Vojin Đorđević, od sjaja do stečaja

Agata Kristi bi se zabavljala bolje. Ali nismo se ni mi dosađivali. U skladu sa zakonima slobodnog tržišta, Vojin Đorđević, malo mlađa polovina bratskog dvojca iz Subotice, mogao je da osnuje i 100 firmi. Ali titule jedinog plejboja u Srbiji i mesto među deset najpoželjnijih ovdašnjih muškaraca, obavezuju - osnovao je samo dvadesetak. Tačan broj može se samo pretpostaviti na osnovu povezivanja pojedinih firmi, pošto se deo njih ne vodi na ime samog Đorđevića. Nego, kako to nije zabranjeno, na imenima najbližih saradnika, koja javnosti malo govore. Na najmanje osam pokrenut je 15. aprila, zbog trogodišnje blokade računa, automatski stečaj. U tih 20 i kusur firmi Vojin Đorđević, prema zvaničnim evidencijama, 2008. godine je zapošljavao ukupno manje od 300 radnika. U bar pet od njih – ni jednoga. Toliko o njegovom doprinosu zapošljavanju. Poslovni partneri, koji su se iz tog partnerstva na vreme sa srećom izvukli, sad podsećaju da su još 2007. godine zapevali o Đorđevićevim poreskim dugovima već sasvim bliskim milijardi dinara. Mediji, koji su tada radije izveštavali o njegovim glamuroznim marketinškim akcijama, nego o dugovima, sad konstatuju da mu je 350 miliona dinara te godine reprogramirano. Toliko o doprinosu koji je državi dao čovek koji je prodavao „najlikvidnije proizvode u Srbiji”. Neki sada sa time ciniziraju, ali ništa logičnije nego da čovek sa takvim doprinosom svake godine dodeljuje nagradu za ličnosti zaslužne za opšti ugled zemlje. I kiti ih nagradama od kojih poreskim organima u Subotici može samo voda na usta. „Nisu lokalne poreske snage smele ni A da mu kažu”, kaže stručnjak za marketing Žozef Lončar. Tamo, na subotičkom lokalu, Đorđevići nisu baš omiljeni. Slobodan Vojinović, predsednik Privredne komore Subotice, čudi se što se NIN njemu uopšte obratio. „On je potpuno zagonetna ličnost. Ko ga je stvarao, taj neka ga sad rastvara. A stvorio ga je Beograd, nije on stvoren u Subotici. On je kod nas prekrižen što se tiče privrede i legalnih poslova”. Marketing se ovde ne pominje slučajno. U sistemu u kome je marketing okosnica svega, Đorđević je postao okosnica srbijanske biznis zajednice. Samo što njegove vrhunske marketinške sposobnosti nisu bile zasnovane na nerazmenjivim dobrima, poput sposobnosti političara, koji su u njemu očito našli sebi sličnog. Nego na brendovima kakvima se Srbija tokom poslednje decenije ne može često podičiti. „O brendovima kao što su “Gorki list” i “Voda Voda”, ja danas mislim da su bolji nego što sam mislio u početku”, kaže za NIN jedan od onih koji su sa Đorđevićem sarađivali, ali više radije ne bi. „Pratim ga od prvog dana. Ono što je uradio sa povratkom pelinkovca na tržište je fantastično, vrhunski primer marketinga. To je primer za udžbenike kako je on od pića, koje se pilo po bircuzima oko železničke i autobuske stanice, poznatog parka i Savske ulice, napravio piće od ugleda”, kaže Žozef Lončar. Isti je Lončar decembra prošle godine, u pismima čitalaca, protestovao kod jednog beogradskog dnevnog lista zbog histerično pohvalnog teksta o Vojinu Đorđeviću: „Pišete o čoveku koji je izmislio sistem prelivanja novca sa firme na firmu, sa jednog na druge račune. Dužan državi, opštini, svojim radnicima, barata gotovinom, a sve mu firme u blokadi”. Vojin Đorđević se proslavio poslovima sa Sinalco Colom, Gorkim listom i Voda Vodom. U tim su mu poslovima najpoznatiji partneri bili nemačka firma Si Projekt GmbH iz Duisburga i naš proslavljeni košarkaš Vlade