Čekajući april 2012.

Tog četvrtog aprila 2012. biće isključen analogni televizijski signal i umesto njega biće pušten digitalni. I to ne bilo koji digitalni signal nego najnoviji standard DVB-T2. Ovaj šifrovani elktroinženjerski jezik preveden na srpski za prosečnog TV gledaoca znači sledeće: televizijski signal koji ste do sada primali preko najobičnijih antena i televizora od tog datuma više neće postojati. Umesto njega biće emitovan novi, kvalitetniji i savremeniji za čiji prijem će vam biti potreban ili novi televizor ili set top boks. U prevodu, kutija na vrhu televizora. Set top boks je elektronski uređaj u obliku kutijice koji se priključuje na vaš stari televizor, a funkcija mu je da dešifruje novi, digitalni signal, pretvori ga u analogni i prosledi u vaš televizor. Šta su prednosti digitalne televizije (DTV)? Nudi se bolji kvalitet slike i zvuka, koji postaju mnogo oštriji i jasniji. Ona nudi bolju rezoluciju, a tu je i veći format televizijske slike. Ušteda električne energije na predajnicima je mnogo veća, a samim tim niži su troškovi prenosa signala. DTV pruža i mogućnost prijema signala u pokretu, u automobilu, u vozovima, autobusima, na mobilnim telefonima, čime se omogućava i pružanje novih servisa. Tako se očekuje da DTV u budućnosti omogući servise poput pristupa Internetu, učenja na daljinu, kupovinu iz fotelje, video na zahtev i slično. Konačno, prelazak sa analognog na digitalni signal oslobađa frekvencije za uvođenje Interneta u ruralna područja. Ovo sve znači da će gledaoci moći da kao nikada do tada biraju šta, gde i kada će gledati. Ali, kako se desilo da Srbija bude prva zemlja koja se odlučila za najnoviji DVB-T2 standard kakvog u Evropi nema niko!? Irini Reljin, pomoćnica ministarke za telekomunikacije i profesor digitalne televizije na ETF-u, objašnjava: ”Svi nas pitaju zašto mi moramo da budemo bolji od Engleske i Nemačke koji imaju stariji DVBT, ali sigurno bi i oni izabrali DVB-T2 kada bi sada krenuli sa digitalizacijom.” Pošto niko još ne pravi set top boksove za DVB-T2, Vlada se odlučila da podstakne razvoj elektronske industrije stvarajući uslove da se oni proizvode kod nas. Biće veselo ako ovaj ambiciozni projekat ne uspe. U tom slučaju će oko 55 odsto populacije koja gleda televiziju pomoću TV antene, ostati bez televizijskog programa. Tatjana Ćitić, urednik digitalnog programa RTS i član radne grupe Vlade za digitalizaciju u Srbiji, ističe da je potrebno tehnološko opismenjavanje i onih koji proizvode digitalni program i onih koji ga koriste: Osnovni prihodi komercijalnih televizija danas su od reklamiranja. Naš javni servis, RTS, živi od kombinacije mešovitog finansiranja od pretplate i reklamiranja. Ali, digitalizovani televizijski gledalac će moći daljinskim upravljačem da izbegne marketinške delove programa, programirajući daljinac da ga šeta sa jedne na drugu omiljenu emisiju. I tu se postavlja revolucionarno pitanje digitalizovanim televizijama: “Kako ćete se finansirati kad vam niko ne gleda reklame?” Inače, digitalizacija Srbije državu će, po preliminarnim proračunima, koštati više od 50 miliona evra.