Legenda, zvanično

Bet Dejvis je odavno poručila, u pismu Meril Strip, da će je baš ona naslediti na tronu najveće američke glumice. Elitna i teško dostižna, kako kažu, snobovska Američka akademija umetnosti i književnosti dala je za pravo Bet Dejvis, pošto je upravo primila Meril Strip u svoje počasno članstvo. Kritika, kolege i publika odavno se slažu da Meril Strip danas nema ravne među filmskim legendama. Primanje u akademiju je najviše formalno priznanje za umetnički doprinos u SAD i nadmašuje zajedno njena dva do sada osvojena Oskara, sedam Zlatnih globusa i nagradu za životno delo Američkog instituta za film. Naime, reč je o svojevrsnom presedanu jer se među 250 doživotnih članova akademije stare 112 godina, nalaze arhitekti, kompozitori, umetnici i pisci. Priznanje koje je dodeljeno glumici, a pored nje i dirigentu DŽejmsu Levinu, dodeljuje se u specijalnoj kategoriji ustanovljenoj 1983. za najistaknutijeg Amerikanca, čija ostvarenja nadilaze tradicionalne granice između muzike (kompozicije), književnosti i umetnosti. „Oboje izabranih ove godine bave se izvođačkom umetnošću i oboje su na vrhuncu karijere. Način na koji DŽejms Levin diriguje i gluma Meril Strip su neverovatni primeri dubine razumevanja i virtuoznosti“, rekao je tim povodom predsednik Akademije, pesnik DŽ. D. Meklači. Akademija je početkom prošlog veka formirana po ugledu na onu Francusku i novi članovi se primaju kada neko od akademika umre. Komentari o njenoj snobovskoj prirodi odnose se na početak prošlog veka kada nije bilo šanse da bude primljen neko od modernista, žena, crnac ili Jevrejin, a izbor „obične glumice“ makar i tako talentovane kao što je Strip, izazvao bi opštu rezignaciju. Od filmskih stvaralaca pored Vudija Alena u Akademiji je još samo Martin Skorseze, svojevremeno je član bio i Orson Vels. Zanimljivo je da je Meril Strip prva ličnost koja se našla u ovoj ultrazahtevnoj umetničkoj koteriji isključivo i samo zahvaljujući svom maestralnom glumačkom umeću. Povodom ceremonije dodele Oskara „NJujork tajms“ posvetio je veći prostor analizi nije li vreme za treći Oskar koji bi trebalo da dođe u ruke šezdesetogodišnje Meril Strip, s obzirom na to da je imala 16 nominacija i na činjenicu da su joj ga u međuvremenu na neki način preotele Gvinet Paltrou i Hilari Svonk i druge mlađe manje ili više vredne glumice. Pokušavajući da, kako kaže, kvantitativno odmeri da li je Strip dobila previše ili premalo priznanja do sada, kritičar A. O. Skot, dolazi do zaključka, da za to nije potrebna nikakva pseudonaučna, šoubiznis računica, aksiom glasi: Meril Strip je danas najbolja filmska glumica na svetu. Svojevremeno je to za nju rekao i Sidni Polak. Zanimljivo je da Meril Strip koja je već tri decenije etalon za ozbiljnu i eminentnu dramsku glumu, u pravom smislu procvetala i dostigla široku popularnost u svojim poznijim godinama, zahvaljujući filmovima „Đavo nosi pradu“ i „Mama Mia“, „DŽuli i DŽulija“ i „Suviše komplikovano“ koji su i hitovi na blagajnama. Od početka njene karijere obeležene tamnijom gamom može se konstatovati olakšavanje tona, ali ne i popuštanje čelične discipline kada je reč o tehnici. NJena filmografija osamdesetih je ambiciozna glumačka antologija, a filmovi koji su je nametnuli kao neverovatno upečatljivu pojavu na filmskom ekranu, od uloge u mini-seriji „Holokaust“ i „Lovac na jelene“, preko „Sofijinog izbora“, “Silkvuda“, „Plača u tami“ do „Gorušice“ bavili su se ozbiljnim i dramatičnim temama. Mnogi smatraju da je upravo ona najpoznatije oličenje estetike filmskih osamdesetih i da je njena reputacija nadrasla ove filmove. Za poseban kvalitet koji čine ritualno insistiranje na zanatskom kvalitetu i neverovatna moć fizičke i psihološke transformacije kritičari su morali da nađu novu reč : „stripnes“ (Streepness). U taj arsenal spada i njen kameleonski dar da dočara zapanjujuće različit broj akcenata raznih geografskih oblasti - zapadne Pensilvanije u „Lovcu na jelene“, Poljske u „Sofijinom izboru“, Australije u „Plaču u tami“, kenijski sa danskim