Naprednjačka brigada preletača

Nije politika `Zvezda` i `Partizan` da jednom izabereš i da više nema promena. Da je tako izbori ne bi bili ni potrebni nego bi se jednom prebrojali i to je to“, kaže za NIN Aleksandar Vučić povodom dolaska Vladimira Cvijana u Srpsku naprednu stranku. Ali, čak i kad nekakav brazilski fudbaler na proputovanju kroz Srbiju pređe iz „Zvezde“ u „Partizan“ nastane zaprepašćenje, a kamoli kada najveća opoziciona stranka kao svoje „pojačanje“ predstavi čoveka koji je obavljao funkciju generalnog sekretara predsednika Republike Borisa Tadića. Pri tom, ispostavilo se da je Vladimir Cvijan samo otvorio prolećnu sezonu transfera među srpske naprednjake. Nekoliko dana docnije Tomislav Nikolić je ispred zastave SNS-a izveo Zoranu Marković, energetskog ekpserta koja je nekada bila članica G17, a nedugo zatim pristupnicu je potpisao i Goran Radosavljević Guri, bivši šef srpske žandarmerije koga je posao spajao i sa Gadafijem i Legijom, kao i sa velikim brojem naših političara. Za sledeću nedelju, saznajemo, pripremaju se nova iznenađenja, prvo iz opozicije, pa vlasti, da bi se, navodno, sve moglo zapečatiti jednom uglednom nestranačkom ličnošću čija se fotografija između Tome i Vučića do sada nije mogla zamisliti. Da li je to, zapravo reč o novoj strategiji naprednjaka nakon isporuke milion potpisa Mirku Cvetkoviću; šta im je ona već donela, šta će im doneti i da li će nešto promeniti na političkoj sceni Srbije. Na prvi pogled, reći će stručnjaci za marketing, SNS nije profitirao. Cvijan je nepoznat ne samo široj javnosti nego čak i nekima koji su s njim radili u istoj zgradi, tako da bi u tom kontekstu, Zorana Milanović, u svojoj sferi medijski vrlo prisutna i novinarima tog sektora vrlo poznata, bila veći pogodak. Međutim, Cvijanov značaj je u nečem sasvim drugom i zarad toga on verovatno nadmašuje politički najvećeg kapitalca SNS-a do sada: Gorana Kneževića, bivšeg prvog čoveka DS-a u Vojvodini i gradonačelnika Zrenjanina. Prelazak Vladimira Cvijana zapravo je demonstracija moći naprednjaka; pokazali su da su sposobni da pridobiju ljude čak i sa Tadićevog „dvora“. „SNS ovim šalje dve vrste poruke“, kaže Cvijetin Milivojević, direktor pi-ar agencije „Pragma“. „Kad jedan Cvijan napušta tako atraktivno radno mesto radi odlaska u neizvesnost to treba da bude poruka da to nije neizvesnost već sigurnost i da je ulazak u tu stranku `sigurna investicija`“. Drugim rečima, SNS odašilje poruku da će oni da budu sledeća vlast pa vi vidite šta vam je činiti. „A druga, znatno opasnija poruka po njihove konkurente je ona koja nama običnim smrtnicima i nije tako dokučiva. To je da on poznaje deo tehnologije vlasti DS-a. Dakle, Cvijan je sedeo na mestu gde se donose odluke i čak i ako je minimiziranje njegove uloge, što sad radi DS opravdano opet je to veliki udarac DS-u. Jer, on zna situaciju iznutra i verovatno mnoge tajne vladanja predsednika Tadića“. Samim tim, dolazak eksperata iz oblasti prava i energetike za SNS će značiti i lakši pristup informacijama iz ovih oblasti na koje je monopol imala vlast, a do kojih je opozicija stizala nekim neimenovanim, da ne kažemo podzemnim kanalima. Kad smo kod tajni, povelo se i pitanje da li Cvijan kao čovek koji je po prirodi posla bio upućen u mnoga poverljiva dokumenta imao prava da pređe u opozicionu stranku. Međutim, valjda tu ne bi trebalo da imamo toliko razloga za brigu jer je Cvijan jedan od autora zakona o tajnosti podataka. Odnosno, kako kaže stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić, Vladimir Cvijan je „bezbednosno veoma obrazovan čovek“ i prema njegovom mišljenju nema bojazni da bi u tom pogledu trebalo da dođe do nekih problema. Dakle, jedini problem bi mogao da bude međupartijski. „Nije nam bio cilj da zadamo udarac DS-u. Za razliku od njih koji se stalno bave nama mi o njima nismo rekli ni reč. Samo radimo svoj posao. Gospodin Cvijan je dao ostavku u Predsedništvu Srbije i nakon toga smo preko nekih poverljivih ljudi dobili poruku da bismo možda mogli da porazgovaramo“, objašnjava Aleksandar Vučić. Drugi čovek SNS-a kaže da to nisu bili pregovori u klasičnom smislu reči; da su dugo razgovarali o svim važnim pitanjima pogotovo o reformi pravosuđa i da su „se brzo prepoznali“. Cvijan koji je već počeo da koristi termin „pravosudna mafija“ je rekao da je u SNS-u prepoznao ljude - domaćine „koji se nikada ne bi ponašali kao njegovi dojučerašnji politički saborci“ a Vučić, pak kaže da su u Cvijanu dobili vrhunskog stručnjaka kome će moći da povere najodgovornije položaje kako u