformaciji, donetom 1997. godine. Akcijski fond je državnih 40 odsto akcija 2003. godine prodao ruskoj kompaniji „Midlend resorsis“. Rusi su u narednim godinama svoj udeo povećali na 47 odsto, za koliko su je i preprodali Predragu Rankoviću Peconiju 2007. godine. Peconi i danas preko nekoliko firmi drži kontrolni paket akcija i vodi luku. O tome da se nešto zbiva oko Luke Pančevo svedoče i dešavanja na berzi, na kojoj vrednost akcija ovog preduzeća posle godinu-dve mirovanja počinje da pada. Tako je 25. marta cena akcije pala sa 15.200 na 13.500 dinara, a zatim za još nešto preko deset odsto (hiljadu i po dinara). Upućeni na berzi tvrde da je vrednost od preko 15.000 bila „prenaduvana“, te da sad klizi ka realnoj vrednosti, što bi mogao biti signal da strani ulagač traži realan odnos snaga u zajedničkom poslu ili da vlasnik luke, zbog eventualnog kreditnog zaduživanja, daje akcije u zalog, a banke traže njihovu realnu vrednost. Ko je mogući investitor? „Duisport grupa“ je vlasnik luke u Duisburgu, na Rajni, koja pokriva tržište od preko 30 miliona ljudi i 300.000 kompanija u ovom regionu. Luka spada u pet najvećih u Evropi, prostire se na površini od oko dve hiljade hektara, ima dvadeset i jedno pristanište, šest intermodalnih i dva ro-ro terminala. Luka Duisburg, u kojoj ima 500 zaposlenih, u 2008. godini zabeležila je promet od 54,5 miliona tona, što je četiri puta više od prometa svih devet srpskih međunarodnih luka u toj godini.