Vojislav Stanovčić, profesor, član SANU

Rođen 2. jula 1930. godine u mestu Ubli, kraj Herceg Novog. Doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, postdiplomske studije pravnih i političkih ideja i institucija imao je na Univerzitetu u Lesteru (Engleska), a postdoktorske studije političkih teorija na Jejlu (Yale) i Harvardu. Bio je urednik Naše stvarnosti, Socijalizma, profesor Istorije političkih teorija na Fakultetu političkih nauka (1968-1995), šef katedre za političku teoriju i prodekan za poslediplomske studije, Visiting Professor 1985-1986. na State University of New York (Albany, N.Y.). Narodna skupština Srbije izabrala ga je za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa (2005-2009). Vlasnik je nagrade grada Beograda 2007. za delo iz društvenih i humanističkih nauka. Redovan je član Srpske akademije nauka i umetnosti gde je zamenik sekretara Odeljenja društvenih nauka. Autor je stotinak naučnih članaka i više knjiga - Politička teorija, Moć i legitimnost, Političke ideje i religija, 1 i 2 Macht und Legitimität (na nemačkom u Švajcarskoj) Vlast i sloboda... Oženjen je Mirom Stanovčić, arhitektom. Imaju sinove Juga (1969) i Ognjena (1970) koji su inženjeri elektrotehnike. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Da se u svet politike unesu razumna pravna pravila kojima bi se pokoravali svi vlastodršci. Šta je za vas najveća nesreća? Kad mlađi umiru pre starijih, kad je „vođa“ ne samo slep nego i surov i zadrt. Kad vam je neprijatno? Kad glupost, mržnja i primitivizam, umesto razuma i savesti, caruju. Koju pesmu volite da pevate? Više volim da recitujem, a volim i da slušam vredne pesme. Šta vas izluđuje? Prezirem često ponavljanje sirovosti, drskosti i nepoštenja. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Na profesionalnu aktivnost, na stvaralaštvo u kome nisam sebe izneverio. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Majci Stoji, koja je u 34. godini postala udovica i ostala sa pet sinova, ali je bila mudra, hrabra, dalekovida i preduzimljiva, pa nas je sve podigla i dovela do univerzitetske diplome. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? One koje ne volim da sretnem bilo gde. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Zadovoljan sam onim što mi je podarila priroda. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Žao mi je što sam propustio da u njihovim starim danima posetim Vuka Mandića, direktora hercegnovske gimnazije i svoju baku Gospavu. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Imao sam često radost da me uvažavaju i poštuju. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Ne bih hteo sebe prepravljati, ali ispravljam se čim shvatim da grešim. Šta je vaša najdragocenija imovina? Porodica i porodice naših sinova. Šta je bila vaša najdramatičnije pogrešna odluka? Nikada nisam doneo odluku koja bi imala dramatične ili tragične posledice. Koje su vaše skrivene slabosti? Što kažu, „ni drvo bez grane, ni čovek bez mane“. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Odlučan sam - to ne bih nikada prihvatio. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Verujem da će se pojaviti politička elita koja će se odlikovati političkom kulturom, čistim računima i odgovarajućim obrazovanjem. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Sa onima koje su umele doneti veliki boljitak, prosvetu i zakone. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Rasl, Vajthed, V. Vilson, Haksli, Pikaso, Muzil, DŽojs, Kafka, Breht, Huserl, Jaspers, Man, Bulgakov, Kami, Sartr, Huizinga, Openhajmer, Eko, Saharov, Kaneti... Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Sreća je stvar individue. Najviše što zajednica može postići jeste „blagostanje“ ili „država blagostanja“. Za kog slikara biste dali najviše para? Za Brojgela ili Voju Stanića. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Nisam hteo, ali sam sa 12 godina postao glava porodice. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Da moji unuci budu ponos porodice i da svojim radom podržim humanističke ideale. Kako biste voleli da umrete? Baš ne volim taj trenutak. Najbliža mi je prirodna neminovnost. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? Tišina u takvim prilikama najviše govori.