Četiri M za istoriju

Nikada se u istoriji Lige šampiona, a rođena je 4. septembra 1955. kada su u Lisabonu Sporting i Partizan odigrali prvi meč (3-3) u novoosnovanom takmičenju, posle jednog finala nije više govorilo o jednom treneru nego o igračima koji su osvojili trofej. Ali, pošto sve ima „prvi put“, desilo se da se u Madridu više priča o treneru Intera Žoze Mourinju koga je, inače, naša sportska štampa pretvorila u Murinjo čitajući „ou“ kao da je čovek Francuz, a Portugalac je, to bar nije tajna. M1 - Razloga je više, od logičnog da je čovek zaslužio medijsku slavu samom činjenicom da je sa 47 godina najmlađi dvostruki prvak Evrope sa dva kluba (Porto 2004, Inter 2010). Pre njega su to uspeli Austrijanac Ernst Hapel i Nemac Otmar Hitcfild. Madridska štampa bavila se (mnogo) više dolaskom Mourinja i otpuštanjem Čileanca Manuela Pelegrinija koji će se utešiti sa 4 miliona evra, kolika mu je bila predviđena plata za sezonu 2010/11. Florentino Perez, predsednik Real Madrida, završio je posao u petak, 22. maja, veče uoči finala. Nije želeo da čeka „groznicu subotnje večeri“ jer ishod nije mogao da promeni njegovu odluku ali je mogao da promeni raspoloženje Mourinja koji bi pod pritiskom emocija, u slučaju uspeha (koji se i desio) možda mogao da promeni odluku i odluči da ostane. U njihovom pozdravu posle meča u svečanoj loži bilo je nečeg višeg od kurtoazije, kao da je Perez rekao „dobrodošao, pobedniče“ a Mourinjo je osmehom poručio ono što je koji sat kasnije (pojavio se pred novinarima u 00,35!) rekao na konferenciji za štampu: - Želim da budem prvi trener koji je osvojio tri Lige šampiona sa tri različita kluba... Međunarodna fudbalska štampa krstila je Portugalca kao „special one“. Izborio se za status „specijalca“ pre svega rezultatima, ali i karakterom. Kažu da je od malena znao da će biti trener. Sa desetak godina pravio je neke analize i pokazivao ih ocu, nekadašnjem golmanu, koji se malo bavio trenerskim poslom. Učio je ne samo fudbal nego i jezike pa je 1996. stigao u Barselonu kao prevodilac Bobija Robsona, ali sa diplomom fudbalskog trenera. U Barseloni je bio mnogo više od prevodioca. Igrači sa kojima je radio kao pomoćnik ser Bobija, bivšeg selektora Engleske, ističu da je još tada pokazivao „naglašenu personalnost“, a novinari koji znaju engleski primetili su da je šefa Robsona u mnogim situacijama interpretirao, blago rečeno, isuviše slobodno, ubacujući svoje misli i primedbe. Kada je Robson otišao, Mourinjo je ostao u istoj funkciji sa Holanđaninom Van Galom. Radili su zajedno u jednom istorijskom klubu kakav je Barselona, tri godine. Prošle subote bili su rivali u finalu Lige šampiona na čelu dva takođe istorijska kluba, Intera i Bajerna. Učenik je nadmudrio učitelja, pobedila je taktička zrelost Intera i veći individualni kvalitet njegovih igrača, ali smešteni u okvir potrebe tima. Ovih dana, u najavi dolaska u Real Madrid, u „dekatlonu“ njegovih pravila istaknuto je jedno:“U mom timu igrači nisu zvezde, niti je to trener. Zvezda je tim.“ Kada je 2000. završio posao prevodioca-pomoćnika u Barseloni, vratio se u Portugal i neko vreme bio bez posla. Prvu šansu dobio je u Benfiki koja je posle četiri kola otpustila Jupa Hejnkesa. Iako je potpisao do kraja sezone, posle nekoliko kola tražio je od predsednika ugovor na četiri godine. Ovaj nije pristao i došlo je do razlaza. Novi posao dobio je u skromnoj Uniao Leiria 2001/02. godine koju je na polovini sezone doveo do petog mesta sa samo bodom manje od Benfike. Usledio je poziv Porta i tu počinje vrtoglavi uspeh ka vrhu. U narednoj sezoni osvaja titulu prvaka Portugala sa rekordnih 86 bodova od 102 moguća, i afirmiše niz igrača (Karvaljo, Kostinja, Dego, Postiga, Alejničev, Maniće…).Iste godine osvaja u Sevilji Kup UEFA protiv Seltika. Sledeće sezone osvojio je Ligu šampiona pobedivši u finalu Monako sa 3-0, a pre toga je eliminisao Mančester junajted, Deportivo i Olimpik iz Liona. Sledeća etapa bio je Čelsi u kome sa 5,2 miliona funti godišnje postaje najbolje plaćeni trener na svetu. Na prezentaciji je rekao: “Ne nazivajte me arogantnim, ja sam prvak Evrope. Mislim da sam `specijalan tip`“. Britanska štampa tada ga je nazvala „special one“...Osvojio je dve lige, jedan Kup i jedan Liga-kup, ali ono glavno zbog čega je došao, Liga šampiona, izmigoljila mu se iz ruku, doduše, Barselona je u polufinalu imala obilatu pomoć sudije. Otišao je u Inter, osvojio dve titule, jedan Kup, jedan Super-kup i, konačno, Ligu šampiona...UEFA ga je proglasila trenerom godine 2003. i 2004. NJegova biografija „Jose Mourinho - Made in Portugal“, napisana u saradnji sa novinarom