Beograd može da bude kandidat za F4

Đordi Bertomeu (51), izvršni direktor Evrolige, nalazi se na čelu organizacije od njenog osnivanja 2000. Po obrazovanju pravnik, advokat, u mladosti amaterski igrač košarke, bio je jedan od osnivača ACB lige davne 1983. Sa mesta njenog generalnog sekretara stao je na čelo Evrolige u godini velikih turbulencija jer se te 2000. prvi put u istoriji evropskog profesionalnog sporta dogodilo da se grupa klubova izdvoji iz međunarodne federacije i sama oformi svoje takmičenje. Vremenom, dobrim delom i zahvaljujući predanom radu Đordija Bertomea, Evroliga se izborila za svoj status i svoje mesto pod košarkaškim suncem. Na kraju desete sezone, gospodin Bertomeu je dao ekskluzivni intervju za NIN. Kako vrednujete plasman i učešće Partizana na F4 u Parizu? Da li ste iznenađeni? Verujem da niko ko prati Partizan poslednjih godina nije iznenađen. Možda bi odlazak na F4 pre 3 ili 4 godine bio iznenađenje, ali danas nije. Rekao sam mnogo puta, ali mi je zadovoljstvo da ponovim: Partizan je primer kluba koji je, uprkos gubljenju ponekog od svojih najboljih igrača svake godine i uprkos teškoćama da se na ekonomskom planu takmiči sa drugim klubovima, uvek imao sposobnost da proizvodi talente. Sa odličnim trenerom kakav je Duško Vujošević svake godine popravlja plasman u Evroligi i dominira u zoni Jadranske lige.  U Parizu je potvrdio renome i pobrao simpatije košarkaške javnosti širom Evrope. U deset godina Evrolige nikada nijedna ekipa sa tako niskim budžetom nije stigla do F4. Da li plasman Partizana ruši teoriju da je završnica Evrolige rezervisana samo za “velike”, odnosno da Evroliga više voli “bogate” na F4 ? Verujem da svi znaju da u ovom tipu takmičenja, sa tri teške faze pre F4, na cilj stižu samo najbolji. Koncept “veliki” je relativan, teško merljiv. Šta su kriterijumi? Ekonomija, istorija, sportski rezultati? Istorija evropske košarke ima u Partizanu jedan veliki klub koji je osvajao i Evroligu, titulu koju nema veliki broj ekipa. Osim toga, ulaznice za F4 rasprodaju se, kao i sada pred Pariz, još u martu, pre nego što se uopšte zna ko će učestvovati. Evroliga je od prvog dana podržavala Jadransku ligu, verujući da je najvažniji kvalitet takmičenja. Verovatno plasman Partizana na F4, kao i Cibone u “Top 16”, potvrđuju tezu o kvalitetu Lige ? Naša filozofija je bila, pre svega, zaštita košarke. Danas Evropa, ne samo u zoni Jadranske lige, preživljava posledice političkih podela što je uticalo i na sport. Inteligentna rešenja, kao što je Jadranska liga, pomogla su da se očuva kvalitet košarke. Nema sumnje da Jadranska liga pruža viši nivo od nacionalnih liga iako one, nacionalne lige, imaju svoje mesto i ulogu i veoma su važne za razvoj novih sportskih projekata. Danas imamo Jadransku ligu, Baltičku ligu, VTA ligu koja okuplja ekipe iz bivšeg SSSR. To je nova realnost koju moramo poštovati. Kad već govorimo o Jadranskoj ligi, Evroliga je prošlog leta, vašim prisustvom i potpisom, bila garant sporazuma srpskih klubova i rukovodstva Lige. Sada se srpski klubovi žale da druga strana nije ispunila dogovoreno. Šta znači “garancija Evrolige”? Verujem da smo svi koji smo bili na tom sastanku znali da je rešenje kompleksno. Mislim da se još uvek, vrlo aktivno, radi na rešavanju problema. Ponekad ima individualnih situacija koje se nameću iznad kolektivnih i to treba da se reši. Ono što treba da bude jasno jeste da je Evroliga prva ispunila svoju obavezu iz sporazuma i iza nas takođe FIBA Evropa koja je priznala Jadransku ligu posle devet godina. Mi smo “čuvari” sporazuma i učinićemo sve što je moguće da obe strane budu zadovoljne imajući u vidu generalni interes, što znači da Jadranska liga nastavi da raste kao dosad. Verujem da je nedavni finalni turnir u Zagrebu najbolje potvrdio ovo o čemu govorim. Da li će Jadranska liga imati dve ekipe u kvalifikacijama za narednu Evroligu? Iz Jadranske lige tvrde da će Hemofarm sigurno igrati i da će, možda, biti i drugo mesto, za Budućnost, ako se broj učesnika kvalifikacija poveća na 16? Kada će se doneti definitivna odluka? Sistem Evrolige obavezuje na opreznost dok traju nacionalna prvenstva. Tek kada sve lige bude završene moći ćemo da razgovaramo o definitivnom broju i sastavu učesnika kvalifikacija i učesnika regularne sezone Evrolige. Postoji ideja o povećanju broja učesnika kvalifikacija.  Srpska štampa piše da će Partizan, zbog svojih rezultata poslednjih godina, dobiti licencu A. Kada će se razmatrati status klubova sa trajnom licencom, odnosno kada se mogu očekivati promene u sistemi koji je ustanovljen prošle godine? Aktuelni sistem je važeći i ne predviđa momentalnu promenu statusa. Tokom 2012. analiziraćemo licence A. Tada možemo razgovarati, ali u principu više ćemo analizirati postojeće A licence, da ih potvrdimo ili anuliramo, nego što ćemo tražiti nove. Takođe, u principu, za čitav region nisu predviđene A licence.  