Katinski dokumenti

Federalni arhiv Rusije, “Rosarhiv”, objavio je na svom sajtu dokumenta o streljanju poljskih oficira u Katinskoj šumi u leto 1940. godine. Odluke, naređenja i službene beleške ponuđene su na uvid javnosti po odluci ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. „Naredio sam da se ti arhivi učine dostupnim kako bi i naši ljudi znali šta se tačno dogodilo. Neka svi vide šta je urađeno, neka vide ko je donosio odluke, ko je direktno naređivao da se unište poljski oficiri - rekao je Dmitrij Medvedev. Među objavljenim dokumentima je Berijino pismo u kome on predlaže da se bez suda streljaju „okoreli i nepopravljivi“ neprijatelji sovjetske vlasti. Na pismu – potpisi Staljina, Molotova, Vorošilova, Mikojana i drugih sovjetskih lidera. Svi su napisali „za“. Posetioci sajta mogu videti i odluku Politbiroa CK od 5. marta 1940. godine koja je odredila sudbinu zarobljenih Poljaka. U njoj se govori da će se „slučajevi vojnih zarobljenika koji se nalaze u logorima razmotriti vanredno i da će prema njima biti primenjena nastroža kazna – streljanje“. Navodi se da je reč o „ukupno 14.700 bivših poljskih oficira, činovnika, plemića, policajaca, obaveštajaca, žandarma... kao i uhapšenih 11.000 članova raznih špijunskih i diverzantskih organizacija, fabrikanata, bivših oficira, činovnika i prebega koji se nalaze u zatvorima zapadnih oblasti Ukrajine i Belorusije“. Izvršavanje naređenja, (neposredno uništavanje zarobljenika) povereno je trojici ljudi iz najbližeg Berijinog okruženja – Merkulovu, Kobulovu i Baštakovu. Sve do 1990. godine Moskva je tvrdila da su Poljake streljali Nemci. Tada je objavljeno pismo Aleksandar Šeljepina, rukovodioca KGB-a, Hruščovu, iz 1959. u kome se detaljno govori o streljanjima i predlaže da se sva dokumenta o tome unište. Ovaj dokument su neki Staljinovi apologeti pokušali da proglase falsifikatom, ali je njegova originalnost dokazana. Sada se i on može videti na sajtu Rosarhiva. Iako je odluka predsednika Medvedeva izazvala veliku pažnju javnosti u Rusiji ali i u celom svetu, sva objavljena dokumenta su odavno poznata i više puta štampana i u RF i u Poljskoj. Poslednji generalni sekretar Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov predao ih je prvom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu u septembru 1992. godine, a on ih je, potom, predao vladi Poljske. Do današnjeg dana, međutim, ostaje oznaka „tajno“ na dokumentima o krivičnom postupku koji je vodilo Državno tužilaštvo Rusije. Tu se, pretpostavlja se, nalaze i imena lica koja je sud proglasio krivim za streljanje. Prema nekim verzijama, upravo imena tih ljudi Rusija ne želi da otkrije jer su još živi njihovi potomci. Pojam „Katin“ je zbirni i ne odnosi se samo na streljanje u Katinskoj šumi, gde je poginulo nešto više od 4.500 Poljaka (i dvostruko više sovjetskih građana, takođe “neprijatelja naroda“) već na sve streljane poljske zarobljenike u Smoljenskoj oblasti, ukupno, 21.857 ljudi. Koliko je interesovanje za ova dokumenta govori i činjenica da je za manje od 24 sata (prvog dana) sajt posetilo više od dva miliona ljudi.