Juriš na devizne rezerve

Ostavka Radovana Jelašića i najavljene izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije nagoveštavaju zaokret u monetarnoj politici zemlje. Bez obzira na ličnost guvernera koji će naslediti Jelašića. Ovako deo ekonomske struke „čita“ nameru Vlade da umanji nadležnosti guvernera u korist Saveta NBS, koji bi kao kolektivni organ odlučivao o politici kursa, deviznim rezervama, referentnoj kamatnoj stopi i svemu drugom iz domena nadležnosti centralne banke. „Namera vlade da se novi guverner bira po novom zakonu o NBS nije reformski potez, kako bi se uskladili zakoni sa evropskim, već pokušaj da se centralna banka uredi tako da ne može vladi da kaže „ne“. Time je ozbiljno narušena nezavisnost centralne banke“, tvrdi za NIN Danica Popović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Ona ističe da u svetu postoje različite varijante uređenja centralnih banaka, od kojih je svaka moguća i potencijalno uspešna. Iako većina evropskih zemalja ima kolektivni organ odlučivanja, odnosno savet, Popovićeva tvrdi da u Srbiji svaki vid kolektivne odgovornosti završi tako da odgovornosti uopšte nema, odnosno nema ko da je preuzme. „Kod nas je daleko bolje imati jednog čoveka na kome je odgovornost, u koga su uprte sve oči, ali su zato i pritisci na njega vidljiviji. Po definiciji, najbolja centralna banka je ona koja može da kaže „ne“ Vladi. Tako je nemačka Bundesbanka uspela da sruši čak tri kancelara. I Vili Brant je otišao na neki način pod pritiskom monetarne politike. Kod nas je situacija obrnuta, pa je centralna banka, decenijama unazad, izuzev u retkim slučajevima, služila za ukras. Sada i formalno treba da postane dekor“, tvrdi Popovićeva. I Vladimir Gligorov, ekspert sa Instituta za uporedne ekonomske studije u Beču, smatra da je namera Vlade da ima jaču dominaciju nad centralnom bankom, ali podseća da je to imala i ranije. „Ako posmatramo rad dosadašnjeg guvernera Jelašića samo o pitanju osnovnog cilja, a to je zauzdavanje inflacije, videćete da taj cilj nije ispunjen, jer smo imali ne samo inflaciju veću do 10 odsto, nego i velike oscilacije, pa se ona kretala od šest do 18 odsto. Po tome se vidi da je rad NBS bio prilično ispolitizovan, jer mi po stopi inflacije možemo pratiti kad su bili izbori, kad je bilo političke nestabilnosti i slično“, objašnjava Gligorov za NIN. Naš sagovornik smatra da nezavisnosti NBS nije bilo ni do sada, a da je Jelašić od svega digao ruke, jer se ulazi u period gde je potrebna „kreativnost“ NBS u rđavom smislu, što on više nije hteo da čini. „U Srbiji odgovornost ne znači mnogo bez obzira na to da li je u pitanju jedan čovek ili kolektiv. Ipak, verovatno je da će sistem odlučivanja u Narodnoj banci ubuduće omogućiti konstantniji i jači uticaj Vlade nego ranije. Jasno je da Vlada želi guvernera koji neće da pravi probleme“, tvrdi naš sagovornik. Ako ličnost guvernera zbog smanjenih ovlašćenja neće biti presudna, ostaje pitanje koji su mogući zaokreti u monetarnoj politici? Oba naša sagovornika očekuju da je vrlo izgledan svojevrstan juriš na devizne rezerve. „Koliko vidim, veliki problem za Vladu je nelikvidnost velikih preduzeća, koja imaju teškoće sa otplatom kredita i smanjenu mogućnost daljeg zaduživanja. Tu postoji opasnost da se preko deviznih rezervi ide na dodatne subvencionisane kredite, pomoć za izvozne poslove i na smanjenje obaveznih rezervi banaka uz njihovo obavezivanje da ta sredstva ulože u kredite. Drugi problem je budžet, jer postoji pritisak da se pomogne Vlada. Koliki će taj pritisak biti zavisiće od punjenja budžeta, ali izgleda da to slabo ide i da su prihodi problem. Kad na to dodate činjenicu da nas čekaju izbori, jasno je da će pritisci rasti“, tvrdi Gligorov. Vidljiv zaokret u monetarnoj politici očekuje i Danica Popović, koja