prizvukom u filmu „Moja Afrika“, nezaboravni, doseljenički italijanski akcenat farmerske žene u „Mostovima okruga Medison“ . Iako je poslednje decenije otkrila svoju mekšu, neodoljivu stranu sklonu igri i impuls anarhije, u filmovima koji su postigli komercijalni uspeh, daleko od toga da je napustila dramu. Publiku je podsetila na svoj dramski kapacitet ulogama u filmu „Sati“, rolom monstruozne sestre Alojziju u filmu „Sumnja“ ili novinarke DŽenin Rot u filmu o ratu u Iraku „Lavovi za jaganjce“, (nedavno prikazan na RTS-u.) Rođena je 1949. kao Meri Luiz Strip - odatle ime Meril - u NJu DŽersiju, u imućnoj porodici, otac joj je bio direktor, a majka umetnica. Prvi put je stala na scenu na Vazar koledžu, u „Gospođici Juliji“, nastavila u Dramskoj školi na Jejlu, odakle je put odveo u NJujork, kao i mnoge mlade glumce. Prvi profesionalni nastup na daskama imala je 1975. godine, da bi se kasnije u potpunosti posvetila filmu. Strip je poznata po plemenitoj prirodi, veliki je borac, ume da gubi i slava je nije promenila..“Trudim se da živim normalnim životom. Ne možete postati razmaženi sve dok god sami peglate svoj veš“, izjavila je nedavno. Podržava javni aktivizam i brojne humanitarne akcije, pomaže gladnoj deci, borbu protiv AIDS-a i zlostavljanja životinja, a nedavno se zauzela za pomoć postradalima na Haitiju. Vozi „tojotu prius“, a 2007. našla se i na Blekvelovoj listi najgore odevenih žena u Holivudu. Vest o prijemu u Akademiju umetnosti i književnosti je prvo zapanjila, a kada je videla spisak članova rasplakala se. „Mislila sam da me tamo ne bi pustili ni u kuhinju“, izjavila je u telefonskom intervjuu AP-u. Dva oskara i 16 nominacija Meril Strip je imala ukupno 16 nominacija, a od toga je dva puta i osvojila najviše priznanje Američke akademije za film, 1979. godine za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu „Kramer protiv Kramera“ i 1982. godine za glavnu žensku ulogu u filmu „Sofijin izbor“. Bet Dejvis je doživela 13 nominacija i dva puta osvojila Oskara i Ketrin Hepbern u karijeri dugoj 48 godina 16 puta nominovana i osvojila ga je četiri puta. Strip je najduže pet godina sedela na klupi, kada je reč o nominacijama za Oskara, od 1990. do 1995. Čak 16 puta našla se u konkurenciji za „Zlatni globus“ i to je apsolutni rekord. Od priznanja treba pomenuti Srebrnog medveda na Berlinskom festivalu za film „Sati“, nagrade Udruženja kritičara za najbolju glumicu u filmovima „DŽuli&DŽulija“ i „Sumnja“, počasnog „Cezara“, dve nagrade „Emi“, nagradu za životno delo festivala u San Sebastijanu, nagradu za celokupnu karijeru Rimskog festivala, nagradu „Stanislavski“ Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi, četiri puta nagradu Nacionalnog udruženja kritičara za najbolju žensku ulogu u filmu „Sofijin izbor“ i nagrade za najbolju sporednu ulogu u filmovima „Lovac na jelene“, „Kramer protiv Kramera“ i „Đavo nosi pradu“. Lista je znatno duža nego što to dozvoljava prostor u novinama. Najduži brak u Holivudu Tokom snimanja filma Majkla Ćimina “Lovac na jelene“ 1978. godine Strip se verila sa glumcem italo-američkog porekla DŽonom Kazaleom, poznatom po ulogama Freda Korleonea u Kumu I i II. Kazale je snimio svega pet filmskih uloga tokom svoje kratke karijere, koji se danas smatraju klasičnim. Upoznali su se 1976. godine kada su oboje nastupali u Šekspirovoj „Meri za meru“ u produkciji NJujorškog javnog pozorišta. Verili su se dve godine kasnije tokom snimanja „Lovca na jelene“ u kome se pojavljuje i Kazale, već oboleo od raka u poodmakloj fazi. Znajući za bolest, Ćimino je insistirao da Kazale koji je bio sve slabiji snimi svoje scene na početku. Kada su ljudi iz studija saznali da glumac ima rak kostiju tražili su da bude izbačen iz filma, a njegova partnerka i verenica Strip je zapretila da će u tom slučaju napustiti snimanje. Kratko po završetku snimanja, Kazale je umro u 42. godini, ne dočekavši premijeru. Meril Strip se posle samo šest meseci udala za Dona Gamera, sa kojim ima četvoro dece. To je najduži brak u Holivudu.