Neuhvatljivi genije

Pre će matematičari odgonetnuti preostalih šest nerešivih „milenijumskih problema”, nego što će privoleti jednog od danas najblistavijih svojih saplemenika, Grigorija Jakovljeviča Pereljmana (43), zvanog Griša, da primi ček na milion dolara. Tajanstveni sledbenik pitagorejskog svetonazora (Pitagora: „Sve stvari su brojevi”), koji s majkom živi u malenom i skromno nameštenom stanu, izvanredno svira violinu, odlično igra stoni tenis... Kada biste ga kojim slučajem negde sreli, pomislili biste da je vaskrsnuo ludi raspop Grigorij Raspućin: neuredan, nemarno odeven, duge brade i s povijenim noktima na prstima, nekoliko santimetara dugačkim. Poznati Klejov institut za matematiku iz Kembridža (SAD) je početkom 2000. godine ponudio po milion dolara za svaki od sedam nerazjašnjenih matematičkih izazova, među kojima i francuskog matematičara, fizičara i filozofa Žila Anrija Poenkarea iz 1904. Grigorij Pereljman, matematički genije 20. veka, rešio je nedokučivu zagonetku i slomio najtvrđi orah - Poenkareovu pretpostavku. To je u matematičkom (i naučnom uopšte) svetu odjeknulo kao grom iz vedra neba. Koristio je postupak poznat pod imenom Ričijev tok, koji je osamdesetih godina predložio Ričard Hamilton sa Kolumbija univerziteta: za svaki oblik geometrijskog prostora postoji pravilo (formula) što određuje razdaljinu između ma kojeg para bliskih tačaka. Veliki zastoj je nastao kada je ovo saznanje trebalo primeniti na čvorovima, pletenicama i svakojakim uvijenim oblicima. Izlaz iz ćorsokaka pronašao je usamljeni genije iz Sankt Peterburga. Namerno ili nenamerno, Griša nije te 2006. otputovao u Madrid na uručenje Fildsove medalje. Ostaloj trojici dobitnika (Andrej Okunkov, Terens Tao i Vendelin Verner) su priznanja uručena na svečanom otvaranju Međunarodnog kongresa matematičara kojim je predsedavao španski kralj Huan Karlos. Predsednik Međunarodnog matematičkog udruženja DŽon Bol izjavio je pre saopštavanja imena nagrađenih da nije jasno šta bi se moglo desiti s novcem i kolajnom, ukoliko se Pereljman ne pojavi. I nije se pojavio. Kada je nedavno ponovo pozvan na uručenje „milenijumske nagrade”, kroz zaključana vrata stana ljubopitljivom novinaru je uzvratio: „Imam sve što želim. Ne zanimaju me ni novac, ni slava. Ne volim da me pokazuju kao životinju u zoološkom vrtu. Nisam matematički junak. Nisam, čak, ni uspešan: zato ne želim da me ma ko traži.” Još u najranijem detinjstvu otac, po zanimanju elektroinženjer, zadavao je svakojake glavolomke svojoj deci, starijem sinu Grigoriju i mlađoj ćerki Jeleni, danas matematičarki (i majka je bila nastavnica matematike). Griša je zablistao s najvišim skorom kao član sovjetske družine na Matematičkoj olimpijadi 1982, kada je imao samo 16 leta i u indeksu upisanu prvu godinu studija na Lenjingradskom državnom univerzitetu. Potom je odbranio doktorat i zaposlio se u Institutu za matematiku „Steklov” u rodnom gradu. S nekoliko stipendija za posledoktorsko usavršavanje u džepu ranih devedesetih otisnuo se u SAD, boravio na nekoliko univerziteta i zadivio sve učenjake kao da je „stigao s druge planete”. Uprkos primamljivim ponudama da ostane, u Rusiju se vratio 1995. Krajem 2002. i početkom 2003. izazvao je ogromno uzbuđenje među bratijom obelodanivši na Internetu nekoliko stotina stranica dokaza u kojima je potvrdio hipotezu Žila-Anrija Poenkarea za trodimenzionalne sfere. Nije želeo da objavi članak ni u jednom uglednom časopisu, prepustivši svima koji sebe smatraju upućenim i veštim da do mile volje proveravaju nalaze. Posle toga je napustio posao, prezrevši slavu i novac, i potpuno se osamio. Isključivo jede domaći crni hleb i sir i pije mleko.