Arhiva

Giljotina propisa

JOVAN ĆIRILOV | 20. septembar 2023 | 01:00
Oni koji ovih dana nisu čuli da će se kod nas uvesti giljotina propisa, teško mogu da pogode o čemu se radi. Tačniji naziv, isto metaforičan, bio bi kresanje propisa, što bi imalo nezgodan žargonski prizvuk. A reč je o nečem pozitivnom - da se iz raznih propisa izbace stavke koje su prevaziđene, loše, neadekvatne, retrogradne i tome slično. Kako o ovoj duhovitoj i korisnoj akciji ne znam mnogo više, žurim da nešto napišem o reči giljotina koja je mnogo zanimljivija, mada mnogo krvavija. Francuzi se uopšte ne bore za primat kad je reč o poreklu giljotine. Dokaz je da sam u njihovom leksikonu našao podatak da je u Nemačkoj već postojala u srednjem veku, a u Italiji u 13. Ipak ta sprava nosi ime po njenom francuskom propagatoru, ne pronalazaču, doktoru Žozef-Injasu Giljotinu ili tačnije Gijotenu (1738-1814). On je 1789. godine pred Nacionalnom asamblejom, kao njen član, demonstrirao spravu kojom se skraćuju muke osuđenika koji je osuđen na smrt odsecanjem glave, jer su do tada osuđenici skraćivani za glavu bolnijim metodama. Prvi je giljotiniran 25. aprila 1792. godine jedan lopov. Tada su tu spravu zvali „lujizet“ po doktoru Luju koji je 1792. godine dobio nalog vlade da je instalira. Ali već 27. aprila 1792. godine govori se, i to sve do danas, o giljotini. Protesti pomenutog doktora Giljotina da se ona preimenuje, koji je, da ironija bude veća, bio vatreni protivnik smrtne kazne, nisu urodili plodom. NJegovi potomci su posle njegove smrti čak promenili svoje prokazano prezime. Godine 1789. grupa lekara je ispitivala da li odsečena glava još nešto oseća. Lekari su je boli, palili vatru ispred kapaka i vikali na žrtvu. Samo su konstatovali da je na licu obezglavljenog ocrtan izraz krajnje zapanjenosti. Tek je moderna nauka ustanovila da je, nažalost, odsečena glava nekoliko trenutaka svesna da je odsečena. Najslavniji pogubljenici giljotinom su Danton, Robespjer, Demulen, Sen-Žist, kraljica Marija Antoaneta, Luj Šesnaesti, čak i naučnik, pionir metričkog sistema Lavoazije. Poslednja je u Evropi giljotinirana jedna žena 1977. godine u Marselju.