Ne damo Telekom za male pare

Prodaja „Telekoma“ zasenila je sve druge teme u Srbiji. I dolazak MMF-a i poresku reformu i grčku i svetsku krizu. O njoj danas svi debatuju, većina je puna sumnji, a brojni su i oni koji sa nepoverenjem gledaju u vladu, pitajući se kako će ovog puta biti utrošen novac od prodaje. I dok jedni pitaju zašto uopšte prodavati državnu „zlatnu koku“, koja obezbeđuje redovne i sigurne prihode, drugima je nejasno zašto se prodaje samo 40 odsto akcija i hoće li se iko javiti na tender osim nemačkog „Dojče telekoma“? Upravo na ta pitanja NIN je potražio odgovore od predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića, koji u razgovoru za naš list kaže da su veliku buru u javnosti digle tri kategorije onih koji se protive prodaji Telekoma. „Smatram prirodnim da strateška odluka poput prodaje Telekoma izazove buru u javnosti. Jedni smatraju da država treba da se bavi privredom i oni su protiv prodaje svega pa i Telekoma, pekare, ili recimo, neke fabrike cipela. To je pomalo ideološko pitanje. Druga grupa, koja je najmalobrojnija, jeste ona koja smatra da ovo nije pravi trenutak za prodaju i da treba sačekati bolja vremena. Treća, najbrojnija grupa su oni koji su za prodaju, ali smatraju da tu prodaju treba da obave oni. Ove tri grupe se protive privatizaciji i to je ta bura koja se digla“. Ali među onima koji se bune su i rektor Beogradskog univerziteta, dekani elektrotehničkih fakulteta u zemlji, bivša ministarka telekomunikacija i mnogi drugi. Zar mislite da oni imaju ambiciju da sami prodaju Telekom? Uvek postoje oni koji se protive svemu. U ovom slučaju, mislim da je ideološka različitost. Može li se desiti da Vlada odustane od prodaje Telekoma i pod kojim uslovima? Telekom ne prodajemo po svaku cenu. Za nas je važno da ponuda bude adekvatna po ceni i po kvalitetu ponuđača. Dakle, prodaćemo Telekom ukoliko ova dva uslova budu zadovoljena. Mislim da srednjoročno posmatrano Telekom nema mogućnosti da ostane u državnim rukama, a da bude efikasan kao što će biti ove i možda sledeće godine. To su poslednji trenuci kada mora da promeni vlasnika da bi mogao da se suoči sa konkurencijom. Dali smo fiksnu licencu Telenoru i on će za godinu-dve ovde da postane vrlo jak igrač kome nećemo moći da pariramo. Telekom kao državno preduzeće ima čitav niz ograničenja, od javnih nabavki, do potrebe da rešava neka socijalna pitanja, što je moguće kada je monopolista, ali ne i kada ima konkurenciju. Bilo bi strateški pogrešno kada bi čekali da Telekom počne da gubi tržišnu poziciju i vrednost i tek onda odlučili da ga prodajemo. Složićete se da bi takav scenario prodaje bio unapred osuđen na neuspeh. Rekli ste da nećemo prodavati Telekom po svaku cenu. Šta je u Vladi očekivana i prihvatljiva cena? Ne želim da licitiram, ali mogu da vam kažem da cene koje su se pominjale, za nas nisu prihvatljive. Zašto ste odlučili da prodajete 40, a ne 50 odsto akcija Telekoma, jer se ovako stiče utisak da je tender pravljen za jednog kupca - nemački Dojče telekom? Za Vladu Srbije odluka o prodaji 40 odsto nije Sveto pismo i ona nije konačna. Privatizacioni savetnik, koga biramo, će nam reći šta je najbolje, da li 51 odsto ili 40 odsto. Smatrali smo da je to najbolje kao cifra otvaranja i da ne favorizuje nikoga, jer bismo nakon prodaje 40 odsto, imali kupca koji može lako da otkupi akcije od građana i dođe do većinskog udela. Još jedan argument za 40 odsto. U grčkom Oteu, za koji svi kažemo da je nemački, država ima 20 odsto, a 80 odsto je prodala. Od toga, 30 odsto je kupio Dojče telekom, a 50 odsto je preko IPO difuzno prodat. Tamo Dojče Telekom sa 30 odsto upravlja i predstavlja presudnog akcionara. Zato smo i mi smatrali da je 40 odsto dovoljno atraktivno za bilo koga, a ne samo za Nemce. Ali da ponovim, poslušaćemo privatizacionog savetnika. Ostalo je nejasno prodajemo li i telekomunikacionu infrastrukturu i ako je prodajemo, kako ćemo obezbediti dalju liberalizaciju tržišta? Privatizacioni savetnik će dati odgovarajuće rešenje i po tom pitanju. Ne bih