Nekome koza nekome rog

Malo je nedostajalo da Staro zdanje u Aranđelovcu postane letnja skupština Kneževine Srbije u vremenu kada je skupština bila u Kragujevcu. Istoričari kažu da je najlepša građevina južno od Beograda ostala letnja rezidencija dinastije Obrenović do majskog prevrata. Novija istorija i meštani Aranđelovca svedoče da je pokojni premijer Zoran Đinđić naložio ministru građevinarstva Šumarcu da pripremi zgradu za obeležavanje 200 godina od Prvog srpskog ustanka, ali je umesto toga zgrada 2006. godine zatvorena za javnost i otvorena za sve vrste lokalnih delinkvenata. Nastavila je istoriju nedostojanstvenog propadanja do danas, kada u Kneževu salu, nekada raskošnu balsku dvoranu u kojoj je najčuveniji srpski general Živojin Mišić upoznao suprugu Lujzu, mogu da uđu samo osobe sa jakim stomakom i slabim osećajem za miris. Na podu se svuda nalazi srča od polomljenih prozora, zgužvane limenke od piva, šut sa zidova i plafona, uginule ptice, a sa plafona vise preostali raskošni lusteri koje razbojnici još nisu uspeli da kukama spuste na pod i skinu mesing sa njih. Sa terase zdanja, koje danas može da služi samo za snimanje jeftinih horor filmova, mogu se videti park i skulptura čuvenog američkog umetnika Tadeuša Lapinskog “Pijanista”, koja je zaštitni znak najveće kulturne manifestacije u tom kraju, Mermer i zvuci. Jedini problem je što skulpturi “Pijanista” nedostaje figura pijaniste, koja je nekad davno nestala, dok su na usamljenom klaviru uredno ispisana imena zaljubljenih tinejdžera. Sagovornici NIN-a slažu se da je sudbina Starog zdanja zapravo kratka istorija propadanja jednog grada, ali su iz nepoznatih razloga uvereni da će ta tužna priča biti završena čim budu proglašeni rezultati lokalnih izbora. Ako je već istorija uspevala da nekako zaobiđe Aranđelovac, vanredni lokalni izbori su uspeli da isprave tu istorijsku nepravdu - u protekla dva meseca su se u to mesto preselile i Vlada i Skupština, nema te stranke koja nije shvatila da upravo u tom mestu polaže glavni politički ispit i nema analitičara koji nije rekao koju o posledicama glasanja u Marićevića jaruzi na domaću političku scenu i njene evropske perspektive. Jedino su građani gunđali što je neko u Beogradu odlučio da na njihovim glavama proverava svoju snagu, kada su proteklih godina iste stranke u istoj opštini demonstrirale sopstvenu nemoć i amaterizam. Tokom kampanje više ministara je došlo u Aranđelovac nego u Skupštinu Srbije (nije doduše viđen ministar vera), pa je i šef diplomatije našao vremena da porazgovara sa omladinom o spoljnopolitičkim izazovima Srbije. Ova dramatična, istorijska bitka završena je tako što su prestoničke televizije već u nedelju uveče na kajronima javljale kako naprednjaci vode, ali se u štabovima LDP i G-17 saznaje da će vlast formirati bez stranaka Tome Nikolića, Vojilava Koštunice i Velje Ilića. Putnik saznaje da je ušao na teritoriju opštine po plakatima koji su izlepljeni na svim seoskim banderama, praznim zidovima, prodavnicama i tarabama. Pošto plakata ima previše po glavi stanovnika, po lokalnom putu blagi vetar kotrlja plave, crvene, narandžaste masne hartije na kojim se obećavaju promene, evropska budućnost, poštena vlast, borba protiv korupcije i jedan narandžasti zahtev da Aranđelovac radi. Ispred jedne kuće koza brsti travu pored bandere izlepljene nasmejanim likovima i programima za svetlu budućnost. Radoznala komšinica dobacuje sasvim ozbiljno novinaru – to je njihova koza, niko im nije poklonio. Glavna ulica Aranđelovca deluje kao središte nekog novog, velikog vašara na kojem, u skladu sa novim tendencijama, nema uličnih tezgi i ringišpila. Više se trguje po kućama, a vrteće se već nešto u izbornoj noći. Kupovina glasova je glavna tema svih kafanskih razgovora, ali se u razmeni šala vrlo brzo primete stegnute vilice i skupljene šake. “Šta, ovi vaši su otkrili devet tumora, vi grobari sigurno dobijate (naprednjaci su organizovali besplatne specijalističke preglede na kojima su otkrivani tumori)”. “Ne nego ćemo da pustimo da ljudi umiru, dok se vaš ministar zdravstva operiše u Nemačkoj. Ali za ovo što ste noćas u tri sata zvali ljude i tražili da glasaju za nas, neko od vas žutih će kad-tad da odgovara”. Evropske snage tvrde da su naprednjaci, pored pomenutih