Partizan je klub koji je najviše kažnjavan u Evroligi, ali čini se da se u poslednje vreme ponašanje navijača menja nabolje. Da li je to zasluga kazni ili napora samog kluba? Da, to je druga strana medalje, ona koja me ne raduje. Klub je ostvario mnogo pozitivnih stvari, ali takođe treba da nastavi da radi na planu bezbednosti. Mislim da je to shvaćeno veoma ozbiljno i da Danilović, kao predsednik, radi na tome.  Beograd je, sa svojom modernom “Arenom” i spektaklima na mečevima Evrolige prošle i ove godine, idealan kandidat za organizaciju jednog F4. Ima li šansi da “Arena” ugosti učesnike finalnog turnira Evrolige u nekoliko narednih godina? Pre nekoliko godina ponudili smo Beogradu razgovor na tu temu, ali u tom momentu sve snage bile su usmerene ka organizaciji Univerzijade. Mi smo otvoreni jer je sasvim tačno da Beograd, sa svojom strašću prema košarci i velikom, modernom dvoranom  može da bude ozbiljan kandidat za organizaciju F4. Međutim, tema je kompleksna, ima puno elemenata koji utiču na odluku i sve traži svoje vreme. Mnogo je kandidata koji žele F4, ali verujem da će Beograd, pre ili kasnije, biti organizator.  Na kraju smo desete sezone Evrolige, organizacije rođene leta 2000, u jeku rata sa FIBA. Vreme je, kao i obično, bilo najbolji i neutralni sudija… Kakav je vaš generalni osećaj posle ovih deset godina? Zadovoljstvo je kada vidim jednu konsolidovanu Ligu koja je na početku bila osporavana i pod lupom u svakom pogledu. Ustanovili smo nove forme i kriterijume rukovođenja. Danas imamo jednu autentičnu Evropsku ligu koja može da se prati na pet kontinenata u skoro 200 zemalja, na 50 različitih jezika. Evroliga je kao i sport generalno, svakog dana sve globalnija što najbolje govori o njenom zdravlju i vrednosti evropske košarke. Kakav je vaš odnos sa gospodinom Borom Stankovićem, doživotnim počasnim generalnim sekretarom FIBA? Veoma dobar. Imam veliko poštovanje prema njemu. On je čovek koji je ne samo zadužio evropsku i svetsku košarku nego je i presudno uticao da se ona menja. Ako smo u prošlosti i imali neke nesporazume, nikada nisu imali ni najmanju notu ličnog, i sve je odavno prevaziđeno. Za mene je Bora Stanković primer čoveka čiju mudrost, vizionarstvo i kapacitet rukovođenja treba slediti.  Evroliga je, po svojoj filozofiji, veoma bliska modelu NBA. Kakav je odnos sa NBA? Mislite li da bi NBA jednog dana mogla da “sleti” u Evropu i oformi neku “evropsku NBA diviziju” ? Odnosi su dobri, kao što su oduvek bili. Mi gledamo u NBA, kao i kod drugih sportova, samo one aspekte koji mogu biti korisni i primenljivi za nas. Evidentno je da je model NBA neprimenljiv sto odsto na evropsku kulturu. Verujem da ovde sportska drama ima veću težinu nego spektakl, ovde su pobeda ili poraz mnogo značajniji nego u NBA. Ovde je prisutan osećaj kolektivne igre, kao posledica tradicije. Neki klubovi postoje 100 i više godina. U Americi je na snazi model individualnog talenta. U svakom slučaju, mislim da ima mesta za obe organizacije, za oba koncepta. Ne znam da li će u Evropi postojati divizija NBA ali godinama unazad govorim da za nas, sa NBA ili bez nje, postoji samo jedan lek i jedan put: nastaviti rast i biti sve bolji i bolji. To nema veze sa strategijom NBA.  Nedavno ste na jednoj tribini u Madridu rekli da nacionalne lige ne bi trebalo da imaju više od 14 klubova, što je izazvalo nezadovoljstvo, naročito u španskoj ACB ligi. Koji su vaši motivi za taj predlog? Mislim da ništa ne može biti isto kao pre ekonomske krize, takođe ni mi sami. Danas treba da se zapitamo da li je struktura takmičenja koju imamo na nacionalnom i međunarodnom planu korektna. To što sam rekao samo je jedna ideja za debatu i niko zbog toga ne bi trebalo da se oseti uvređenim ili povređenim. Svako ima pravo na svoje mišljenje, svoje zaključke i pravo na odlučivanje. A mi nemamo nikakvu vlast nad ligama. Želim, međutim, da podsetim na dve stvari: na Bledu, na Skupštini ULEB pre otprilike pet godina, usvojen je plan za smanjenje broja klubova u nacionalnim ligama. Takođe, ACB je na jednoj od svojih skupština, pre tri godine, odlučila da smanji broj klubova ali do danas nije sprovela svoju sopstvenu odluku. Iz ovoga se vidi da ono što sam rekao nije moja ideja od juče.  Možemo li, na kraju, da saznamo nešto lično o Đordiju Bertomeu. Šta čita, koje pasije ima, gde putuje, koje sportske događaje najviše pamti...? Nemam ništa posebno da kažem o sebi. Volim da čitam, naredna knjiga koju ću čitati je “Nikola Tesla, čovek van vremena”. Obožavam istoriju, posebno srednji vek. Kad god mogu, odem da vidim neku katedralu ili neki manastir, bilo gde. Impresioniraju me noći u Africi i imam želju da se tamo vraćam svake godine. Što se sporta tiče, dva događaja posebno pamtim: Olimpijske igre 1992. u mom gradu, u Barseloni, i “Fajnal for” u Bolonji 2002, prvi koji smo organizovali kao Evroliga. Naravno, obožavam svoje dvoje dece.