Sud o sudijama

Reizbor sudija pod izgovorom reforme pravosuđa počinje da dobija i sudski epilog: Ustavni sud Srbije usvojio je žalbu neizabranog sudije Zorana Saveljića i poništio odluku Visokog saveta sudstva, prema kojoj mu je sudijska dužnost prestala 31. decembra 2009. godine. Visokom savetu sudstva naloženo je da ponovo odluči o prijavi Saveljića, podnetoj za izbor sudije na stalnu sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Nišu i Višem sudu u Nišu. Ovo je prva odluka Ustavnog suda Srbije (USS) po žalbi nekog od neizabranih sudija kojom se osporava odluka Visokog saveta sudstva (VSS) o izboru sudija. Iz sudijske biografije Zorana Saveljića vidi se da je imao zapaženu pravosudnu karijeru, nad kojom će se i laik zapitati: ako ne zaslužuje da bude (re)izabran na stalnu sudijsku funkciju, kako je moguće da mu se ukaže poverenje da sudi u najdelikatnijim slučajevima?! Radio je Saveljić kao istražni, prvostepeni i drugostepeni sudija – krivičar u Prištini i Nišu; u niškom Okružnom sudu proveo je poslednjih deset godina. Kao vojni sudija učestvovao je u ekshumaciji leševa u dve grobnice na Kosovu i Metohiji, pa je po tom osnovu najavljivano da će biti svedok odbrane pred Haškim tribunalom u slučaju generala Vladimira Lazarevića. Sudio je grupama Albanaca optuženih za terorizam i udruživanje radi neprijateljske delatnosti u okružnim sudovima u Prištini i Nišu. Bio je istražni sudija u „slučaju Lađevci“, kada je za Novu godinu 2005. pronađen mrtav vojnik Dušan Petrović (22) iz Zaplanjske Toponice kod Niša, što je bio prvi „vojni predmet“ koji je prenet civilnom sudstvu, po tadašnjem Zakonu o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova. Sudio je i izricao pravosnažne presude u slučajevima korupcije, u kojima su, pored lekara i ljudi drugih zvučnih profesija, učestvovali i sudski radnici... Razumljivo, zadovoljan odlukom Ustavnog suda Srbije, kaže samo kratko: „Ovo mi je nekakva satisfakcija.“ U delu stručne, pa i šire javnosti pomenuta odluka USS, ipak, nije donela potpuno zadovoljstvo. Tako, predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da je odluka Ustavnog suda Srbije mogla biti doneta odmah. Osim toga, dodaje, USS se nije bavio nijednom od suštinskih primedbi na koje je ukazala Evropska komisija: sastavom i nezavisnošću pravosudnih tela, netransparentnošću rada, neobjektivnom primenom kriterijuma i primenom netačnih podataka... Zamenik predsednika Društva sudija Omer Hadžiomerović kaže da s nestrpljenjem očekuje da vidi šta je sve USS naložio VSS. NJegovo očekivanje je da će se otkloniti nedostaci na koje su ukazali Evropska komisija i evropski pravni stručnjaci, tako da se u novom postupku te greške neće ponoviti. Gotovo sve sudije koji nisu izabrani u postupku opšteg izbora, u decembru 2009. godine, žalili su se USS: podneto je 827 ustavnih žalbi i još 634 žalbe Ustavnom sudu; takođe i 33 žalbe zamenika javnih tužilaca koji nisu izabrani. „Reforma pravosuđa“ - za koju se i dalje traže pravni lekovi!.