Sumorno proleće Angele Merkel

Hteli-ne hteli, berlinski političari više neće moći da izbegnu donošenje dalekosežnih odluka. Ili će Nemačka konstruktivno učestvovati u diskusiji o poboljšanju pravila ekonomskog upravljanja i samim tim priznati da to podrazumeva i stroži spoljni budžetski nadzor, ili će Berlin, bar na srednjoročnom planu, prihvatiti ideju jedne uže monetarne unije čije bi članice bile zemlje koje su u ekonomskom i političkom smislu mnogo homogenije; ova druga alternativa podrazumevala bi izlaz iz evrozone, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung, neskriveno aludirajući na neodlučnost savezne kancelarke. Na izborima u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji Angela Merkel je doživela posredni poraz. NJena stranka (CDU) dobila je jedva neki glas više od rivalskog SPD, ali su njeni sadašnji koalicioni partneri, liberali (FPD) Gvida Vestervelea, ubedljivo poraženi. Odnos snaga u pokrajinskom parlamentu sada otvara mogućnost za mnoge kombinacije: CDU ima 67 poslanika, SPD - 67, Zeleni - 24, liberali - 13, levica – 10. Izgubljena je većina u gornjem domu, Bundesratu, pa će donošenje novih zakona po volji vladajuće savezne koalicije biti bitno otežano. Birači su time, po oceni Ekonomista, lupili šamar sedmomesečnoj vladavini Angele Merkel i Gvida Vestervelea. I sama Merkelova priznala je da je poraženi pokrajinski premijer iz redova CDU Jirgen Ritgers učinio sve što je bilo u njegovoj moći da umanji uticaj nepovoljnih vetrova iz Berlina, ali nije mogao potpuno da ih savlada. Nemci ne zameraju Angeli Merkel izbijanje krize u evrozoni, ali joj zameraju oklevanje kada je kriza izbila; s druge strane, oklevanje je shvatljivo ako se ima na umu da je želela da dobije na vremenu i koliko je god moguće odloži konsolidaciju Grčke i drugih prezaduženih članica evrozone dok ne prođu izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Konsolidacija je tako ispala skuplja, a na vremenu se nije dobilo dovoljno. „Pre tri meseca, situacija je mogla da se smiri da smo poslali jasne znake da nameravamo da preduzmemo potrebne mere”, kaže Henrik Enderlajn iz berlinske Visoke škole državne uprave Herti. „Ona je pogrešno procenila snagu i odlučnost tržišta.” Pri tom se gubi iz vida da je Nemačka, zapravo, pohrlila u pomoć samoj sebi, odnosno svojim bankama, čija izloženost Grčkoj iznosi 33,3 milijarde dolara. (To, doduše, nije ništa u poređenju s činjenicom da iste te banke od Italije potražuju oko 123, od Španije 156, a od Irske čak 173 milijarde evra datih na zajam, u očekivanju lepog profita.) Dok je predvodila veliku koaliciju, savez dveju stranaka koje predvode ideološki i doktrinarno potpuno suparničke tabore, Angela Merkel je mogla u punoj meri da koristi svoje pregovaračke veštine, strpljenje, umeće posredovanja; kada je stupila na čelo najprirodnije koalicije na nemačkoj političkoj sceni, koalicije narodnjaka i liberala, njena urođena strpljivost i odmerenost, sklonost izbegavanju naglih odluka, pretvorila se u manu. Ispostavilo se da su se posle 11 godina u opoziciji liberali jesenas vratili na vlast čvrsto rešeni da ostave svoj pečat na svakom potezu vlade, pre svega kresanjem poreza za srednju klasu. Tu su nastala ozbiljna sporenja u koaliciji. Predsednici pokrajinskih vlada, od kojih su mnogi iz CDU, ustali su u odbranu ugroženih pokrajinskih prihoda. Ministar finansija Volfgang Šojble našao se u procepu, jer je od prošle godine i zakonski obavezan da do 2016. svede strukturni budžetski deficit na 0,35 posto. Merkelova je učinila izvesne ustupke mlađem koalicionom partneru, a njeni birači su to doživeli kao nesmotreno udovoljavanje prohtevima liberala. Izbegla je da odgovori na teška pitanja kao što je, recimo, pitanje kako u istu ravan smestiti smanjenje poreza i smanjenje deficita, ili je barem te odgovore odložila do rezultata izbora u Severnoj Rajni-Vestfaliji. S druge strane, vicekancelar Gvido Vestervele je sve vreme agresivno vojevao za nova poreska rasterećenja i otvorio je, ne vodeći računa o predstojećim pokrajinskim izborima, polemiku o budućnosti sistema socijalne zaštite, što je dočekano na nož, posebno u bavarskoj CSU. Ekonomist ocenjuje da je dvojcu Merkelova-Vestervele pošlo za rukom da u isti vreme deluje i bojažljivo i lakomisleno, što nije lako izvesti. Izbornom porazu doprinela su i neka lokalna pitanja, uključujući tu i skandal u vezi s finansiranjem vodeće stranke vladajuće koalicije. Međutim, birači su iskoristili priliku i da kažu koliko su zabrinuti zbog evra. U anketama je većina birača istakla da je grčka kriza odigrala važnu ulogu