Divac. Ponavljamo: nekom talentovanijem stručnjaku za trilere dovoljno bi materijala dala rubrika „zabeleške” iz registra Agencije za privredne registre da od ove poslovne saradnje napravi bar toliko dobar krimić koliko su nesporno dobri Đorđevićevi brendovi. Za svoju ničim izazvanu veliku popularnost na srbijanskom tržištu Sinalco Cola ima u najvećoj meri da zahvali marketinškim sposobnostima Đorđevića. Nemački partner ga je zato tada, s pravom, u nekoliko navrata proglasio za najboljeg partnera u svetu. Septembra prošle godine Sinalco Srbija je podnela Agenciji za privredne registre zabeležbu: „Upisuje se u Registar privrednih subjekata zabeležba privremene mere, doneta u sudskom postupku tužioca Sinalco Srbija doo, Gornja Toplica bb, Mionica, koje zastupa advokat Nikola Janković i ostali protiv tuženih: 1. Preduzeće za inženjering i konsalting Si&Si inženjering iz Beograda; 2. Premium Liquid doo Subotica i 3. Vojina Đorđevića iz Subotice, koja glasi: Zabranjuje se trećeoptuženom Vojinu Đorđeviću opterećenje i otuđenje udela u društvu Sinalco Srbija doo iz Mionice...” Zabranu istog sadržaja Sinalco Srbija, u kome Đorđević ima 44 odsto, a Si Projekt 56 odsto vlasništva, upisala je i na preduzeća: Soft drink Subotica, Gorki list doo Beograd, Si&Si distribucija Subotica, Si&Si špedicija doo Subotica, Si&Si promet Subotica... Sem Gorkog lista, u ostalim je firmama Privredni sud u Subotici pokrenuo automatski stečaj. Mediji su još u martu ove godine objavili da je Sinalco Srbija pred stečajem svoju proizvodnju preselio u Šabac. U Banji Vrujci, odakle se Sinalco iselio, nekad briljantno upakovani prostor sa dve fabrike (Sinalco i Voda Voda), hotelom Voda Voda i restoranom sa malim, ali prelepim bazenom, sada izgleda više nego jadno. Na hotelu Voda Voda, u vlasništvu Đorđevićeve firme Premium Liquid, piše da će sa radom početi 1. maja 2009. godine, a na restoranu sa bazenom, u vlasništvu Voda Vode, poruka je sličnog sadržaja. Što se punionice Vode Voda tiče, Agencija za privredne registre je vodi kao stopostotno vlasništvo Vlade Divca. Ali ni tu kriminalnog zapleta ne manjka. U roku od mesec dana 2007. godine su na tu registraciju podnete dve zabeleške. U prvoj, podnetoj oktobra u ime Vlade Divca piše: Upisuje se u registar privrednih subjekata zabeležba Odluke osnivača o povećanju osnovnog kapitala privrednog društva od 28. 2. 2007. godine. U drugoj, podnetoj novembra, u ime Đorđevića se odgovara: Upisuje se u Registar privrednih subjekata da je dana 15. 11. 2007. godine od strane tužilaca, Si&Si group doo i Đorđević Vojina, podneta tužba Trgovinskom sudu u Beogradu, a radi utvrđenja ništavnosti registracije po rešenju Agencije za privredne registre...” Ovaj spor još traje. Pa je Vojin Đorđević odgovorio NIN-u da na naša pitanja ne može odgovoriti u kratkom roku „pre svega zbog sudskih postupaka, koji su u toku sa partnerom oko udela u preduzeću Voda Voda, pa moram za sve date odgovore dobiti saglasnost advokata da ne bih napravio grešku u pogledu uticaja na sud”. Žig Voda Voda, početkom 2008. godine postao je vlasništvo firme Grenki list, koju je u Sloveniji osnovao Đorđe Đorđević (22), jedan od sinova Vojina Đorđevića. Preduzeće Voda Voda, na osnovu ugovora, plaća Đorđevićima za korišćenje tog žiga. A Đorđević, prema mišljenju nekih NIN-ovih sagovornika, samo pravi kermes pričama da se sam dvoumi da li da proizvodnju vode istog naziva nastavi u Crnoj Gori ili u Sloveniji. I možda još čuveniju robnu marku Gorki list Đorđević je prodao već pomenutoj firmi