Svetozar Gligorić, šahovski velemajstor

Rođen je 2. februara 1923. u Beogradu. Osnovnu školu Kralj Petar I i Prvu mušku gimnaziju završio je u Beogradu, a veliku maturu položio u Kotoru 1941. Hitlerov rat mu je oduzeo vreme za studije. Posle rata završio je na fakultetu prvu godinu studija engleskog (sa desetkom). Zbog dvostruke profesionalne aktivnosti odrekao se ambicije da nastavi. Bio je dugo u vrhovima međunarodnog šaha, a istovremeno sedam godina spoljno-politički komentator NIN-a, od 1954. do 1960. Tri decenije bio je prva tabla jugoslovenske šahovske reprezentacije. Dobio je četrnaest ekipnih olimpijskih medalja (jedna zlatna, pet srebrnih, šest bronzanih) i jednu zlatnu individualnu medalju na prvoj tabli u Minhenu 1958. (ispred Botvinika). Na ekipnim prvenstvima Evrope, takođe, dobio je jednu individualnu zlatnu medalju na prvoj tabli (zajedno sa Spaskim), i dve zlatne na drugoj tabli u poznijem periodu. Za sportistu godine proglašen je 1958. Autor je više od 20 knjiga na srpskohrvatskom i engleskom jeziku, od kojih su neke prevođene na španski, ruski, francuski, nemački, italijanski i portugalski jezik. Dobitnik je nagrade AVNOJ-a 1975, te Oktobarske i Zlatne značke Grada Beograda 1973. Vlasnik je dva odlikovanja iz Drugog svetskog rata, i dva veća u miru, “od kojih je vredan uzaludne simbolike Orden Bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem”. Uči klavir, odnedavno i muzičku harmoniju. Oženio se 1947, udovac je od 1994, bez dece.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da ostvarim san mladosti, da smišljam malo lepe muzike, makar pred izdisaj.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Svaki rat, raspad Jugoslavije posebno.

Kad vam je neprijatno?

- Kad mislim da sam ružan.

Koju pesmu volite da pevate?

- Prestao sam. Oduševljava me i dalje izražajnost dobre muzike, bilo pop muzike bilo klasike.

Šta vas izluđuje?

- Glupost, kada zavlada masom. Nije retko u istoriji.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Malo na šah, ili ako “sa zakašnjenjem” steknem znanje za muzičkog kompozitora.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Mudroj majci s malo obrazovanja, koja je trudna naterala oca da se iz provincije preselimo u Beograd, da bih se tu rodio, učio, živeo. Profesoru univerziteta, dr Niku Miljaniću za nesebičnu brigu o meni u najtežim vremenima okupacije. Veljku Mićunoviću, kasnijem ambasadoru u Moskvi i Vašingtonu, koji me je sprečio u želji da rizikujem Sremski front kao oficir u novoformiranim jedinicama. Srećnom sticaju okolnosti, u više prilika slučaj je odlučivao da se moj život ne prekine, bilo na frontu, u putničkom saobraćaju, u bolnici, itd. I svim neznanim prijateljima koji su preterivali u iskrenim izrazima dobre volje.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Ne volim nametljivost, pa ih nisam pitao.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Sa više od osam decenija iza sebe, nisam bio u sauni ni osam puta.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Ako ih imam, mislim da ih je malo. Ne znam.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Genije za muziku.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- U poznom dobu postaje se pravedniji i mudriji - ali nemam takvu temu na umu.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Težim da se oslobodim od svake taštine. Šekspir je s pravom život ismejao naslovom “Vašar taštine” - (Vanity Fair).

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Pojačati otpor prirodnoj lenjosti.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Dom. Kako kažu “moja kućica, moja slobodica”.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- S obzirom da sam živ, nije je bilo.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Emocionalnost, ili preterani otpor prema životu bez lepote.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- U svemu srednji rast, nekad lep, nekad ružan.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Ništa, pobegao bih negde. Nije nam previše vredelo ni dvesta godina.

Ko će vladati Srbijom kroz deset godina?

- Ne znam, možda je bolje što je tako.

Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Dani protekle proslave me gone da kažem - sa protom Matejom Nenadovićem, njegovom dobroćudnošću, poštenjem.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- NJegoš. Pre dva veka izrazio je misao da je ujedinjenje jedini spas za Evropu.

Koji politički pokret bi doneo sreću svetu?

- Onaj koji proglasi da je svačiji život (i njegov dom) najveća svetinja, da je ravno najstrože kažnjivom zločinu ako neko pokuša da dirne u to.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Nemam ih, ali može i nepoznati slikar da oduševi lepotom nekog svog dela.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete?

- Vojskovođa na belom konju, filmski glumac, baletan, fudbaler, muzički umetnik ipak pre svega.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Napada me skepsa, ali trudiću se da jednog dana komponujem nešto prijatno za uši.

Kako biste voleli da umrete?

- Ne bih voleo. Ali pošto moram - ne uznemiravajući okolinu time.

Gde želite da budete sahranjeni?

- Ravnodušan sam.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Neuspešno bežim od parada u svoju čast.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Si tacuisses philosophus manzises - “Ako ćutiš ostaješ filozof.”