Predizborno zagrevanje

Nekako je postalo uobičajeno da se u Bosni i Hercegovini u izbornoj godini strasti raspale, ožive iste ili slične priče kao uoči rata i međunacionalne podele postanu vidljivije. Bolji poznavaoci ovdašnjih prilika kulminaciju takve atmosfere su očekivali tek na jesen, za kada su ovde zakazani opšti izbori, ali je jesen izgleda poranila. Mada su se mesecima unazad ovde naslućivali ’’novi događaji i zaokret u regionu’’ za javnost stvari su postale vidljivije nakon Istanbulske deklaracije. Uz ozbiljne analize došle su i spekulacije koje se sve više prepliću i sa najozbiljnijim analizama , a sve u stilu ’’Beograd je zarad svojih interesa, pre svih evropskih integracija, spreman da Republiku Srpsku pusti niz vodu’’. Deo opozicije plasira priču da je ipak samo reč o tome ’’da se Dodik pušta niz vodu, nikako Republika Srpska’’. Celovit odgovor na ova i slična sve češća javna pitanja nije stigao ni nakon susreta Tadića i Dodika u Laktašima, rodnom mestu premijera Republike Srpske. Prema NIN-ovim saznanjima ovo nije bio jedini susret njih dvojice, bez slikanja i bez objavljivanja oni su se susreli i nešto ranije u jednom rezidencijalnom objektu u Srbiji, neposredno posle Istanbula. Tada su, kažu naši izvori, razgovarali znatno duže. Istovremeno se zagrejava i kampanja za redovne opšte izbore koji će se održati početkom oktobra. Zvanično, predizborna kampanja trajaće samo jedan mesec, ali ona je uveliko počela. I glavna tema, izvesno je, biće kakva Bosna treba da bude – centralizovana, manje ili više decentralizovana, a o tome će se odlučivati odmah posle izbora za kada glavni igrači međunarodne zajednice najavljuju razgovore o novim ustavnim rešenjima, pa im nije svejedno ko će pobediti i ko će biti glavni pregovarači. Mnogo zanimljivije će biti u Republici Srpskoj nego drugom entitetu - Federaciji BiH. U Federaciji se uz već uobičajeno nadgornjavanje Tihićeve SDA, Silajdžićeve Stranke za BiH i Lagumdžijinog SDP-a pojavljuje i Stranka za bolju budućnost Fahrudina Radončića, vlasnika najtiražnijeg dnevnika u BiH, ’’Dnevnog avaza’’. Ne očekuje se ničija nadmoćna pobeda i samo se spekuliše o mogućim postizbornim koalicijama. U Republici Srpskoj glavno pitanje je može li se ponoviti situacija od pre četiri godine kada je Dodikov SNSD osvojio natpolovičnu većinu i zauzeo sve ključne pozicije u RS i sva mesta u zajedničkim organima BiH koja pripadaju Srbima. Sada su se tri ključne opozicione partije (SDS, PDP i SRS RS) udružile u ’’Koaliciju za bolju Srpsku’’ i ponudile zajedničke kandidate za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Za predsednika RS kandidovali su popularnog potpredsednika SDS, tridesetšestogodišnjeg advokata Ognjena Tadića, a za člana Predsedništva BiH iskusnog političkog igrača, lidera PDP-a Mladena Ivanića, koji je bio i premijer RS i ministar inostranih poslova BiH, a pre rata u vreme postojanja SFRJ i član tadašnjeg sedmočlanog Predsedništva BiH. Opozicija se, eto, odlučila za svoje najbolje moguće kandidate dok SNSD još ne saopštava koga će im poslati na megdan. Postoje različite spekulacije, ali se najizvesnijom čini da će se sadašnji premijer RS Milorad Dodik kandidovati za mesto predsednika RS, dok bi sadašnji član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović bio ponovo kandidat za tu funkciju. Ako tako bude biće to odmeravanje zaista najjačih kandidata koji objektivno sada deluju na političkoj sceni RS. Prilično zanimljiva situacija je i kada je reč o parlamentu. Tu rastu akcije onih koji se obično zovu ’’male partije’’. Tako se postavlja pitanje šta, recimo, mogu novoosnovani Nikolićevi ’’naprednjaci’’ ovde, dokle može bivši predsednik RS Dragan Čavić koji je napustio SDS i sa svojom Demokratskom partijom izlazi prvi put pred birače. Tu je još jedan biši predsednik SDS Dragan Kalinić koji izlazi takođe sa novoosnovanom partijom. Ovde su se radikali pocepali na najmanje tri frakcije, socijalisti isto tako, SDS je takođe doživeo brojna deljenja, ali sasvim sigurno ima rejting druge partije po snazi. Verovatno mnoge od malih partija neće preći izborni prag od tri odsto, ali nije svejedno koje će od njih ući u parlament jer jedni namiguju Dodiku, a drugi koaliciji opozicije. Na ishod izbora delimično će, dabome, uticati i regionalna zbivanja, a u Sarajevu već krajem ovog meseca u okviru ’’Igmanske inicijative’’ najavljuje se neformalno druženje šefova država regiona, a onda početkom juna ministarska konferencija ’’EU – zapadni Balkan’’ na kojoj se očekuje četrdesetak delegacija iz celog sveta.