Poruke štedišama o obveznicama

Bojan Stanivuković, bankar

Ne prodajte...

Naš završni račun još nije gotov, pa ne znam tačno koliki će prihod Nacionalna štedionica ostvariti iz trgovine obveznicama stare devizne štednje. To je u svakom slučaju profitabilan posao u koji naša banka mnogo ulaže. Od 4. februara 2002. godine na našim je šalterima staru deviznu štednju podiglo oko 800 000 štediša u ukupnom iznosu od 220 miliona evra. Naša banka je otkupila obveznice stare devizne štednje u vrednosti od 86 miliona evra. Nije tačno da smo u otkupu obveznica bili privilegovani zbog činjenice da naša banka isplaćuje staru deviznu štednju 12 ugašenih banaka. Naši šalterski radnici obavezni su da svakom štediši kažu šta može da uradi sa svojim hartijama od vrednosti, da može da ostvari drugačiju cenu ako ode kod brokera.

Nije tačno da su naši građani neinformisani.Ali ako prodaju obveznice banci, pare dobijaju odmah, a ako prodaju preko berze, moraju koji dan da sačekaju. NAŠ SAVET VLASNICIMA STARE DEVIZNE ŠTEDNJE: Ne prodajte obveznice sa najkasnijim prispećem.

Rade Rakočević, broker

... nego kupujte

Ako bi me neko pitao da li da 10 000 evra svoje štednje položi u poslovnu banku ili za njih kupi obveznice stare devizne štednje, apsolutno bih mu savetovao da taj novac uloži u obveznice čija naplata dospeva između 2009. i 2012. godine. Prinos na te obveznice dosta je dobar i donosi investitoru godišnju kamatu od 9,5 -9,6 odsto i to u evrima, a ne plaća se na to nikakav porez na kapitalnu dobit. Ako biste isti novac, dakle 10 000 evra, uložili na štednju u neku poslovnu banku, dobili biste na njega godišnju kamatu od 3-4 odsto. Uostalom, banka bi sa vašom deviznom štednjom uradila isto ono što sam vam ja napred savetovao. Ako danas u banku uložite 10 000 evra, ona će te pare sutradan investirati u obveznice i pošto vama plati godišnju kamatu od 400 evra, zaradiće 600 evra. MOJ SAVET: štedite u obveznicama stare devizne štednje.

Radovan Jelašić, guverner NBS

... i ne brinite

Mada će naše ukupne obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama i unutrašnji dug 2006.godine biti minimum 50 puta veći nego prošle godine, vlasnici stare devizne štednje nemaju nikakvog razloga da strepe. Štaviše, nadam se da ćemo promenom regulative uskoro produbiti to tržište, pa štediše svoje obveznice koje dospevaju, recimo, 2010. godine neće više prodavati za četrdesetak procenata nominalne vrednosti nego za 50, 60 odsto ili još više. Kako ćemo to postići? Možemo, recimo, da kažemo da poslovne banke jedan deo obavezne rezerve koju u devizama drže kod centralne banke, ubuduće mogu držati u obveznicama stare devizne štednje.Time bi bila povećana tražnja za obveznicama, stvorili bismo likvidno tržište i privukli na njega strance što bi dovelo do smanjenja kamatne stope na tom tržištu. Štediše bi svoje obveznice prodavale skuplje, a banke bi takođe zarađivale više jer je prinos na obveznice 8-8,5 odsto na godišnjem nivou. (Prema podacima NBS, kamata na devize koje banke drže u centralnoj banci je samo 20 odsto od domicilne kamate). MOJ SAVET STARIM DEVIZNIM ŠTEDIŠAMA: Nema nikakvog razloga za strepnju.