Ne vidim novog Federera

Ne može svako da se pohvali time da je obučavao tenisere poput Pita Samprasa, Martine Hingis, Andrea Agasija, Marije Šarapove, sestara Venus i Serene Vilijams, Jelene Janković...To može jedino Nik Bolitijeri, trener i osnivač najpoznatije svetske teniske akademije u Bradentonu, na Floridi. Iako ima 78 godina, ovaj simpatični, nasmejani dekica ne posustaje u misiji stvaranja novih vrhunskih tenisera. Sa Bolitijerijem NIN je pričao o tenisu nekada i sada, Federeru, Jeleni, Ani, Đokoviću, i tome šta je potrebno da bi neko postao vrhunski teniser. Stari lisac Nik kaže da se tenis danas razlikuje od onog koji su igrali DŽimi Konors, Martina Navratilova..., zbog tehnologije izrade reketa i fizičke spremnosti igrača. „Uz to, igra je zasnovana sa više spina i varijacija, nego pre. Takođe, teniseri manje izlaze na mrežu, više razmenjuju udarce sa osnovne linije. Ipak, najvažnije je da igrač, ukoliko želi da bude najbolji, ima neko ’veliko oružje’”. Kakvo veliko oružje? Nešto po čemu je jedinstven. Forhend, bekhend, kretanje... Da li je zbog tehnologije, tenis izgubio na kvalitetu, lepoti? Ne bih rekao da je izgubio na kvalitetu. Naprotiv. Neizvesnost i dužina meča zavise i od podloge na kojoj se igra. Na sporijim podlogama igra traje duže, i mečevi su neizvesniji. Ali i na brzim terenima ne završava se poen razmenom dva do tri udarca. Zbog toga što teniser mora da bude sposoban da napada, ali i da se dobro brani. Kao Rodžer Federer? Da. Jednostavno on može da uradi sve. Kreće se po terenu maestralno, to se ne uči. Sposoban je da iz odbrane direktno krene u napad. Federer je igrač koga svi poštuju. To je njegova velika prednost, jer ga gledaju sa respektom, a on to koristi. Istovremeno on predstavlja sport na jedan veoma pozitivan način. Ko će ga naslediti? Neće biti lako pronaći novog Federera. Ima šest, sedam igrača koji dolaze. Videćemo. Šta je najvažnije da bi neko bio najbolji teniser na svetu? Visina. Danas ljudi poput nekadašnjeg omanjeg Amerikanca Majkla Čenga ne bi mogli da prođu. Del Potro, DŽon Izner, Ernest Gulbis prave su atlete, dobro se kreću i imaju šansu da budu dominantni ubuduće. Ali i Filip Krajinović. Sa njim radim četiri godine. Odličan je tehničar, fali mu samo malo snage. Sledeća godina biće ključna za njega. U ženskom tenisu trenutno nema igračica poput Kris Evert, Štefi Graf...? Tvrdim da ne bi bilo tako da su Venus i Serena Vilijams ostale zdrave. Bile bi nepobedive. Trenutno su sve oči uprte u igračice iz prvih deset, ali i na povratnicu Žistin Enen. I Jelena Janković se vraća u sam vrh. Pre nekoliko meseci opet je došla kod mene na Akademiju. Sjajno se kreće, tehnika je odlična i igra sa osnovne linije joj je sve bolja. A Ana Ivanović? Poslednje tri nedelje igra bolje, vraća joj se samopouzdanje, ali ima probleme sa kretanjem. Dobro je što je promenila trenera, prethodni je bio veoma negativan. Trener mora igraču da, bez uzdržavanja, kaže šta misli o njegovoj igri, i da mu to prenese na pozitivan način. Ana ima dobru priliku da se vrati u top 10. Na koledžu ste diplomirali filozofiju. Tenis i filozofija idu zajedno? Da sam izabrao matematiku ili engleski jezik, bio bih jako loš. Ali kada treba da pričam o životu i ljudima, dobijem posebnu snagu. Treneri moraju da znaju kako da se povežu sa igračima. Filozof shvata i razume da ne postoje dva ista deteta, svi su drugačiji. Da bi oni bili uspešni, morate da prodrete i u njihov mentalitet, karakter. Zbog toga mi je filozofija u tenisu dragocena. Kakvi su vaši utisci sa Serbijan opena? Putujem već 55 godina svuda po svetu. Turnir ove kategorije kod vas je fantastično organizovan, ne može biti bolje.