prejudicirao. Na šta će novac od prodaje biti potrošen pošto se čuju različiti predlozi, od izgradnje regionalnih puteva, preko autoputa Južni Jadran do predloga krupnih kapitalista da se taj novac upumpa u privredu? Među projektima koji su u planu su autoput Južni Jadran i regionalni putevi. Kad kažem regionalni putevi ne mislim na putiće, već na ključne regionalne puteve. Na primer, put koji će spajati Pojate, Kruševac sa Čačkom, dakle praktično spoj Koridora 10 sa putem za Južni Jadran. Zatim regionalni put od Niša, preko Prokuplja do Kosova, što će napraviti sponu sa Albanijom i Jadranskim morem. Onda imamo put od Paraćina, preko Zaječara do bugarske granice, koji će nas povezivati sa Koridorom 4. Znači, to jesu regionalni putevi, ali od strateškog značaja za razvoj Srbije. Ono što je sigurno jeste da će potrošnja novca od prodaje Telekoma biti transparentna, novac će biti na jednom računu, a potrošnja jasna. Kakvi su efekti krize u Srbiji, kada ćemo početi da izlazimo iz nje i kada će građani to konačno osetiti? Znate kako, postoje statistika i osećaj života ljudi. Ako vam budem govorio o statistici, ispašće da je sve super. Evo, jutros sam dobio informaciju da je prosečna plata u martu ove godine veća skoro 10 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Bruto domaći proizvod je počeo da raste i već je oko jedan odsto, a mi za ovu godinu planiramo dva. Izvoz nam raste brzo u 2010. godini, a uvoz stagnira, što deluje pozitivno i na spoljnotrgovinski deficit i na kurs. I to sve izgleda dobro, ali s druge strane ono što je problem, i tek će biti, jeste rast nezaposlenosti. Ušli smo u krizu sa velikom stopom nezaposlenosti i ona je dodatno porasla. Zato više ne posmatram nezaposlenost kao pokazatelj nego broj zaposlenih i to da li on raste ili opada. I šta kažu te cifre? Kažu da i dalje opada broj zaposlenih. U martu smo imali dve hiljade zaposlenih manje nego u februaru, dakle taj broj je pao sa 1.843.000 na 1.841.000. Međutim, nije tačan podatak da je 150 hiljada ljudi ostalo bez posla, u pitanju je skoro tri puta manji broj. Po mom uverenju, građani će zaista početi da osećaju poboljšanje onoga trenutka kad počne da raste broj radnih mesta. A mi kao vlada radimo na tome da se ovo ključno pitanje pozitivno reši. To je naš glavni cilj. Kada je to moguće očekivati? Mislim da će u narednim mesecima većina građana osetiti boljitak. Uz nezaposlenost, siromaštvo je najveći problem sa kojim se ova vlada suočava. Podaci govore da je broj ljudi koji živi ispod linije siromaštva prvi put od 2000. povećan za 80.000, pa ukupno iznosi čak 700.000. Kako ćete to popraviti? Siromaštvo je posledica pada standarda i krize i povećalo se svuda, a ne samo kod nas. Dakle, to je očekivana posledica krize. Do 2009. godine stopa siromaštva je relativno brzo padala tako da smo neki cilj koji smo imali za 2012. godinu dostigli već 2008. Sada smo se vratili korak unazad. Šta uraditi? Postoje aktivne i pasivne mere. Aktivne mere su ovo što radimo kroz razne podsticaje za oživljavanje proizvodnje i samim tim rasta standarda. Pasivne mere su mere solidarnosti i pomoći najugroženijima, koje će se ove godine značajno unaprediti usvajanjem novog zakona o socijalnoj zaštiti. Rekli ste da je očekivani privredni rast u ovoj godini dva odsto. Može li više od toga i hoće li to omogućiti povećanje plata i penzija? Kao dežurni optimista verujem da rast može biti i veći. Priča o povećanju plata nas tek čeka u aktuelnim razgovorima sa MMF i tada će se doneti odluka. Naše opredeljenje jeste da se ide na povećanje plata i penzija ukoliko svi proračuni, koji su u toku, pokažu da za to imamo kapaciteta. Jasna je želja Vlade da se plate i penzije povećaju, ali sešćemo sa predstavnicima MMF-a i na stručnom nivou sagledati da li za to postoji mogućnost. Koliko bi bilo to povećanje u ovoj godini? Govorimo o povećanju u visini inflacije u ovoj godini, plus-minus jedan odsto. Dakle, ukupno oko sedam odsto, ali kao što rekoh, analize još uvek traju. Mogu samo da stanem iza toga da takva