„Beko“ kao zlatni majdan

Naplata poreskih dažbina od firmi u stečaju nije uvek problematična i neefikasna. Naprotiv! Beogradski „Beko“ je od uvođenja stečaja, februara 2003, po raznim osnovama, platio do danas na ime poreskih dažbina preko sedam miliona evra. Kuriozitet je da je „Beko“ za 2007. platio oko 4,9 miliona evra na ime poreza na dobit, i svrstao se, iako u stečaju, visoko na lestvici najvećih poreskih platiša u Srbiji. Kao i nekim drugim poveriocima, stečajni upravnik „Beka“ je poreskim vlastima, pored 100 posto glavnice, priznao i zateznu kamatu (skoro pola miliona evra). Proda li se preostala imovina „Beka“ po procenjenoj vrednosti, poreska davanja bi se mogla povećati za bar još dva miliona evra. U proteklom periodu je otpuštenim radnicima „Beka“ (njih preko 2.200) isplaćeno u drugom i četvrtom isplatnom redu oko 5,7 miliona evra. Za zatezne kamate su uskraćeni, uz neobična obrazloženja. I ovi primeri dokazuju da je bankrotstvo „Beka“ „zlatni majdan“ za sve stečajne poverioce, naročito one najveće – državnu banku i agencije, kao i javna preduzeća. I dok se njegova stečajna „golgota“ približava kraju, zvaničnici u Srbiji odlučno najavljuju novi „model razvoja“ u čijem središtu bi bila upravo proizvodnja.