besplatnih pregleda, davali po dva džaka veštačkog đubriva, ali kao posebnu poslasticu navode da je svakom seoskom domaćinstvu Toma Nikolić obećao po dve krave i pet ovaca. “To je najbolji pokazatelj njihovog nemorala. Naš predsednik je rekao da, prema jednom američkom istraživanju, Srbija svake godine izgubi zbog korupcije milijardu evra i, da bi opisao razmere pljačke i korupcije, rekao je da bi svako seosko domaćinstvo moglo da dobije po dve krave i pet ovaca kada bi vlast zaista želela da se obračuna sa korupcijom. Zapanjeni smo tom količinom nemorala u ovoj kampanji, gde nas stalno pitaju odakle nam novac za kampanju, a oni od nas, poreskih obveznika, uzimaju milione iz budžeta za sopstvenu kampanju. Jedino pravilo koje oni poznaju glasi – kad mi trebaš platiću te, kad mi tebi trebamo platićeš nas mnogo više”, ističe koordinator Srpske napredne stranke Aleksandar Jerković, koji navodi da je samo tokom jednog dana, u petak, 23. aprila, u Aranđelovcu asfaltirano više ulica nego u proteklih deset godina. Drugi sagovornici navode da se asfaltiralo punom parom i u subotu uveče, po kiši, zbog čega uspeh socijalista nije nikoga iznenadio. Kandidat koalicije okupljene oko G-17 plus, Aleksandar Damjanić podseća da je Aranđelovac od 2000. godine promenio nekoliko vlasti u kojima su glavnu ulogu imali sadašnji opozicionari ili “patriotske snage”. “Već su imali priliku da pokažu šta znaju i građani su videli da je Aranđelovac samo nazadovao. Kampanja naprednjaka je zanimljiva jer ne možete da vidite njihove lokalne ljude, njihovog kandidata za gradonačelnika. Sve vode ljudi iz Beograda. Naša stranka je vodila veoma korektnu kampanju, nismo se bavili trgovinom glasova ali smo biračima objasnili da u saradnji sa vladom u kojoj G-17 učestvuje možemo da realizujemo značajne projekte za Aranđelovac.” Opozicija tvrdi da su demokrate i ostale evropske snage kupovale sve što je sposobno da se kreće, pa je već u lokalnu legendu ušla priča o poklanjanju leve patike, da bi uz MMS snimak glasačkog listića bila dobijena i desna. Da je sport imao veliku ulogu u ovoj kampanji uvereni su opozicionari koji tvrde da je Koalicija za evropski Aranđelovac (G-17 plus, stranka Rasima LJajića i Veroljub Stevanović) podelila dresove za fudbalski klub u selu Stojnik, dok su “čedisti” obećali omladini u selu Kopljare kompletnu sportsku opremu čim im donesu snimke njihovih glasačkih listića. Demokrate su se brinule za prava manjina pa su svakoj romskoj porodici, navodno, isplatile po 50 evra kako bi imali da kupe jagnje za Đurđevdan. Šporeti i koze, ipak, nisu deljeni. Glavnu snagu stranaka, međutim, pokazuju u organizaciji nešto drugačije verzije sistema sigurnih glasova koji izgleda ovako – prvi iz grupe ulazi na biračko mesto i ne ubacuje listić već isti, pravilno popunjen, daje sledećem koji ulazi na biračko mesto, ovaj glasa i svoj listić, pravilno popunjen, daje sledećem i to traje do poslednjeg sigurnog glasača koji ubacuje dva popunjena listića. Zli ljudi, koji ne veruju u demokratiju i evropsku budućnost, čak tvrde da svaki siguran glasač dobije od hiljadu do pet hiljada, u zavisnosti da li je stranka na samoj ivici cenzusa. Kao posebne zanimljivosti kampanje izdvaja se koncert narodne muzike u organizaciji Velje Ilića na kojem je nastupila Vesna Zmijanac, ali je novinara posebno iznenadila ocena jednog licenciranog demokrate da su se najkulturnije ponašali Šešeljevi radikali, valjda pomireni sa zlom sudbinom. Sumnja se da su demokrate na posterima nasmejanog Tomislava Nikolića lepili poruku “Izdao sam kuma”, dok je navodno organizacija „Naši“ (nastupala sa Veljom Ilićem) štampala lažne letke Rasima LJajića u kojima se biračima obraća sa „selam alejkum“ i obećava izgradnju najveće džamije i medrese u Aranđelovcu. Aktivisti naprednjaka su, opet navodno, okružili i provocirali predsednicu Skupštine Slavice Đukić-Dejanović koja je zatim sela u auto i zbog neodložnih obaveza brzo se vratila u Beograd. Direktor Kulturnog centra, književnik Saša Simonović, smatra da je kampanja “postala svojvrsna tortura za obične građane, koji su odahnuli kada je počela izborna tišina. Čini mi se da su agresivnost u kampanju uneli naprednjaci, a da su ostale stranke prihvatile njihov izazov, zbog čega više i niko ne razgovara