Mobing

Ono što je u svetu poznato kao mobing, kod nas se zove zlostavljanje na radu. Ovih dana zakon na tu temu nalazi se na javnoj diskusiji i očekuje se njegovo donošenje u Skupštini 24. maja ove godine. Napravljen je po najvišim svetskim standardima, a amandmani su na dnevnom redu. U osnovi reči mobing nalazi se engleska reč mob, masa, rulja, koja postoji u tom obliku još od kraja 17. veka. Nastala je od latinske sintagme mobile vulgus koja se upotrebljavala u Engleskoj da bi se označila prevrtljiva rulja donje klase, kao destabilizirajući faktor u javnom životu, koga se vladajuća klasa, zna se, plašila. Mobing u današnjem smislu je dijametralno suprotan u odnosu na izvorni smisao. Mobing je zlostavljanje odozgo. Istraživanje pojava mobinga doživljava svoj vrhunac 80-ih godina prošlog veka. Nemački psiholog Hajnc Lajman (1932-1999) smatra se najvećim autoritetom u istraživanju mobinga, kao maltretiranje pojedinca od strane mase. On ne samo da je konstatovao pojavu, nego je opisao i psihološke posledice koje mobing ostavlja na pojedinca. Nacrt našeg zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu veoma je podroban i pruža punu zaštitu od mobinga. Poslodavac je dužan da obavesti svakog radnika o pravima zaposlenog pojedinca. Zaposleni koji se oseća zlostavljanim ima pravo da pokrene postupak, a slučaj mora biti rešen po hitnom postupku. Sindikat ima dužnost da sa svoje strane aktivno prati proces. Ako se ustanovi mobing, poslodavac može biti kažnjen do sume od osamsto hiljada dinara. Radnik ima pravo na novčanu nadoknadu zbog psiholoških i drugih posledica zlostavljanja. Kao neko ko je duže vreme, kao upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, bio u ulozi poslodavca ili pretpostavljenog (ili kako se to već zvalo), kažem, sa izvesnom dozom humora, da bi možda trebalo doneti i zakon protiv mobinga radnika u odnosu na poslodavca. A toga je, šalu na stranu, bilo naročito u doba samoupravljanja.