Policija obezbeđivala sveće i ruže

Na mestu stradanja vojne kolone JNA pre osamnaest godina u sarajevskoj ulici, nekad Dobrovoljačka, danas Hamdije Kreševljakovića, ipak su 3. maja zapaljene sveće i položene bele ruže. Porodice stradalih prvi put su posetile ovo mesto, a sve je proteklo u prilično dramatičnoj atmosferi – od priprema do same posete. Poznato je, sama nakana porodica da posete mesto stradanja izazvala je veliki otpor u Sarajevu – od političkih elita do medija i na kraju do najšire javnosti. Bilo je tu svojevrsnog utrkivanja u kvalifikovanju skupa u stilu ’’agresor se vraća na mesto zločina’’, pa do ocene kako je reč ’’o pokušaju promene karaktera rata’’ i slično. Verovatno zanesen opštom atmosferom u Sarajevu gradonačelnik Alija Behmen, član SDP-a, partije koja se voli legitimisati kao multietnička, prilično se obrukao oštrim suprotstavljanjem dolasku porodica. Istupima u javnosti i zvaničnim zahtevom da se skup zabrani kao da je želeo nadmašiti najekstremnije krugove. A onda su sve presekao Savet za sprovođenje mira (čine ga predstavnici najvećih zapadnih zemalja, Rusije i Turske) saopštenjem da ’’svako ima pravo da obeleži mesto stradanja svojih najbližih’’. Nakon ovoga, zvaničnici u Sarajevu su zaćutali, a otpor održavanju skupa je pomeren na tamošnji nevladin sektor – organizacije koje su nastale kao rezultat rata. I trećeg maja u ulici su se našle porodice poginulih iz vojne kolone i članovi udruženja ’’Zelene beretke’’, paravojne ratne formacije. Jedni su obeležavali stradanje ’’pobijenih u zasedi’’, a drugi ’’početak otpora agresiji’’. Razdvajale su ih vrlo brojne i dobro naoružane policijske snage. Incidenata nije bilo, ali se jasno videla mera stvari u Bosni i Hercegovini – oštra podeljenost, međunacionalno nepoverenje, raspaljene strasti... Srbija je, kao što je poznato, raspisala poternice za devetnaest odgovornih, među njima i Ejup Ganić, za masakr vojne kolone 3. maja 1992. godine u kojoj je poginulo 42, ranjeno 73, a zarobljeno 215 ljudi. Kreatori celog procesa pomirenja i poverenja u regionu verovatno će ubuduće morati posvetiti veću pažnju stanju stvari u samoj BiH jer se ovde i deceniju i po posle rata i najbezazleniji povod iskoristi za opasna sučeljavanja.