svoga sina Grenki list. Ta slovenačka firma žig daje u zakup, koliko se zna, proizvođačima u Srbiji. Na adresi Danijelova 12-14 u Beogradu i dalje postoji firma Gorki list doo kao čiji vlasnici se vode Vojin Đorđević (70 odsto) i Vlade Divac (30 odsto). Tokom 2008. godine firma je imala poslovne prihode nula, a dobitak od 33 miliona iz 2007. godine transformisao se u gubitak od 255 miliona 2008. godine. I registar ove firme krase zabeleške tipa napred navedenih. Jedna je zabeležba Višeg trgovinskog suda kojom se odbija žalba Vojina Đorđevića na upis udela Vlade Divca... „Đorđević je otkupio robnu marku Gorki list za 500 evra. Ja ovo govorim kao član Komisije za zaštitu intelektualne svojine Međunarodne privredne komore u Parizu: ako si u likvidacionom postupku, ne možeš ništa izvlačiti iz firme. Najveće pražnjenje para ove zemlje odigrava se putem plaćanja navodnih marketinških usluga. Postoji veliki broj domaćih firmi koje plaćaju basnoslovne sume stranim marketinškim kompanijama, jer nikakvim propisom u tom poslu cene nisu ograničene. I Đorđević se na taj način igra ovom državom i ona mu to omogućava”, kaže Lončar. Automatski stečaj je u firmama Vojina Đorđevića pokrenut zbog trogodišnje neprekidne blokade. Ako ne uz njenu pomoć, a ono u najmanju ruku nemarom države, Vojin Đorđević je varao svoje poverioce; primenom propisa o automatskom stečaju oni će sada ostati načisto kratkih rukava, a imovina Đorđevićevih firmi, ako je imaju, sva će pripasti kome drugom nego Đorđevićevom nesavesnom partneru - državi Srbiji. Đorđević za NIN, međutim, kaže: „Sad vam mogu samo napisati da nijedan poverilac neće biti oštećen, a verujem da nijedno moje preduzeće neće ići u likvidaciju. Sa zadovoljstvom ću vam takođe, kada dobijete sve odgovore, dati i objašnjenje motiva ovakvog pokušaja diskreditovanja nekoga ko je ipak puno dobrih stvari napravio i uradio u Srbiji”. Istina je, stečaj ne mora biti okončan bankrotom i likvidacijom. Teoretski je moguća i reorganizacija. Ali, ne bismo da podsećamo na jednu sličnu priču... Firme u stečaju • Premium servis doo, Subotica • Premium šped doo, Subotica • Soft drink Subotica • Si&Si promet • Braća Đorđević eksport-import doo, Subotica • Finedrinks doo, Subotica U Agenciji za privredne registre nije uvedena zabeleška o pokretanju stečaja u Si&Si distribucija i Si&Si špedicija, mada je objavljeno da je u njima pokrenut stečaj. Firma Eko trejd, koja se takođe pominje u istom kontekstu, ne vodi se kao vlasništvo Đorđevića, nego LJubinke i Slobodana Nestorovića. BRAĆA Prema podacima Narodne banke Srbije, u blokadi se nalazi 15 firmi koje se vezuju za ime Vojina Đorđevića. Ukupno je blokadom obuhvaćeno dve milijarde dinara. Zanimljivo je da dve od tih firmi u nazivu asociraju i na drugog brata Đorđevića, Živojina, ali njegovog vlasništva u te dve firme ili nema ili je simbolično. Prema Agenciji za privredne registre, stečaj je pokrenut nad firmom „Braća Đorđević eksport-import” doo iz Subotice, ali u njoj se kao stoodstotni vlasnik vodi Vojin Đorđević. Ova firma nije nikada imala zaposlenih, a 2009. je napravila gubitak od 11,5 miliona dinara. „Braća Đorđević eksport-import” je vlasnik 99,9 odsto udela u firmi „Braća Đorđević & Co” doo iz Subotice, a preostalih 0,1 odsto je vlasnik Živojin Đorđević. Ova, pak, firma, prema Agenciji za privredne registre, nije otišla u stečaj, a osnivački kapital joj čine nekretnine u vrednosti od 675.849 evra. Ukupan prihod joj je 2008. godine iznosio nula, koliko je imala i zaposlenih.