(S)kupi pa prospi

Izreka da „ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo“ ne mora baš uvek da bude tačna. Bar kada je fudbal u pitanju. Da je tako, Real Madrid bi bio „dežurni“ prvak Španije i stalni učesnik (bar) finala Lige šampiona jer je poslednjih godina pokupovao sve najskuplje na fudbalskom tržištu, ali sportski bilans je poražavajući. U Ligi šampiona šest puta uzastopno ispao je u osmini finala, Kup kralja nije osvojio od 1993. a dve Lige i jedan Super-kup Španije u istom periodu slaba su uteha za ambicije, želje i nadasve investicije. Od sezone 2004/05. Real Madrid je šest puta promenio predsednika (Florentino Perez, Fernandno Martin, Luis Gomes Montehano, Ramon Kalderon, Visente Boluda, pa opet Florentino Perez), 7 sportskih direktora (Arigo Saki i Emilio Butragenjo, Benito Floro, Peđa Mijatović, Migel Anhel Portugal, Horhe Valdano i Migel Pedraza) i 8 trenera (Kamaćo, Garsia Remon, Luksemburgo, Lopez Karo, Kapelo, Šuster, Huande Ramos i Manuel Pelegrini). U ovom periodu angažovan je ukupno 41 igrač a rezultat je, u čisto sportskom smislu, gotovo zanemarljiv. Florentino Perez važi za jednog od najuspešnijih biznismena u Španiji, njegova građevinska firma jedna je od najmoćnijih u zemlji i među vodećima u Evropi, uživa ogroman autoritet i nije mu nikakav problem da u najjačim bankama dobije kredit koliki hoće da bi kupio igrače koje hoće, ali čini se da predsednik Reala ništa nije naučio iz svog prethodnog mandata. Kada je prvi put postao predsednik, 2000. godine, napravio je lom na tržištu kupujući Luisa Figa od direktnog rivala Barselone ne pitajući mnogo koliko zadovoljstvo košta. Posle su jedan za drugim stigli Roberto Karlos, Ronaldo, Bekam, Zidan… Tada je još i bilo rezultata, osvojene su titule prvaka Evrope 2000. i 2002, ali od tada su osvojene samo još dve u nacionalnom šampionatu (2007, 2008) ali on tada nije bio predsednik. U marketinškom smislu, Florentino Perez besprekorno vodi Real. Imidž u svetu stalno raste, medijska pokrivenost je kao nikad, Real igra prijateljske utakmice za 2-2,5 miliona evra po meču, prodaja TV-prava i majica sa imenima zvezda ide kao nikad, ali – kao što je u svoje vreme govorio Johan Krojf - fudbalski klub nije banka, odnosno ne treba da „pravi pare nego igrače“. Na Realovoj klupi defilovali su treneri raznih profila, od poznatih i priznatih poput Kapela do anonimnih kao što su bili Karlos Keiroš ili Lopez Karo, ali problem je bio u tome što je Florentino dovodio igrače, a neko drugi trebalo je da ih trenira i odgovara za rezultate. Jedan Kamaćo, koji je celog života sanjao da bude trener svog Reala, pobegao je kada je shvatio da ne može da vlada svlačionicom sa toliko sukobljenih „ega“ čak i bez nekih vidljivih incidenata. Najveću grešku Florentino je napravio kada je smenio Visente del Boskea, sadašnjeg selektora Španije, koji je svojom mirnoćom i razložnošću gotovo idealno vodio tim zvezda i, na kraju, osvojio dve titule prvaka Evrope. Istovremeno, u Kataloniji je na snazi bila drugačija filozofija. Nije ni Barselona bila bez problema, ali je 2002, kada je prvi put za predsednika izabran Đoan Laporta, našla svoj model funkcionisanja. Barselona je, isto kao i Real, kupovala zvezde i skupo ih plaćala, od Ronaldinja te 2000. preko Eta i Dani Alveša do Ibrahimovića 2009, ali njeni inostrani asovi bili su samo dopuna timu čiju su osnovu činili igrači stvoreni u sopstvenoj fudbalskoj školi. Na klupi je bilo kontinuiteta na pretek. Frank Rajkard je bio pet godina, sada je drugu sezonu Pep Gvardiola.U sedam godina 2 trenera sa istom fudbalskom idejom koju im je usadio legendarni Johan Krojf dok je Real Madrid u 6 godina promenio osmoricu i već traži devetog jer su Pelegriniju odbrojani dani bez obzira na važeći ugovor i za narednu sezonu... Poslednji igrači koji su izašli iz Realove omladinske škole bili su Raul, Guti i Kasiljas, u Barseloni ih je na pretek: Valdes, Pujol, Ćavi, Iniesta, Pike, Krkić, Pedro, Buskets, Žefren...sve do Lea Mesija koji je 2000. stigao u Barselonu sa samo 13 godina u do tada najvećoj operaciji tog tipa u istoriji kluba. Nije Barselona platila ni cent njegovom klubu „NJuvels Old Bojs“ iz Rozarija (Argentina) pošto je bio mlađi od 14 godina, ali preseliti celu jednu petočlanu familiju (Leo ima dva brata) iz Argentine nije bilo ni jednostavno ni jeftino. Vratilo se stostruko... Prednosti i mane dve koncepcije videle su se najbolje prošle nedelje. Dok su igrači Real Madrida četvrtfinale Lige šampiona gledali na TV, Barselona je egzibicijom četvorostrukog strelca Lea Mesija eliminisala Arsenal, a onda je pet dana kasnije na „Bernabeu“ dobila „El klasiko“ sa 2-0 i stekla ogromnu prednost sedam kola pre kraja. Leo Mesi je opet bio strelac, a Ćavi Ernandez je sa dva magistralna dodavanja za Mesija i Pedra oživeo Kukočevu košarkašku devizu da jedan koš čini srećnim jednog čoveka, a jedna asistencija dvojicu... Nije da Real Madrid nema omladinsku školu, njegov sportski centar „Valdebebas“ nudi fantastične uslove, ali niko nema ni hrabrosti ni strpljenja da mladim igračima pruži šansu. Većina posle juniorskog staža, ili u najboljem slučaju igranja u drugom timu, odlazi u druge klubove u potrazi za afirmacijom. Dok je bio trener Reala, Bernd Šuster nijednom nije - za razliku od tadašnjeg direktora Peđe Mijatovića - pogledao neku utakmicu „Kastilje“, filijale Real Madrida. Realova filozofija je „bolje kupiti nego stvarati“ dok Barselona ne beži od kupovine, ali prvenstveno stvara. Istu koncepciju Real Madrid je primenio i u košarci: doveo je Etore Mesinu, jednog od najboljih i najskupljih trenera Evrope, gomilu igrača (i još ih dovodi, poslednja akvizicija je američki šuter Moris Almond), ali rezultat je sličan onom u fudbalu: van F4 Evrolige na kome će biti Barselona (eliminisan baš od Barselone, sa dva poraza u Madridu), ponižen u finalu Kupa kralja (opet od Barselone), sa zaostatkom od četiri pobede u Ligi (u odnosu na Barselonu) i sa katastrofalnim međusobnim bilansom od 1-8 u direktnim duelima... Za razliku od prethodnog mandata, kada se pojavljivao i previše, Florentino Perez sada dozira svoju prisutnost u medijima, retko daje izjave i u prvi plan istura generalnog direktora Horhe Valdana. Đoan Laporta ne silazi iz medija, poslednje uspehe Barselone iskoristio je za svoj definitivni prelaz u politiku na platformi nove independističke stranke u Kataloniji, ali njegove političke ideje su jedno, a nasleđe koje ostavlja u klubu (po Statutu ne može biti biran i treći put) nešto drugo. Čini se da će svako od rivala i dalje ići istim putem. U Realu uveliko traže trenera, mediji forsiraju Žoze Mourinja (koga je naša štampa prekrstila u Murinjo) i najavljuje se još nekoliko spektakularnih kupovina (Riberi, Silva, možda Sesk Fabregas) dok bi u Barseloni najradije vratili Seska Fabregasa koji je i ponikao u „Barsi“ ali ga je Arsenal preoteo sa 16 godina. U jednom od komentara posle poslednjeg „el klasika“ Ronald Kuman, bivši igrač Barselone, rekao je da je „Real Madrid kupljen, a Barselona stvoren tim“. Kupiti ili stvoriti, prosudite sami. Realova posla Ulaganje u nove igrače izgleda ovako: 2004/05 - 117,5 miliona (najskuplji Samuel 25, Vudgejt 22, Oven 12) 2005/06 - 99,1 miliona (Serhio Ramos 27, Robinjo 25, Baptista 20) 2006/07 - 109 miliona (Gago 27, Diara 26, Van Nilsteroj 16,5) 2007/08 - 118 miliona (Roben 36, Pepe 30,Snejder 27) 2008/09 - 67,5 miliona (Las Diara 20, Huntelar 20, Van der Vart 13) 2009/10 - 252 miliona (Kristiano Ronaldo 94, Kaka 65, Benzema 35) Brojke Statistika nedvosmisleno pokazuje superiornost Barselone u korišćenju igrača iz podmlatka. Za katalonski tim u ovom prvenstvu igralo je čak 16 igrača poniklih ili formiranih u „Masiji“ a njihovi minuti čine 60,2 odsto od ukupno mogućih. Najmanje su igrali Bartra (30 minuta) i Asulin (56). Od jedne cele utakmice pa naviše, sve do Valdesovih 4.200 minuta, su Tiago (84), Soriano (115), Fontas (180), Dos Santos (252), Žefren (706), Krkić (1.129), Pedro (2.615), Iniesta (2.811), Buskets (2.982), Pike (3.345), Mesi (3.612), Ćavi (3.723), Pujol (3.742) i golman Valdes, jedini preko 4.000 minuta. Na drugoj strani Real je koristio 7 „svojih“ igrača s tim što su M. Alonso i Moskera „igrali“ 2, odnosno jedan minut ! Ostala petorica su Kasiljas (3.510 minuta), Arbeloa (2.788), Granero (1.859), Raul (1.481) i Guti (1.051).