Čovićevo zaveštanje

Višenedeljna dilema razrešena je u utorak: u Nacrtu zakona o vladi, među ministarstvima nema i onog pored kojeg stoji Kosovo i Metohija. Koordinacioni centar je opstao.

Prema prvobitnom planu, ministarstvo za KiM je, pored Ministarstva za dijasporu, trebalo da bude novina ove vlasti. Ova, prvobitna opcija imala je podršku pre svega od G17 plus, programskih zagovornika samostalne Srbije kojima smeta što je Koordinacioni centar organ dveju vlada - srpske i vlade državne zajednice. Međutim, ideju o ministarstvu za KiM podržavao je i DSS.

Predrag Marković, visoki funkcioner G17 plus, najavljuje da bi opstanak Koordinacionog centra mogao biti privremen: “Koliko sam informisan, ministarstva samo trenutno nema i to dok Koordinacioni centar, koji je na nivou državne zajednice kao međunarodno priznatog subjekta, ne završi započete tehničke poslove. Tako da očekujem da će već prilikom prve rekonstrukcije vlade biti formirano ministarstvo”, kaže Marković, dodajući da je ipak “naravno, razočaran” što u konačnom predlogu Nacrta zakona nema i ministarstva za Kosovo.

Po nezvaničnim navodima, ponajviše je presudan bio legalizam lidera DSS-a Vojislava Koštunice. Osnivanje ministarstva bilo bi jednostrano “izvlačenje” Koordinacionog centra iz nadležnosti saveta ministara, a to bi bilo problematično sa stanovišta Ustavne povelje.

Govoreći o političkim razlozima koji mogu biti presudni za odluku koji će se organ baviti Kosovom, Oliver Ivanović, potpredsednik Skupštine Kosova, podseća na činjenicu da je Unmik dolaskom 1999. godine na Kosmet odbijao bilo kakve službene kontakte sa zvaničnim institucijama u Beogradu, te da je prvi ozbiljan kontakt ostvaren na jugu upravo formiranjem Koordinacionog tela za jug i Koordinacionog centra za KiM.

“Prvi pisani dokument na relaciji šefa misije u to vreme Hansa Hakerupa i predstavnika beogradske, srpske vlasti, Nebojše Čovića, bio je 5. novembra 2001. godine. Praktično, tada je ustanovljena praksa da se sa Koordinacionim centrom dogovara i potpisuje”, kaže Ivanović.

On ističe da i sama Rezolucija 1244 tretira Kosmet kao deo Zajednice SCG priznajući joj teritorijalni integritet i suverenitet, te otuda KC kao telo obe vlade, savezne i republičke, i po svojoj formi pogoduje.

“Ministarstvo bi svakako predstavljalo diskontinuitet. Opasnost koju nosi njegovo formiranje su gotovo sigurni izgovori albanske zajednice ali i nedobronamernih krugova međunarodne zajednice jer po Rezoluciji 1244 oni nemaju obavezu da komuniciraju sa republičkim već sa saveznim organima”, pojašnjava Ivanović i dodaje, da bi postojanje ministarstva u trenutnim okolnostima moglo uzrokovati i zahtev da se komunikacija odvija na relaciji, predsednik ili premijer Kosova i Srbije, odnosno Zajednice, a čime bi se upozorava, privremenim institucijama Kosova dao status ravnopravnog sagovornika.

Šef za Kosovo Unutar demokratskog bloka, prema rečima Predraga Markovića, bilo je dogovoreno da čelni čovek ministarstva bude nestranačka ličnost. Izbor je na DSS-u. Kako se nezvanično navodi, to ne bi bio niko sa Kosmeta. Kao favorit za ministra pominjan je profesor Slobodan Samardžić, ali i sadašnji šef Odeljenja pravosuđa KC advokat Vladimir Božović pominjan je kao mogući izbor. S obzirom na to da je opstalo postojeće rešenje - Koordinacioni centar, po nezvaničnim navodima, najverovatnije će na njegovom čelu ostati dosadašnji predsednik Nebojša Čović, mada kako dodaje naš izvor, “sve je moguće”. Upitan da prokomentariše nezvanične spekulacije da ostaje na mestu šefa KC, Čović kaže: “Ne želim da se utrkujem oko tog mesta. Ko god hoće i misli da može bolje - u redu, ili pak, oni koji predlažu, neka nađu svoje rešenje.” Činjenicu da je KC opstao, a o kojoj Čović u trenutku davanja izjave nije bio i zvanično obavešten, prokomentarisao je rečima: - Prijatno sam iznenađen i drago mi je što je tako. Naravno, očekujem još bolju organizaciju KC. Time što nema ministarstva poslata je vrlo jasna poruka međunarodnoj zajednici da nema odricanja od Kosova i Metohije.

“Poprilično bitna je i činjenica da je ministarstvo nižeg nivoa od KC koji na vezi i koordinaciji ima sva ministarstva i crpi ovlašćenja i od saveznih i republičkih. Ministarstvo za Kosmet bilo bi samo jedno među ostalim ministarstvima. Takođe, time se postavlja i pitanje da li bi moglo da bude naslednik svih dosad potpisanih sporazuma i ugovora”, zaključuje Ivanović.

Najjači zahtevi i uticaj da se umesto Koordinacionog centra formira ministarstvo za Kosovo dolazili su proteklih nedelja sa severa pokrajine. Po tim navodima, ministarstvom bi se dobio “novi način organizacije i šira struktura koja bi mogla da odgovori teškoći kosmetske situacije”. Navodi da treba ukinuti KC u Beogradu praćeni su napadima na sadašnjeg šefa Nebojšu Čovića.

“Mislim da ima mnogo razloga zbog kojih Koordinacioni centar ne treba da ostane, a nijedan da ostane u glavnoj ulozi. Ministarstvo obavezno! Na taj način bi se uključilo mnogo više ljudi i ne bi bilo soliranja”, rekao je Milan Ivanović, lider Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, neposredno pre nego što je objavljena vest da neće biti formirano ministarstvo.

I po Marku Jakšiću, predsedniku Zajednice srpskih opština, ozbiljna institucija bila bi ministarstvo, “jer se KC po dosadašnjem radu pokazao nedovoljnim”.

“Mi smo smatrali, a čini mi se i da su na neki način obećanja mnogih stranaka bila, da će biti ministarstvo. Malo smo razočarani...”, rekao je Jakšić po objavljenoj informaciji.

Iako je i ranije isticao da Koordinacioni centar ima određene nedostatke u svom radu, savetnik u kabinetu šefa misije UN za pitanje povratka Nenad Radosavljević smatra ispravnom odluku da se ne formira ministarstvo za Kosmet i, komentarišući navode lidera sa severa Kosova da bi KC trebalo preseliti u pokrajinu, kaže da je to kvazipatriotska promocija. Dodaje, ipak, da je neophodno u pojedinim segmentima reorganizovati KC.

“Koordinacioni centar nikako ne bi trebalo ukinuti jer ima formirane strukture, kako administrativne, tako i političke (regionalna i opštinska koordinaciona tela i koordinatore na terenu). Ove strukture su i od međunarodne zajednice i od privremenih institucija prećutno ili pak uz otpor, ipak prepoznate i priznate”, ističe Radosavljević i dodaje “da bi svaka krupnija odluka, a kakva bi bila - formirati ministarstvo, mogla biti opasna po srpsku zajednicu, a za albansku kupovina dragocenog vremena”.