Kriminalno lice stranaka

Od kada je nakon zaplene više od dve tone kokaina u Urugvaju, oktobra prošle godine, domaćoj javnosti otkriveno da su impresivne sume novca stečenog krijumčarenjem tog narkotika završile u Srbiji i srpskoj privredi, javnost traži odgovor na pitanje – ko je omogućio da se kokainski novac godinama neometano ubacuje u legalne tokove? U mesecima koji su usledili posle ove velike zaplene kokaina, obavešteni smo ne samo da je mozak ovih krijumčarskih akcija svetskog ranga “naše gore list”, već i da je do juče anonimni Pljevljak Darko Šarić, od 2004. do 2008. godine u Srbiji kupio na desetine preduzeća i u legalne tokove, prema dosadašnjim procenama, ubacio čak milijardu evra. Prevedeno u domaću valutu - oko 100 milijardi dinara. O kolikoj sumi je reč, slikovito govori podatak da je, na primer, za prvu fazu rekonstrukcije 770 kilometara pruge duž Evropskog koridora 10, koja bi trebalo da se obavi u naredne četiri godine, potreban približno toliki iznos, dok je recimo, srpskoj poljoprivredi dovoljna i polovina te sume godišnje za podsticanje njenog razvoja. Osim toga, budžet Srbije vapi za milijardom evra, koliko će joj prema planu Vlade, nedostajati u ovoj godini, a koju će morati da pribave građani kroz dodatna izdvajanja koje im vlast bude nametnula. Darko Šarić i njegova kriminalna grupa, tokom četiri godine nesmetanog „poslovanja“ postali su, kako se sumnja, vlasnici brojnih stanova, kuća, preduzeća, kafića, klubova, hotela i hiljade hektara zemlje. Iako se sve to dešavalo tu, pored nas, Šarićev klan ostao je nevidljiv za srpsku javnost, a od tadašnjih zvaničnih, nadležnih institucija, nije bilo čak ni nagoveštaja da se u Srbiji pojavila nova, vrlo moćna kriminalna grupa. Iznenadna saznanja o svemu tome zatekla su čak i srpsku javnost, inače naviklu na kriminal i mešetarenje i još jednom otvorila pitanje odgovornosti državnih institucija, koje nikada nisu kontrolisale poreklo novca koji je ulazio u Srbiju. Koje su to institucije i koji su pojedinci omogućili trgovcima narkotika da prljav novac ulažu u srpsku privredu, morali bismo da saznamo do avgusta kada će, prema najavama tužioca za organizovani kriminal, biti završena finansijska istraga u slučaju Šarić. Od pravca u kom će ta istraga otići, zavisi da li ćemo i ovoga puta u zatvorima imati sitne igrače, dok će njihovi pokrovitelji iz sveta politike, ostati nekažnjeni. Zasad je sigurno da bez političke podrške, tolika suma prljavog novca nikako nije mogla da se odomaći u Srbiji. Sa time se slažu i sagovornici NIN-a, a predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, smatra da su tajkuni glavna spona kriminala sa državnim institucijama. Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da je organizovani kriminal u Srbiji uvek imao kopču sa politikom. “Izvori iz podzemlja kažu da je klan Darka Šarića finansirao dve političke partije, da je zahvaljujući tome sebe uspevao da spasi od progona i da deluje van pažnje sredstava informisanja, van pažnje organa gonjenja, van pažnje, pre svega, policije koja je zadužena za njegovo otkrivanje. Smatra se čak da je u policiji imao jake pozicije, jer mu je policija davala informacije kada treba da se primiri, kada treba da prekine da radi, a kada može slobodno da deluje. To su, nažalost, vrlo pouzdane informacije i vrlo verovatno da će istrage pokazati o kojim se nivoima veza radi”, kaže Radovanović za NIN. I srpski zvaničnici priznaju da Šarić nije mogao da uspe bez veza sa politikom, a državni sekretar Ministarstva pravde, Slobodan Homen, kaže da je jednostavno nemoguće da toliki novac uđe, a da određene državne institucije ili pojedinci u državnim strukturama to ne primete. On, u razgovoru za NIN, prvi put navodi konkretne institucije, čija bi uloga u ovom slučaju morala da bude utvrđena. “Država će svoju ozbiljnost pokazati kroz spremnost da odseče onaj svoj nezdravi deo koji je njima pružao podršku. Tu pre svega treba poći od Ministarstva unutrašnjih poslova i raznih bezbednosnih institucija – da li one jesu i u kom trenutku su pružale podršku i odavale informacije. Naravno, tu stvari ne smeju da se završe. Drugi deo je pitanje državnih institucija koje su bile nadležne da kontrolišu i mi možemo da kažemo, s jedne strane – da, bile su mlade institucije, tek su formirane, ali s druge strane, to je milijardu evra, jednostavno to je moralo da se primeti. Dakle, da li je to Agencija za privatizaciju, Agencija za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava – da li oni adekvatno rade ili su pojedinci u tim institucijama bili korumpirani“, zaključuje