u tome kako će glasati. Tu se, međutim, pojavljuje jedan drugi problem: i ostale stranke su podržale mere za rešavanje grčke krize i uspostavljanje mehanizma za spasavanje u evrozoni. Razlika između CDU i ostalih stranaka ogledala se u tome što su ostale smatrale da treba dati više novca, i to što pre. Pre će biti da je, barem po mišljenju nekih analitičara, glavni razlog poraza Merkelove i njene CDU to što je izneverila birače pristajući na svojevrsnu „socijaldemokratizaciju” CDU. Moglo bi se čak reći da se CDU danas zalaže za one političke vrednosti za koje su se britanski laburisti zalagali pre Tonija Blera ili za koje su se nemački socijaldemokrati i zeleni zalagali pre 20 godina. Tako je, na primer, CDU krenula ne samo putem verske tolerancije, nego je bez roptanja prihvatila da neki njeni zvaničnici islamske veroispovesti otvoreno dovode u pitanje hrišćansko nasleđe Nemačke ili bar prvenstvo tog nasleđa. Isto tako, mnogi dugogodišnji birači CDU-CSU smatraju da je trenutno na delu žestoka kampanja protiv Katoličke crkve u kojoj je pretpostavka nevinosti potpuno odbačena, a celokupan pravosudni proces zamenjen blaćenjem po medijima. Nezadovoljnici čiji se broj iz dana u dan povećava smatraju da CDU nije čak ni pokušala da uravnoteži javnu diskusiju i razveje pogromašku atmosferu koja je u medijima zavladala prema svakom crkvenom licu na koje je neko upro prstom. Kritičari su se opet, već po običaju, prisetili činjenice da je Angela Merkel vaspitavana u Istočnoj Nemačkoj, pa kažu da kao prava Istočna Nemica sprečava otvorene diskusije i istinski napredak cele Nemačke. Zameraju joj da joj je stalo samo do kancelarske fotelje, da je spremna da interese celine nemačkog naroda podredi interesima neke apstraktne evropske građevine i da čak dopusti da se Evropska centralna banka pretvori u centralnu banku Francuske, što prosečnim Nemcima deluje uvredljivo. Zameraju joj i da je ustuknula pred kockarskim blefovima francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Nije, međutim, sve tako crno. Pored odličnih ekonomskih rezultata po završetku prvog kvartala, zbog kojih s pravom može da odahne, Merkelovoj se pruža šansa i za jednu taktičku prednost. Vestervele posle ovako lošeg izbornog rezultata više neće imati na osnovu čega da insistira na određenim potezima koji očigledno ne odgovaraju biračima CDU. To bi moglo da pomogne da se nemački politički pejzaž vrati u nekadašnje okvire - da CDU napravi korak udesno, na stare pozicije, čime bi otvorio prostor da SPD ponovo zauzme poziciju levog centra, koju im je Merkelova proteklih godina preotela. Liberali će opet morati da shvate da se liberalizam ne ogleda samo u smanjenju poreza i da nađu neki način da izađu na kraj sa svojim davnašnjim konkurentima, zelenima, koji su na ovim izborima postigli veoma dobar rezultat od preko 20 procenata, i koji se posle krize od pre nekoliko godina sada uspešno stabilizuju, tim pre što njihovi birači postaju sve stariji i postojanijih opredeljenja. Konačno, i za CDU najvažnije: SPD, uprkos svemu, nije stekao prednost.  Najbogatija zemlja Evrope Nemačka je i dalje najbogatija evropska zemlja. Prema podacima Saveznog biroa za statistiku, krajem prvog kvartala njen izvoz je zabeležio godišnji rast od 23,3 posto, a uvoz 18,3 posto. Nemačka, istina, nije uspela da povrati status prvog svetskog izvoznika, koji je prošle godine ustupila Kini, ali se njen izvoz bitno povećava i mesečna vrednost u martu iznosila je 85,6 milijardi evra. Ako evro nastavi da pada u odnosu na dolar, realni su izgledi da Nemačka ponovo postane najjači svetski izvoznik. U 2009. godini Kina je izvezla robe u ukupnoj vrednosti od 1,20 biliona dolara, dok je Nemačka izvezla robe u vrednosti od 1,12 biliona dolara. Poređenja radi, američki izvoz u 2009. iznosio je 1,04 biliona dolara. Vrednost nemačkog izvoza u ostale zemlje Evropske unije u martu je iznosila 51,4 milijarde evra (povećanje od 16,8 posto na godišnjem nivou), dok je vrednost izvoza u zemlje van EU iznosila 34,2 milijarde evra (povećanje od 34,7 posto). Spoljnotrgovinski suficit u martu je iznosio 17,2 milijarde evra, a u istom mesecu prošle godine bio je 11,6 milijardi evra. Ukupno u prvom kvartalu 2010. godine vrednost izvoza je iznosila 219,5 milijardi dolara, što je povećanje od 11,3 posto u odnosu na prvi kvartal 2009. godine. Ipak, budžetski deficit u 2009. iznosio je 3,3 posto BDP, što je za 0,3 posto više od dopuštenog. Stopa rasta nemačke privrede u prvom tromesečju 2010. godine iznosila je 0,2 posto; Francuska je zabeležila stopu rasta od 0,1 posto, a Italija 0,5 posto.