Mulj

Kad prođu nezapamćene poplave koje su izazvale nezapamćene bujice, u Srbiji će ostati nezapamćeni mulj. Tako vam je to u prirodi. U politici je stvar samo malo drugačija. Prirodna bujica sama prođe, politička se stopira. Što čini razliku između prirodne i natprirodne moći. Mada se i u Trgovištu, gde su bujice i poplave bile prirodna elementarna nepogoda, neprirodni mulj mogao primetiti i pre nego što se reka Pčinja povukla u korito. Otkrio ga je gosn Vlasta, tamošnji predsednik opštine, i to u najgorem mogućem trenutku. Pa je nepogoda strefila i ministarku Kalanović. Taman je obećala da će Vlada po hitnom postupku uputiti sredstva za pomoć, kad je Vlasta zavapio. “A je l’ može da ne bude na račun?”. Ko je pomislio da je Vlasta tražio kofer sa kešom – sram ga bilo. Vlasta je objasnio da ne može na račun, jer je račun blokiran. Pa je Verica shvatila da će pre dva obećana mosta morati najpre da smisle treći. Onaj što će da premosti situaciju. Sa računom. Kad već ne znamo da premostimo to što tek sa poplavama vidimo da nam je pola Srbije u blokadi. I mulju. E tu sad jeste prirodno da pomislite na kofer sa kešom. Na koji nas je podsetila oslobađajuća presuda za bivšeg viceguvernera Simića i njegovog pajtosa Zagrađanina. Da ih nisu oslobodili teško da bismo ih se setili. Jer je ovde svako čudo za tri dana. Tako treba. To su nam još Slobini socijalisti utuvljivali u glavu. Ako niste zaboravili taj slogan. A nadam se da se bar još ponečega sećate. Ukoliko se ne sećate, teško vam je da pratite radnju. A ona je skoro pa nezapamćena. Jer ne dešava se dva puta da se organizuje spektakularni upad policije u stan viceguvernera. Koja ne upada tek tako, nego zato što osnovano sumnja u kofer. Koji se nalazi u sobi, a trebalo bi da posluži za teško podmićivanje. Jer je u njemu gomila keša koja broji 100.000 evra. Što je još jedan znak da je Srbija, kako bi to rezignirano konstatovao premijer, evroizirana. U dinar se, eto dokaza, nije verovalo ni u Narodnoj banci, čak ni onda kad je bio 80. Što je predmet jedne druge nezapamćene priče. Ova pak nije smela da nestane iz pamćenja, jer se ne dešava dva puta da tadašnji šef DB upozori tadašnjeg potencijalnog partnera da iz stana izađe. Jer samo jednom biva da taj potencijalni, postane stvarni partner, al druge ekipe. Koja ga onda postavi za ministra one iste policije kojoj je utekao, jer ga je upozorio sada bivši šef DB. I nema te reprize suđenja u kome će svi ti momci na kraju reći “pravda je spora, ali dostižna”, a da to ne govore iz ćelije, nego sa slobode. Nema takve priče, a da je pamtimo. Mada ima drugih do sada nezapamćenih. Takva nam je ona o nesuđenom satelitu. Koji je u međuvremenu presuđen u korist Izraelaca koji su nam ga prodavali za manje pare od onih koje su čelnici naše države nameravali da im plate, i za nešto veće od onih koje su Izraelci najpre hteli da nam naplate. Razlika je u koferu. Koji nije isporučen jer je naručilac nestao. A naručilac je bila država. Srbija i Crna Gora, tek da ne bude nezapamćeno. Naslednica Srbija nije htela satelit, mada je ovaj navodno bio neophodan zbog Kosova. Koje je srce Srbije. Koja će sada da plati debelu odštetu. Jer je Ugovor bio potpisan, a postupak protiv potpisnika, tadašnjeg ministra odbrane, nepokrenut. Pokrenuta je bila samo bujica. Koju je kad je zatrebalo zaustavila moć. Natprirodna. Kao što se sad, kad je došao dan naplate, ponovo pokreće. Natprirodno, dakle naopako. Počinje od mulja. U kome se iza oznake “tajno” krije ko je Daviniću dao nalog da potpiše. Savet ministara u kome je učestvovala naša tadašnja vlada, a u kojoj nije bilo našeg sadašnjeg predsednika, ili Vrhovni savet odbrane, u kome ga je i tada bilo. Jedini nesporno prisutni Marović mogao bi da krene put Pljevalja. Jer su tamo sigurni svi oni koje od Crne Gore potražuje Srbija. A satelit ne tražimo. Jer se i iz aviona vidi da se, poput kiša koje nikako da stanu, na naše glave sručilo nezapamćeno mnogo toga. Toliko, da i ne može sve da se zapamti. Sve i ako se hoće. Mada je ovde podela uglavnom na one koji bi sve da zataškaju i one koji suviše toga prebrzo zaborave. Zato i nakon saniranja posledica poplava, u Srbiji ostaje mulj.