Bolje za investitore

Posle deset godina pregovaranja Srbija i Austrija konačno su, 7. maja 2010. godine, potpisale Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Austrija je jedan od najvećih investitora i od 2000. godine ovde je uložila oko 2,9 milijardi evra. Slične ugovore ima sa Slovenijom (od 1997), Hrvatskom (2000), Makedonijom (2007) i Bosnom i Hercegovinom (2008. godine). Za sada se Kosovo ne pominje, jer Austrijanci čekaju mišljenje Međunarodnog suda pravde. Ovim povodom sagovornik NIN-a je Andreas Šider, državni sekretar Ministarstva finansija Austrije i član Socijaldemokratske partije Austrije. Od kakvog je značaja Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja? Jako je bitno, naročito zbog ekonomske krize, što iz Srbije stižu jasni signali da su uslovi za EU investitore ovde poboljšani. Takođe, uveren sam da će potpisivanje Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ubrzati početak pregovora o ulasku Srbije u EU. U čemu su se razlikovali stavovi vlada u Beču i Beogradu? Tome su doprinele birokratske zavrzlame, insistiranje na sitnim detaljima i, ako hoćete, neke istorijske okolnosti. Međutim, važno je da sada imamo Ugovor u kome se jasno zna da je porez na dohotke 10 odsto i što se tačno zna kako ljudi koji su radili u Austriji a sada su ovde, ostvaruju pravo na penziono i socijalno osiguranje. Što se tiče predstavnika austrijskih banaka i kompanija, oni takođe pozdravljaju ovaj ugovor koji im garantuje neophodnu sigurnost investicija i uslova oporezivanja. Konkretno kojih problema više neće biti? Austrijske kompanije i privrednici su ovde plaćali porez, a zatim su kod kuće pregovarali šta se od svega toga prihvata a šta ne. Sada će im biti lako da izvedu računicu koliko neka investicija košta, šta plaćaju a šta dobijaju. Znači li to da se može očekivati više direktnih, naročito green field, investicija? Znamo da je, zbog ekonomske krize, obim trgovinske razmene opao za 20 odsto, ali siguran sam da će potpisivanje Sporazuma pomoći da se što pre vratimo na prethodni nivo i da će Srbija privući nove investicije. Srpska zajednica u Austriji broji oko 300.000 ljudi koji razumeju oba tržišta i koji imaju ekonomske kapaciteta da nešto urade. Oni razumeju da Srbija nezaustavljivo grabi ka Evropi i predstavljaju most dalje ekonomske saradnje, što svakako treba iskoristiti, jer vide potencijal u mnogim oblastima o kojima se do sada nije mnogo razmišljalo. Ekonomska kriza „prodrmala“ je i bankarski sektor u Srbiji. Da li Rajfajzen i Erste banka planiraju da smanje obim svojih operacija? Austrijski bankari sa kojima sam nedavno razgovarao nastaviće da vode posao u Srbiji, ne planiraju da se povuku sa Balkana. To važi ne samo za banke već i za osiguravajuća društva.