kakve projekte nude stranke već koliko su spremne da plate nečiji glas, što za ovu sredinu, koja godinama tavori i nazaduje, nije nimalo ohrabrujuće”. Povišena temperatura osetila se i na dan izbora, kada se centrom grada šetalo na desetine kratko ošišanih, mišićavih stručnjaka za izborni sistem, koji su iz Beograda došli u dobrim crnim limuzinama i džipovima. Laptope i analize uticaja Dontovog sistema na selo Kopljare zaboravili su u kućnoj biblioteci. Mlađi bračni par u šali komentariše da im petogodišnja ćerkica već ima strahove od šetnji. ”Čim izađemo na ulicu, priđe nam neko, počne da je mazi i štipa po obrazima, dok nam drugom rukom dele materijale. Valjda ćemo sada odahnuti”. Na drugoj strani ulice, od alkohola blago zaljuljani lokalni beskućnik ili neshvaćeni umetnik sedi na stepenicama kineske robne kuće, zgrade od čije ružnoće staje dah, i dugo pretura po iskrzanom sakou sa dve velike rupe. Zatim pali polomljenu cigaretu, poteže iz plastične flašice koka-kole i stresa ramena. Oko njega na stepenicama, sa leve i sa desne strane, izlepljeni su plakati svih stranaka osim sirotih radikala. “Govna. Jedino meni ništa nisu dali”, dodaje kroz osmeh veteran u gubitništvu. Rezultati izbora u Aranđelovcu su gotovo svakoj stranci, osim radikalima i DSS, dali neki razlog za zadovoljstvo - naprednjaci mogu da kažu kako su postali vodeća snaga, a demokrate da bi uz Čedu Jovanovića ova vladajuća koalicija opet formirala vladu. Nezapamćena kampanja, koja je doživljena kao neka vrsta generalne probe za velike izbore, ostavlja utisak da u demokratskom smislu doživljava ozbiljnu regresiju, dok bi se sa izvesnom dozom sarkazma moglo primetiti da se sva modernizacija Srbije u odnosu na vreme Nikole Pašića svela na to da se umesto opanaka sada glasovi kupuju za patike i sportsku opremu. “Nisu ni birači tu nevini. Imate čuveni slučaj jednog sela pored Loznice gde su se meštani dogovorili da pet puta ponove izbore dok im stranke nisu asfaltirale i poslednji metar puta. Stranke na drugoj strani, pošto nema velikih izbora, žele da iskoriste priliku da pokažu snagu i malo treniraju stranačku organizaciju jer su svesne da je javnost okrenuta ka tim izborima i da bi neuspeh mogao da im u javnosti nanese više štete od samog značaja jedne opštine”, ocenjuje politički sociolog Zoran Stojiljković, koji kao primer stranačkog egoizma navodi kako su lideri nedavno u širokom luku zaobilazili poplavljeni Zaječar i odlazili da vode kampanju u Negotinu. Na dan aranđelovačkih izbora, predsednik Srbije održao je govor pred partnerima iz Partije ujedinjenih penzionera, u kojem je pokazao da neće mirno posmatrati ofanzivu opozicije. Iako je retorika zvučala nekako poznato i prilično nedemokratski, Tadić je pokazao da vlast namerava da uzvrati Tomislavu Nikoliću za poniženje zbog slučaja Cvijan, ali je i nekim članovima njegove stranke ili koalicionim partnerima koji razmišljaju o transferu u naprednjake poruči da je za njih DS sigurna kuća. Odluka Ustavnog suda o mandatima, koja se više oslanja na Ustav i evropske standarde nego na političku realnost, kao i najave da bi neki novi transferi mogli da uzdrmaju vladu, kao da su bile dovoljne za podizanje političke borbene gotovosti u redovima vladajuće koalicije. Zato su i izbori u Aranđelovcu dobili monumentalne dimenzije. “Taj Tadićev govor je imao u sebi dva cilja. Na jednoj strani je želeo da motiviše vladajuću koaliciju i učvrsti jedinstvo koalicionih partnera jer je bilo dosta priča o rekonstrukciji vlade i pogoršanim odnosima u vladi. Drugi cilj mu je da poruči opoziciji da neće dozvoliti scenario iz 2003. godine, kada je vlada srušena kroz otvaranje afera i stalno povezivanje vlasti sa kriminalom i korupcijom”, smatra Stojiljković. Meštani kažu da se jedna od slika koju će pamtiti do kraja života odigrala kad su glavnom ulicom prolazili kamioni i ogorčeni radnici fabrike „Peštan“. Iza njih su se nekako našli aktivisti Velje Ilića, sa čijeg se razglasa prolamao ravnogorski evergrin “Spremte se, spremte četnici, silna će borba da bude”. Neki komedijant slučaj se pobrinuo da se iza njih u koloni nađu vozila cirkusa koji je dolazio u Aranđelovac, sa majmunom na krovu starog kombija. Protesti i izbori su završeni, ali još nije poznato kada cirkus odlazi iz malog grada.