Homen i dodaje da istraga mora da utvrdi i da li je novac od kokaina išao i u političke stranke. „Činjenica je da je naš državni aparat sličan partijskom, jer se dolaskom na vlast preslikava ulazak partijskih kadrova u strukture vlasti. Zanimljivo će biti videti iz kojih političkih stranaka su bili ti nosioci državnih funkcija i da li su to radili za sebe ili je deo novca išao i u političke stranke“, kaže Homen. On nije želeo da otkrije o kojim je strankama reč, niti da komentariše nezvanične informacije do kojih je došao NIN, da je novac Darka Šarića stigao do pojedinaca iz čak četiri političke partije, a da su među njima dve koje su i danas na vlasti. Izvor NIN-a kaže da će u vezi sa tim, u bliskoj budućnosti biti iznenađujućih informacija za javnost. Nezvanični izvori, ali i analitičari, najčešće pominju policiju kada govore o mogućim vezama institucija sa Šarićevim klanom. Tako izvor NIN-a kaže da je Darko Šarić policiji bio poznat i pre velike zaplene kokaina u Urugvaju, ali da je bio „zaštićen“. Naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, objašnjava da će mnoge činjenice u vezi sa privatizacijom određenih preduzeća ostati neispitane, jer istraga koju je tokom 2007. i 2008. godine vodila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala u vezi sa kupovinom preduzeća, koja se danas dovode u vezu sa Šarićem, tada nije dovršena. Dobrivoje Radovanović ocenjuje da su informacije o vezama institucija, posebno policije, sa kriminalnom grupom Darka Šarića, u najvećoj meri tačne. “Važno je reći da neki događaji iz neposredne prošlosti upućuju na pouzdanost takvih informacija. Recimo, tek dve nedelje nakon otkrivanja broda sa kokainom, pomenut je klan Šarić, pomenuta su njihova imena, što je bilo dovoljno vremena da se tim ljudima omogući da pobegnu iz zemlje. Činjenica da su informacije procurile iz policije i omogućile vođama da pobegnu iz zemlje, već sama dovoljno govori o nekoj njihovoj saradnji sa državom”, kaže Radovanović. Na ovu činjenicu pažnju skreće još jedan sagovornik NIN-a, Bora Banjac, načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) u vreme akcije „Sablja“. „Mi se sećamo kada je palo 2,5 tona kokaina. Dve nedelje svi su znali čiji je, a niko nije pominjao Šarića, ni vi novinari niste o tome pisali. Pitanje je da li će i kada biti uhapšen, samo zbog toga što se nije reagovalo i što se nije odmah hapsilo kada je zaplenjena droga. A zašto nije“, pita se Banjac. Nezvanični izvori navode i da je Šarićeva grupa gotovo dnevno bila informisana o planiranim akcijama vlasti na presecanju švercerskih kanala, sve dok krug osoba uključenih u istragu nije bio sveden na tek nekoliko najpouzdanijih osoba. Ovakve navode, koji govore o dubokoj infiltriranosti mafije u državne strukture, posredno potvrđuju i izjave zvaničnika koji ocenjuju da je narkoklan Darka Šarića prevazišao potencijal svih dosadašnjih kriminalnih grupa, da je reč o do sada najmoćnijoj strukturi srpskog podzemlja, zbog čega ona predstavlja veliku društvenu opasnost. Sagovornici NIN-a smatraju da takvu vrstu procena nije jednostavno dati, posebno ako se ima u vidu činjenica da su pripadnici zemunskog klana ubili premijera Srbije. Bora Banjac, koga je posle “Sablje” sa funkcije načelnika UBPOK-a smenio Dragan Jočić nakon što je u Grčkoj pronašao i uhapsio pripadnika zemunskog klana Dejana Milenkovića Bagzija, ocenjuje da je Šarićev klan moćniji u finansijskom smislu, ali da ne treba zaboraviti da su „zemunci“ bili ubice. „Šarić se bavi drogom, a `zemunci` nisu prezali da ubiju onoga ko im je na putu ili ih samo preko pogleda. Šarići se bave isključivo drogom, taj novac su hteli i uspeli na neki način da legalizuju kupovinom preduzeća po Srbiji i Crnoj Gori. Ne verujem da su pretnje za koje smo čuli da su upućene državnim funkcionerima koji se bore protiv organizovanog kriminala ozbiljne i da su zaista upućene njima, već njihovim insajderima u državnim institucijama, koji su omanuli“, ocenjuje Banjac. NJegov najbliži saradnik, Mile Novaković, koji je u vreme „Sablje“ bio na čelu Uprave kriminalističke policije, dodaje da su „zemunci“ planirajući da ubiju premijera Zorana Đinđića, zapravo imali aspiracije ka vlasti, ka politici, dok Šariće interesuje samo novac. „Zemunci su stvarno hteli da budu vlast. Imali su ideje ko će biti na kom položaju. Legija je trebalo da bude na čelu BIA ili Javne bezbednosti, oni su imali te ideje, i neke resore su imali u vidu i imali su ljude koje će protežirati za neke položaje, a kod Šarića se, bar iz dosadašnjeg toka istrage, to još uvek ne vidi“, zaključuje