želja u Vladi postoji. Prihodi budžeta u prva tri meseca manji su od planiranih. Kako ćete sa većim deficitom obezbediti povećanje plata i penzija? Pojavio se deficit, koji je nastao kao posledica činjenice da nam je izvoz porastao, a da nam uvoz stagnira. U prva četiri meseca deficit iznosi oko 11 milijardi, pri čemu je u aprilu došlo do smanjenja deficita na mesečnom nivou. Procena je da će se taj trend smanjenja mesečnog deficita dalje nastaviti. Vlada, takođe, razmatra reformu poreskog sistema o čemu će se razgovarati u predstojećim razgovorima sa MMF-om. Kako ćemo povećati prihode, s obzirom na to da je ministarka finansija rekla da bi samo po osnovu smanjenja poreza na zarade sa 12 na 10 odsto gubici iznosili 40 milijardi? Hoće li se ići na povećanje PDV-a ili na neku drugu meru? Radiće se na restrukturiranju PDV-a, zato što imamo sistem dvostruke stope i naš efektivni PDV je 14-15 odsto, što je nisko. Mislim da će neki proizvodi sa niže stope od osam odsto preći na višu stopu od 18 odsto, ali to će se tek kalkulisati. Uz poresku reformu sa MMF-om će se razgovarati i o usklađivanju penzija, jer je ostalo nedefinisano šta je javni sektor. Oko penzija je dogovor već postignut, usklađivanje će biti sa rastom zarada u javnom sektoru do aprila 2012, a onda sa rastom troškova života. Ostalo je nedorečeno šta je javni sektor, jer Vlada kontroliše plate u javnoj administraciji, ali ne i na lokalu. Takođe imamo samo uslovnu kontrolu nad platama u javnim preduzećima. Zbog toga je jako važno da kod definicije javnog sektora preciziramo da se to odnosi samo na one delove koji su pod kontrolom Vlade, dakle ne i javna preduzeća i lokalne samouprave. Jedan od dogovora sa MMF-om bio je i smanjenje rashoda putem racionalizacije državne uprave. Zašto je na tome tako malo urađeno, pa je umesto blizu 3.000 ljudi iz državne uprave otišlo svega 357? Broj koji ste pomenuli se odnosi samo na ministarstva, a ne i na agencije, uprave, fondove i druge delove republičke administracije koji su obuhvaćeni reformom koja predviđa značajno smanjenje zaposlenih. Pri tome treba imati u vidu da po osnovu racionalizacije zaposlenih nismo planirali bilo kakve uštede u ovoj godini, jer zamenjujete plate otpremninom. To pravi uštede na dugi rok. Imali smo rok do februara da napravimo sistematizacije radnih mesta i taj rok smo ispunili. Sada se na nivou ministarstava i drugih organa uprave viškovi proglašavaju neraspoređenima, pa po zakonu oni i dalje rade tri meseca kao neraspoređeni i tek onda može da se efektivno smanji broj zaposlenih. Hoće li uopšte biti smanjenja za te 2.800 ljudi u državnoj administraciji? Reforma administracije neće biti ugrožena. Naišli smo i na određene probleme, jer u okviru evropskih integracija moramo da definišemo nove delatnosti, koje nismo imali do sada. Evropa od nas traži da smanjenjem administracije ne ugrozimo naše kapacitete za evropske integracije. Dogovoreno je da sve institucije u procesu racionalizacije o tome vode računa. Čini se da se ova vlada u uslovima krize okrenula nekoj vrsti dogovorne ekonomije sa krupnim kapitalistima o kursu, vođenju propalih preduzeća i o svojevrsnom socijalnom paktu. Otkud ta potreba da se izlazi u susret interesima najbogatijeg dela društva? Nije tačno da izlazimo u susret interesima krupnog kapitala. Nije tačno ni da im poklanjamo propala preduzeća. Trenutno radimo na izradi jednog modela, koji bi trebalo da omogući transparentno rešenje za neuspele privatizacije. To znači da nakon raskida ugovora o prodaji, ta preduzeća postaju državna. Pred nama je ključno pitanje da li su ta preduzeća bila neuspešna zato što je kupac loše radio, možda i izvlačio novac ili zato što imaju strateški problem pa ne mogu da opstanu. Vrlo je lako reći neka idu u stečaj, ali to podrazumeva zaključak da ta preduzeća imaju strateški problem, a mi to još ne znamo. Zbog toga će ona biti ponuđena na upravljanje menadžerima ili kompanijama, koji će da probaju da ih podignu i nakon toga ćemo ih privatizovati. Menadžeri se moraju birati