Najteža partija u karijeri

Anand je u Nemačkoj, svojoj evropskoj bazi, imao zakazan let za Bugarsku ali se pojavila famozna vulkanska prašina. Suočen sa isticanjem vremena i nedostatkom sluha bugarske strane da se početak duela sa Topalovom odloži, odlučio se na drumsko putešestvije. Najbrži put vodi kroz Srbiju ali nije se dogodilo da svetski šahovski prvak ponovo vidi Beograd, grad svoje mladosti. Ekspedicija u kojoj su pored Višvanatana i njegove supruge Arune bili i članovi njegovog štaba, zastala je u Segedinu. Tek su tu shvatili da im je neophodna bila srpska viza za čije pribavljanje se nije imalo vremena. Uporno nas zaobilazi vrhunski šah, pomislila sam u sebi. Na početku razgovora za NIN ovo mi je rekao: “Nameravao sam da se zaustavim nakratko u Beogradu. Bilo bi to relaksirajuće biti par sati u poznatom, prijateljskom ambijentu pre početka meča sa Topalovim.“ Kako se sada oseća ponovo potvrđeni šahovski kralj? Najprisutniji je osećaj olakšanja koji me ne napušta od poslednje partije. Ogromno breme je spalo s mojih ramena. Kada sam se tog jutra uoči partije probudio, samo sam zapitao s kojim ću se osećajem probuditi narednog dana. Rasterećen zbog gubitka titule, rasterećen zbog očuvanja titule ili u još većoj tenziji zbog plej-ofa po ubrzanom tempu? Mislim da sam ovo poslednje najmanje želeo. Zaista, bio je to dan u kojem sam odigrao najtežu partiju karijere. Epilog je bio kao hičkokovski režiran. Nerešeno je, jedna partija odlučuje. U toj poslednjoj, 12. partiji meča, uspevate da trijumfujete crnim figurama. A do tada, „crni“ ni u jednoj prilici nije ni pomišljao na više od remija. Topalov vam je na kraju dva puta pružio ruku čestitke. Za partiju i sveukupnu pobedu? Šta god da se dešavalo na psihološkom planu uoči i za vreme meča, mogu da konstatujem da je Topalov bio vrlo korektan. Bio sam na njegovom terenu ali imam samo reči hvale i za organizaciju i odnos prema meni i mojim pratiocima. Topalov je bio protivnik dostojan poštovanja. To ne govorim kurtoazno, uostalom on je od pobede bio udaljen isto koliko i ja - samo jedan poen. Šta dalje? Odmor, odmor, odmor. Radujem se povratku kući, u Čenai. Sofijsko pravilo i „toaletgejt“ Topalov je poentirao već u prvoj partiji. Anand se brzo konsolidovao, uzvratio a potom novom pobedom i preuzeo vođstvo. Usledio je niz remija i činilo se da je Anand neosvojiva tvrđava. Ipak i on greši a Topalov koristi šansu. Po dve pobede na obe strane i na kraju treća odlučujuća, na Anandovoj strani. Sve partije su igrane beskompromisno, do krajnjih mogućnosti. Topalov je testirao izdržljivost pet godina starijeg rivala jednostrano primenjujući tzv. Sofijsko pravilo u kojem je zabranjeno nuditi podelu poena. Poraženog Topalova bliže sam upoznala u Libiji, na Svetskom prvenstvu 2004. godine. Predstavio se kao prirodan, otvoren sagovornik koji srpski jezik poznaje i govori iznad svakog očekivanja. Bugarski šahista zapravo živi u Španiji. Ličnost je visoke kulture ophođenja, besprekornog stila i pojave ali ipak pleni srdačnošću balkanske duše. U zapadnoj javnosti mnogo je kritikovan posle “toaletgejt” afere iz 2006. godine. Podsetila bih, tada je Topalov bez čvrstih dokaza optužio rivala u meču ujedinjenja titula, Vladimira Kramnika, da u toaletu krije kompjutersku opremu radi asistencije. Sve problematične izjave u stvari potiču od njegovog čeličnog menadžera, kontroverznog Silvija Danailova koji ovih dana vodi kampanju za funkciju predsednika Evropske šahovske federacije. Saradnja ovog tandema utvrđena je ugovorno još u dečačkim danima Topalova, tada samo talentovanog omladinca iz Rusea na Dunavu. Bez obzira na simpatije za Topalova, priznaću da zbog pobede Ananda delim zadovoljstvo sa, čini mi se, najvećim delom srpskih ljubitelja šaha. Verovatno zato što je ostavio više traga u našoj zemlji. Poput svih velikih asova, Anand se u Beogradu prvi put obreo u mladim danima, kao omladinski prvak sveta 1988. godine. Dolazio je tokom sledeće dekade na superturnir Investbanke u Sava centru da bi 1999. godine u hotelu Jugoslavija nastupao na Kupu evropskih šampiona za klub čiji sam i sama bila član, zemunski Agrouniverzal. Uvek se rado i lepo prisećao boravaka u našoj zemlji. U lične razloge za podršku Anandu navela bih generacijsku bliskost ali i zadovoljstvo da mogu da se pohvalim da sam pobedila sada aktuelnog svetskog prvaka! Pobedu sam ostvarila crnim figurama u Luganu 1988. godine a da se ne bi pomislilo da je tada Anand bio mlad i nepoznat, neka bude jasno da je on bio apsolutni favorit i na kraju krajeva nešto je stariji od mene! Anand je petnaesti po redu prvak sveta u klasičnoj istoriji drevne igre koja datira od 1886. godine i prvog zvaničnog meča za titulu u kojem je Vilhelm Štajnic pobedio Johana Cukertota. Uveliko se spekuliše o imenu narednog, 16. po redu. Norveški vunderkind Magnus Karlsen izbio je na prvo mesto svetske rejting liste. Sačekaćemo, međutim, da vreme učini svoje. I da nedvosmisleno još jednom odgovorim na svako eventualno pitanje - ime prvaka sveta u šahu, jedinog, nesputanog i apsolutnog je Višvanatan Anand!