Luisom Lorencom, bila je bestseler u Portugalu. Želja mu je da „jednog dana“, pred kraj karijere, bude selektor svoje zemlje. Za naredne četiri godine budućnost mu je vezana za Real Madrid uz platu od 10 miliona evra godišnje. M2 - Diego Milito (12. juni 1979, Bernal, Argentina) još jedan je dokaz da nikad nije kasno za slavu. Kao i mnogi talentovani Argentinci iskoristio je prvu priliku i posle pet godina u Rasingu 2004. je potpisao za Đenovu koja je bila drugoligaš. U dve sezone dao je 33 gola. Put ga je odveo u Saragosu gde je u tri godine dao 53 gola, vratio se u Đenovu i u sezoni 2008/09. na 31 meču dao 24 gola, sasvim dovoljno da ga Mourinjo pozove u Inter. Odgovorio je sa 22 gola u 35 utakmica, još 2 u kupu i 6 u Ligi šampiona, uključujući i 2 u finalu. Ukupno 30 golova na 51 meču. - On je zlato od igrača, retko efikasan, spretan pred golom, sa neviđenim „tajmingom“. Videli ste kako je sačekao Buta kod prvog gola? Dao je sve najznačajnije golove ove sezone - pričao nam je u noći posle trijumfa Dejan Stanković, kapiten naše reprezentacije koga je Mourinjo ubacio u igru poslednjih 30 minuta. Za Argentinu je odigrao 21 meč i dao 4 gola. Debitovao je 16. jula 2003. Protiv Urugvaja (2-2) a oba gola za Argentinu dao je debitant Milito. Južna Afrika je njegova velika šansa. Mesi - Diego Milito - Kun Aguero, kakav trio... Španska štampa nagađa da bi Mourinjo mogao da ga povede u Real Madrid, on sam ne bi imao ništa protiv. M3 - Italijanski novinari pričali su u Madridu da je Masimo Morati (16. 05.1945), predsednik Intera, od 1995. do danas potrošio oko 750 miliona svojih para na Inter! Smatraju ga jednim od najbogatijih Italijana. Predsednik je kompanije „Saras“ koja se bavi naftom. Predsednik je i vlasnik Intera, a milione je, tokom 15 godina, trošio na dovođenje igrača poput Roberta Karlosa, Ivana Zamorana, Havijera Zanetija (kapiten je u Madridu igrao 700. meč u dresu Intera), Ronalda, Roberta Bađa, Vierija, Adriana, Tolda, Figa, Dejana Stankovića, Ibrahimovića, Eta, Diega Milita... Važi za izuzetno galantnog gazdu. Igrači ga obožavaju, a navijači poštuju. U noći slavlja, umesto u neki luksuzni hotel, otišao je da slavi sa navijačima na „Plasa del Sol“ gde se našao na ramenima oduševljenih „tifoza“. Zanimljivo je da je Inter dve prethodne titule osvojio 1964. i 1965. kada je predsednik kluba bio Anđelo Morati, Masimov otac. S obzirom na to da ima petoro dece, nije isključeno da u neko dogledno vreme neko iz „dinastije Morati“ slavi novu titulu Intera. M4 - Madrid je po četvrti put bio domaćin finalu Lige šampiona a po drugi put je doneo sreću jednom italijanskom timu, Milan je ovde trijumfovao 1969. protiv Ajaksa sa 4-1 kada je jedini gol za holandski tim dao Velibor Vasović. Četiri decenije kasnije jedan srpski fudbaler, Dejan Stanković, doživeo je na istom mestu , kako nam je rekao, „krunu klupske karijere“. - Osećaj je fantastičan, neopisiv...Osvojili smo tri titule, ali sezona još nije završena. Čeka nas svetsko prvenstvo i još nekoliko finala, prvo sa Ganom...Odmoriću se samo par dana, menjam čip i odoh za Austriju - pričao je u jednom dahu u noći velikog slavlja Dejan Stanković. Tokom slavlja bio je ogrnut srpskom zastavom. - Iz Beograda je došlo dvadesetak mojih drugara, znao sam gde sede i kad je sudija označio kraj, otrčao sam po zastavu. Posle su mi se pridružili sinovi Stefan, Filip i Aleksandar, i za njih je, kao i za mene, ovo bila velika noć. Stanković nam je potvrdio da Mourinjo odlazi, a on bi, naravno, jako želeo da novi trener bude njegov „stariji brat“ Siniša Mihajlović koji ga je bratski dočekao kada je 1998. kao 20-godišnjak stigao u Lacio... - U pobedničkom sam vozu i ne bih da izlazim iz njega - poručio je sa jasnom aluzijom na Svetsko prvenstvo. Spektakl na „Bernabeu“ je bio sjajan. Navijači oba tima napravili su divan ambijent, bez incidenata ni na ulicama Madrida ni na samom stadionu koji nosi ime legendarnog predsednika Real Madrida. Stadion je izgrađen 1947. i prvih osam godina se zvao „Ćamartin“, po istoimenom delu grada. U tih osam godina Santjago Bernabeu je broj „sosiosa“ (članova) povećao sa 9.000 na 42.000, doveo je Di Stefana i stvorio osnovu za veliki Real Madrid koji će od 1955. do 1960. osvojiti pet puta uzastopno Kup šampiona. Nekada su se stadioni zvali po kvartu u kome su podignuti, danas se sve češće zovu po onima koji su ih podizali. U Madridu, na liniji 10, postoji i metro-stanica „Santjago Bernabeu“. Predsednik koji je svojevremeno, još za života Franka, doveo na čelo kluba „komunističkog trenera“ Miljana Miljanića, i dalje je uz svoj Real Madrid, najbolji klub 20. veka.