partiji tako i u vlasti koju toliko čekaju. Naprednjaci su, na ovaj način, zavrteli priču o problemima u pravosuđu, što im kao opoziciji ide u prilog. Uz to, odgovorili su na staru primedbu radikalima da nemaju dovoljno kvalitetnih kadrova, što se uglavnom navodi i u slučaju SNS-a. Ali šta ćemo sa ideologijom? Naime, iako se pre svega bavio strukom, Cvijana su u DS-u doživljavali kao levo krilo; čoveka čije bi terazije pretegle ka LDP-u ako bi se na drugi tas stavilo čak i desno krilo DS-a. Aleksandar Vučić, međutim, kaže da su onoliko koliko su razgovorali njegovi i stavovi Cvijana uglavnom poklapali čak i u slučaju rezolucije o Srebrenici, čiji je, u ovakvom vidu, „nova zvezda“ naprednjaka navodno bio veliki zagovornik. I da ne bi trebalo da bude puno razmimoilaženja ni ubuduće. Što i ne treba da bude neko veliko iznenađenje ne samo zbog određenih pomeranja u razmišljanjima vodećih ljudi SNS-a već zbog toga što se pokazalo da je u Srbiji najisplativije voditi politiku bez ikakve ideologije i da je teza Danijela Bela o nastupanju kraja ideologije već odavno zaživela u Srbiji. U velikoj transformaciji DS-a od partije desnog centra do velike stranke koja se sa centra preliva do samih polova političke scene negde se izgubila jasna politika, ali su se pojavili modeli ponašanja koje sada SNS pokušava da preuzme. Sa jasnim saznanjem da je takvu politiku mnogo lakše promovisati kad si opozicija nego kad imaš vlast. SNS se tako profiliše kao jedina opoziciona stranka koja se nameće kao realna alternativa sadašnjoj vlasti. Nakon što su originalne radikale ostavili na ivici cenzusa a inertnom DSS-u i incidentnoj Novoj Srbiji ostavili samo „čvrsto jezgro podrške“ sada su se okrenuli i ka strankama vlade. Svesni da, čak i da su istinita istraživanja koja pokazuju da su u prednosti naspram DS-a još uvek nemaju kapaciteta da sami odnosno samo sa narodnjacima formiraju vladu. I da im vlast, sa DS-om u opoziciji, može doneti samo upliv u centar političke scene među razočarane glasače stranaka vladajuće koalicije: DS-a i SPS-a. I u tom kontekstu prelasci ljudi poput Cvijana i Milanovićeve mogu da doprinesu tome da neko ko je devedesete proveo u očekivanju demokratije, a poslednje decenije polako shvatao da demokratija za njega nije došla, ipak, bez griže savesti zaokruži SNS. Međutim, naprednjaci kao da su bukvalno shvatili kako treba da postanu „catch all“ stranka pa bukvalno „hvataju sve” iz svih političkih opcija i najrazličitijih političkih opredeljenja. Pa su tako posle prve velike seobe iz radikala iz DSS-a doveli istoričara Radoša LJušića, iz SPO-a bivšeg ministra trgovine Bojana Dimitrijevića, iz SPS-a najpoznatijeg Svilajnčanina Dobrivoja Budimirovića Bidžu, iz radikala za govor mržnje osuđenog Gorana Cvetanovića, pomenutu bivšu zvezdu DS-a u Vojvodini Gorana Kneževića.... Šta se može postići primajući i promovišući tako šarenu ekipu skupljenu sa svih strana? Ako je reč o njihovom kredibilitetu da sa drugom stranačkom knjižicom u džepu nastupaju na televiziji i u parlamentu – što bi u nekim evropskim zemljama bilo nezamislivo - tu nema briga. Kad već stranke prave najrazličitije dilove i koalicije zašto ne bi i pojedinci. Zaborav je, uostalom, ovde stvar na koju se uvek može računati. Međutim, šta će stranka sa tim pojedincima? Aleksandar Vučić kaže da bez ikakve sumnje postoje ljudi koji iz čistog karijerizma sada ulaze u SNS. „Mi se trudimo ali iskreno veoma je teško napraviti filter i proniknuti u prave motive ljudi zašto ulaze u stranku“, kaže Vučić. Ali, čim ih stranka tako medijski promoviše znači da smatra da će joj oni koristiti. „To je o–ruk; brigadirska priča, `ajmo svi koji smo protiv Tadića na gomilu kod nas. To je priča koja je porodila i DOS, ako se vratimo unazad i Miloševića i koja izgleda na svakih deset godina može da uspe u Srbiji. I zato su sada svi dobrodošli“, kaže Cvijetin Milivojević. Prema njegovom mišljenju, to dugoročno nije isplativa priča ali kratkoročno može da bude vrlo uspešna, pogotovo, kaže, ako vlada izdrži kraj mandata. „Mislim da je DS-u ovo poslednji povoljan trenutak da ide na izbore. Jer sve će lakše biti voditi politiku „protiv“, sa svim nezadovoljnicima na svojoj strani. A verovatno nas očekuju sve veće trzavice unutar vladajuće koalicije i sigurno veoma teška ekonomska situacija širom Srbije“, kaže. Kad god bili sledeći izbori će, pre svega, biti borba DS-a sa svim svojim resursima na jednoj odnosno SNS-a sa svojom brigadom na drugoj strani. Kao „Zvezda“ – „Partizan“. Sa mogućim mešanjem domaćih ali i stranih igrača.