Novaković. Kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da se moć nekog klana ne meri samo njihovim vezama sa političarima i da uticaj zavisi i od političkog trenutka u kome taj klan deluje. “On se meri pre svega količinom novca koji se okreće, profitom koji ima i brojem ljudi kojima komanduje. Klan Šarića zaista je u tom smislu bio jači od `zemunskog klana`. Zemunski klan imao je relativno malo ljudi, Šarićev klan ima mnogo više ljudi u opticaju i mnogo više sredstava. Zemunski klan je možda imao jaču kopču sa politikom, sa političarima, možda je više uticao na politička zbivanja u Srbiji, ali je Šarićev klan, što se toga tiče, bio mudriji. On je kopču sa političarima koristio kao zaštitu od policijskog progona, a ne kao uticaj na politička zbivanja. Tako da odgovori nisu jednoznačni, pa se tako u zavisnosti od kriterijuma kojima se meri, može pojavljivati čas jedan čas drugi kao jači“, smatra Radovanović. Verica Barać, za razliku od ostalih sagovornika NIN-a, smatra da ocenu o tome koja je kriminalna grupa moćnija, nije moguće dati. „Prvo, nismo do kraja saznali pozadinu ubistva premijera i ne znamo sa kim su oni zaista bili povezani. Mi smo samo saznali ko su neposredni izvršioci, a ko stoji iza, to nismo saznali, pa ne znamo ni koliko su oni bili moćni. Ko je to organizovao, ko je bio mozak cele te operacije, ko je to finansirao, to nismo saznali. Prema tome nemamo elemente za poređenje sa ovom grupom, zaključuje Verica Barać. Do danas nerasvetljena politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i neki drugi tragični događaji i afere, čije su istrage zaboravljane ili zaustavljane čim bi se došlo previše blizu strukturama vlasti, daju za pravo onima koji sa skepsom gledaju na najnovija obećanja državnih funkcionera da “ovoga puta neće biti nedodirljivih” i da će “istraga ići do kraja, makar i po cenu pada Vlade”. Građani na ovakva obećanja uglavnom odmahuju rukom i istovremeno zaključuju da takve izjave zvaničnika samo potvrđuju da se u Srbiji još nije dogodilo da neki državni službenik ili visoki funkcioner krivično odgovara, upravo zato što se političari i političke partije međusobno štite. Tokom poslednjih godina otkriveno je mnoštvo kriminalnih grupa, a stotine uhapšenih, statistički gledano, podsećaju na pravu borbu protiv organizovanog kriminala. Veliki broj privedenih profesora, advokata, privrednika, sudija, policajaca, poručuje nam da živimo u zemlji čiji sistem počiva na korupciji i da u organizovanoj pljački države učestvuju svi - osim visokih državnih funkcionera! NJih među optuženim ili osuđenima nema, iako po definiciji, organizovanog kriminala nema bez njegove sprege sa strukturama vlasti. Jelena Veljković u NIN-u Novo pojačanje NIN-a je renomirana novinarka Jelena Veljković. Novinarsku karijeru počela je 1991. godine na televiziji Studio B. Radila je potom i u Dnevnom telegrafu, a poslednjih deset godina provela je na radiju i televiziji B 92, kao voditelj, urednik i autor velikog broja dokumentarnih televizijskih emisija koje je radila sa ekipom „Insajdera“ i u okviru serijala “B 92 istražuje”. Veoma su zapažene njene emisije dokumentarno-političkog serijala “(Re)akcija” u kojima je istraživala velike korupcionaške afere. Dobitnik je nagrade NUNS-a za istraživačko novinarstvo. Postupci koji slede Sagovornik NIN-a koji je želeo da ostane anoniman najavljuje da će uskoro biti pokrenuto više postupaka, u kojima će biti utvrđena i odgovornost pojedinih institucija i političara. U jednom od njih utvrdiće se odgovornost za paljenje američke ambasade u Beogradu prilikom protesta „Kosovo je Srbija“ u februaru 2008. godine. Tužilaštvo je, naime, kako tvrdi izvor, došlo do video-snimka na kom je zabeleženo sve što se događalo ispred ambasade, uključujući i 19 minuta pre napada kada je policija iz, do sada nepoznatih razloga, povučena iz Ulice kneza Miloša. Na osnovu tog snimka biće utvrđeni propusti policije, kao i odgovornost pojedinih policijskih funkcionera, koji će zbog toga morati da odgovaraju, kaže izvor NIN-a. Isti izvor kaže da će Tužilaštvo za organizovani kriminal za vrlo kratko vreme okončati i istragu zbog nezakonitosti u poslovanju Javnog preduzeća Železnice Srbije u vreme kada je na njenom čelu bio Milanko Šarančić, a kada je resorno Ministarstvo za infrastrukturu vodio njegov partijski kolega i vođa Nove Srbije, Velimir Ilić. Takođe, navodi taj izvor, u Smederevu se vodi istraga protiv nosilaca pravosudnih funkcija, jer je u tom sudu nedavno pronađeno više hiljada krivičnih predmeta, po kojima se proteklih godina jednostavno nije postupalo.