tvrdi da Vlada, okrenuta novim izborima za dve godine, time želi da ostvari dva cilja. „Prvi je, da se oslobodi deo deviznih rezervi u korist privrede i da dođe u ruke onih krupnih biznismena koji finansiraju političke partije. Drugi cilj je da se vodi relaksiranija monetarna politika, koja će omogućiti više kredita i novca za građane, bez obzira na inflaciju. Svako na vlasti bi hteo da ljudi dobiju što više para, a guverner se inače trudi da se to ne desi, jer bi podstaklo inflaciju. Sada je Vladi važno da centralna banka postane institucija koja se tome neće protiviti“, kaže naša sagovornica. Popovićeva tvrdi da će biti gotovo svejedno ko će biti novi guverner, jer će „dizgine držati vlada“. Slično misli i Gligorov. Ako bi novi guverner bio nezavisan i stručan, njegov rad bio bi otežan nedostatkom političke podrške. „Gledajte šta se dešava sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović, kao vanstranačkim ličnostima. To je gotovo smešno i neprijatno“, kaže on. Ostaje mogućnost politički povezane ličnosti, što će samo značiti da će se na nju moći jače i otvorenije uticati. Dakle, svejedno je. Upravo zato Gligorov ističe da je od nadležnosti samog guvernera daleko važnije kako će se u novom zakonu definisati nezavisnost i oblasti rada centralne banke. Zakon bi morao da definiše ciljeve NBS, dakle, da kaže da je banka zadužena za stabilnost cena, koje mogu varirati za dva ili tri odsto, što bi predstavljalo obavezujuće odredbe. „Sada stoji samo cilj održavanja stabilnosti cena, čiji rast može biti i 20 odsto, što ne obavezuje nikoga“, kaže Gligorov. Naš sagovornik ipak ne očekuje da će se ići na ovakve izmene zakona, jer bi to bilo obavezujuće ne samo za NBS, već i za Vladu, što država nikako ne želi. Danica Popović od izmena Zakona o NBS i razvlašćivanja guvernera ne očekuje ništa dobro. Nezavisno od ličnosti koja će se naći na tom mestu. Čak i pod pretpostavkom da novi guverner bude jaka ličnost, stručna i voljna da radi svoj posao, njegova borba sa Vladom, bez poluga odlučivanja, izgledala bi kao borba Davida sa Golijatom. Verovatnoće za dobar ishod su minimalne.  Odbačeno polurešenje NBS Umesto izrade novog Zakona o NBS verovatno će se, kako se to poslednjih dana može čuti, ići na izmene postojećeg zakona i to samo u delu koji se odnosi na organe odlučivanja. Ideja je da se ojača uloga Saveta NBS, koji bi umesto sadašnjih pet brojao šest do osam članova, uključujući i guvernera. On bi bio samo prvi među jednakima, čiji bi glas, u slučaju nerešenog glasanja, odlučivao. Na izmenama aktuelnog zakona o NBS radi Ministarstvo finansija, a upravo zbog njihovog usvajanja u Skupštini Srbije, procedura izbora novog guvernera mogla bi da potraje nekoliko meseci. Inače, predlog novog zakona o NBS, koji je centralna banka izradila krajem 2008. godine, odbačen je zbog izrazito negativnog mišljenja Evropske centralne banke. To je bilo svojevrsno polurešenje, koje je predviđalo da guverner ostaje van saveta, a da se savet postupno jača. Glavna slabost polovičnog rešenja iz 2008. godine bila je nejasna podela nadležnosti i odgovornosti između guvernera i saveta. Usvojena ostavka Jelašića Savet Narodne banke Srbije usvojio je u utorak neopozivu ostavku Radovana Jelašića na funkciju guvernera centralne banke. Kako se navodi u saopštenju, Savet će izveštaj o tome dostaviti Odboru Skupštine Srbije za finansije kako bi Narodna skupština donela odluku o prestanku funkcije guvernera. Savet je konstatovao da je Jelašić, obavljajući funkciju guvernera, značajno doprineo da monetarna politika i mere supervizije, koje je NBS sprovodila pre izbijanja svetske finansijske krize, omoguće da Srbija uspešno prebrodi izazove krize, da se očuva stabilnost bankarskog i finansijskog sektora i obezbedi stabilnost cena kao glavni cilj NBS.