transparentno, po konkursu i sa obostranim obavezama. To znači, ako podigne preduzeće, na primer, deo profita je njegov. Ovaj model je komplikovan i zahtevaće možda neke zakonske izmene, zbog čega sam rešen da ga nakon usaglašavanja u Vladi dam na uvid kompletnoj javnosti, jer je bilo dosta spekulacija. Ali ideja jeste potekla od tajkuna, od Miodraga Kostića, što budi sumnju javnosti u njihove dobre namere. Nije važno čija je ideja. Ne radi se ovde o dobrim namerama pojedinaca, već o interesu države da pokuša da oporavi preduzeća i očuva zaposlenost. U tom transparentnom procesu menadžeri i uspešni privrednici mogu da uzmu svoje učešće. Pa kako onda vi čitate njihovu ponudu da pomognu državi? Mislim da je to pitanje za njih. Meni je važno da to bude transparentan proces. Javnosti je njihova humanost čudna, pa se sumnja da će pokušati da dobiju nešto zauzvrat na drugoj strani, neke kredite i slično? Zato je država tu da propiše pravila i da napravi model po kome to neće biti moguće. U javnosti je ostao osećaj da se guverner Jelašić povukao pred pritiscima tajkuna, koji su u odsudnom trenutku dobili podršku Vlade Srbije. Zašto Vlada nije odlučnije branila politiku guvernera? Guverner Jelašić je podneo ostavku iz ličnih razloga i pri tom jasno naveo da na njega nije vršen pritisak. Kandidat za novog guvernera Dejan Šoškić je najavio da će nastaviti dosadašnju politiku NBS i u tome će imati punu podršku Vlade. Dakle, imaćemo personalnu promenu, ali bez promene monetarne politike. Hoćemo li novog guvernera birati po novom zakonu o NBS i hoće li njegova ovlašćenja biti umanjena u korist Saveta NBS? NBS priprema izmene zakona o NBS, po kome će biti izabran novi guverner. Ovim izmenama ovlašćenja guvernera neće biti suštinski umanjena, jer se došlo do zaključka da je još uvek rano da se kod nas odgovornost odlučivanja prebaci na kolektivno telo - savet. Najveći projekat ove vlade - Koridor 10 - liči na taoca političkih razmirica unutar nje. Zašto se osniva novo preduzeće Koridor Srbije umesto postojećeg Koridora 10? Ne pravi se novo preduzeće, nego se od javnog preduzeća Putevi Srbije izdvaja zavisno društvo kapitala Koridor 10 i stavlja pod direktnu kontrolu države, odnosno Vlade Srbije. To preduzeće preuzeće poslove projektovanja, eksproprijacije, izgradnje i nadzora sa efikasnijim sistemom upravljanja što treba da dovede do realizacije našeg cilja, a to je završetak izgradnje Koridora 10 u planiranim rokovima. Očekujete li da će vaša vlada izgurati do kraja mandata? Ne vidim razlog zašto ne bi.  Ukida se monopol NIS-a Hoće li biti ukinut monopol NIS-a od januara 2011? Od toga ne odstupamo. Monopol će biti ukinut od januara 2011. To će rešiti i naš problem sa cenama. Sada cenu benzina računamo po formuli i na taj način određujemo njenu visinu. Kada budemo imali deset igrača na tržištu, konkurencija će odrediti cenu, a mi ćemo samo kontrolisati kvalitet goriva. Jat po modelu Olimpika Za Jat želimo da primenimo model koji je uspešno sproveden kod grčkog Olimpika. Problem je vrlo ozbiljan i njegovo rešavanje će potrajati najmanje godinu dana. Suština je da formiramo novu kompaniju, koja će nakon dokapitalizacije od strane budućeg partnera, postati nacionalni avio-prevoznik. Očekujemo da će nova kompanija imati obnovljenu flotu. Grčka kriza se neće preliti u Srbiju Moguće je da će kriza u Grčkoj dovesti do manje aktivnosti investitora iz ove zemlje u Srbiji, ali ne očekujem da će se ta kriza, poput svetske, preliti kod nas. Šta će sadržati najavljeni vladin antikrizni paket mera? Paket antikriznih mera u osnovi nije veza za grčku krizu. To je pogrešno protumačeno. Suština tog plana, koji sprema Ministarstvo finansija, nije da donese neku novu meru nego da omogući Vladi da brže reaguje u slučaju da dođe do pogoršanja situacije. Takav zakon nije naša specijalnost, imaju ga i druge zemlje, a Svetska banka je podržala donošenje takvog zakona kao instrumentarij kojim Vlada može da reaguje. Iskreno mislim da nam neće ni trebati ovaj zakon, jer idemo ka boljim vremenima.