Teške godine pred nama

Građane Srbije čekaju teške godine, lepo nas je upozorio Albert Jeger, šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda. To mu je verovatno bilo jasno i pre početka pregovora o četvrtoj reviziji aranžmana MMF-a sa Srbijom, uoči kojih su od ovdašnjih zvaničnika stizali zahtevi da se već u septembru povećaju plate i penzije iako para nema, da se na dogovoreno otpuštanje u administraciji malo zaboravi, a da se penzije usklađuju sa rastom plata, barem u predizbornim godinama. Zato je Jegerova delegacija ovoga puta došla u Beograd sa tri čvrsta stava: nema rasta plata i penzija, nema indeksacije penzija u Zakonu o PIO (da nam ne ostane trajno) i nema dužih odlaganja smanjenja administracije. Oko toga uopšte nije bilo pregovora. Time su MMF-ovci sebi bar malo skratili muke tokom ionako dugih pregovora, koji su pokazali da nam se crno piše. Projektovan rast od dva odsto smanjen je na 1,5 u ovoj godini, a u narednoj sa četiri na tri. Kako se nezvanično može čuti, i to je optimistična procena, pa se u internim računicama kao realniji ovogodišnji rast uzima jedan odsto. Iz perspektive zaposlenih u javnoj upravi i penzionera, to znači da bi u aprilu naredne godine, kada se očekuje odmrzavanje njihovih primanja (prvo usklađivanje će se vršiti na osnovu šestomesečne inflacije plus pola rasta BDP-a), ona mogla da porastu 3-4 odsto. Dakle, prosečna plata od 34.952 dinara bi mogla biti veća za 1.000-1.400 dinara, dok bi penzioneri u proseku imali deblju kovertu za 630 do 840 dinara. Nedovoljno za bilo kakav osetan pomak. A opet puno na rashodnoj strani, jer jedan odsto povišice košta državnu kasu sedam milijardi dinara, pa bi dodatni izdaci iznosili od 21 do 28 milijardi dinara. „Podaci su govorili da optimizam Vlade i rane najave o izlasku iz recesije nisu bili utemeljeni. Zato se slažem sa Jegerom da nas čekaju teške godine”, kaže za NIN Stojan Stamenković, urednik Mata. To potkrepljuje i statistikom koja kaže da su investicije u prvom tromesečju ove godine pale u odnosu na prošlu. Čak i ako se u drugom polugođu povećaju, možemo očekivati tek jednocifrenu stopu njihovog rasta. U 2011. godini očekuje se rast BDP-a od oko tri odsto, rast potrošnje od 0,7 odsto i rast investicija 11-12 odsto. Sve su to, kaže Stamenković, skromni pomaci, ali i uslov da uz stalno smanjenje javne potrošnje, do 2015. godine izađemo na „zelenu granu” i dođemo do rasta od oko pet odsto BDP-a. I dok većina zaposlenih u javnom sektoru može da se nada tankim novčanicima i u narednoj godini, njih nešto više od 8.000 čeka otkaz već u ovoj. Prema saznanjima NIN-a, višak od 8.500 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji mora biti otpušten do jeseni (još se dogovara da li od 1. septembra ili 1. oktobra). To znači da do tada masa plata na republičkom nivou mora biti svedena na 28.400 zaposlenih, koliko je dogovoreno sa MMF-om. Ušteda po tom osnovu u ovoj godini neće biti, zbog otpremnina. U narednim godinama, ukupna ušteda po osnovu smanjenja broja zaposlenih za 8.500 iznosiće skromnih šest milijardi dinara godišnje. Da bi uslovno odobrena 4. revizija i formalno dobila zeleno svetlo, potrebno je da Vlada Srbije do 20. juna usvoji još nekoliko odluka, poput definisanja potrebnog broja ljudi u 11 agencija (za privredne registre, regionalni razvoj itd.). Drugi uslov MMF-a za Vladu Srbije jeste usvajanje zakona o penzijskom osiguranju do 20. juna. On je već usaglašen i predviđa pomeranje starosne granice za žene i smanjenje privilegija beneficiranog staža. Prema pripremljenim izmenama, od naredne godine žene u Srbiji će sve kasnije odlaziti u penziju, dok se 2023. ne stigne do minimalnih 58 godina života i 38 godina radnog staža. O nepoverenju MMF-a u Vladu Srbije govori i činjenica da je tražio izmenu ranijeg dogovora o tome da se indeksacija penzija nađe u Zakonu o penzijskom osiguranju. Umesto toga, odlučili su da se privremena indeksacija, kojom se penzije do aprila 2012. godine vezuju za rast plata u javnom sektoru, nađe u Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, koji bi trebalo da bude usvojen do septembra. I tu se uzjogunio zaštitnik penzionera i potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, koji je u strahu da MMF i Vlada ne prevare penzionere odlaganjem povoljnije indeksacije zamalo ukočio dogovor. Kažu da je premijer Mirko Cvetković, nakon puno vremena izgubljenog na traženje kompromisa, konačno našao rešenje prihvatljivo i za prvog čoveka PUPS-a i za MMF. Vlada se, naime, obavezala da Zakon o penzijskom osiguranju usvoji do 20. juna (po zahtevu MMF) i da ga dostavi parlamentu, gde će on sačekati da se preko leta usaglasi i Zakon o fiskalnoj odgovornosti, pa da se oba usvoje istovremeno krajem avgusta ili u septembru. Nacrt Zakona o fiskalnoj odgovornosti koji je ponudila ministarka finansija Diana Dragutinović predviđa poštovanje čak sedam fiskalnih pravila, što je MMF ocenio kao previše. NJihov predlog je da ih bude tri (izdaci za plate i penzije i formula prilagođavanja, deficit i javni dug). Zakon, rađen po modelu Nemačke i Švajcarske, predviđa da se učešće plata u BDP-u do 2015. godine smanji na osam odsto, a penzija na 10 odsto. „Jako mi je stalo da se taj zakon usvoji što pre i da postavi dosta stroge okvire. Nekoliko stvari je ostalo nedogovoreno. MMF je tražio da se iz tog okvira izvuče lokalni nivo i njihovo zaduživanje, na šta nisam pristala, jer mora da postoji i kontrola zaduživanja lokalnih samouprava. Još dve stvari su otvorene. Moj predlog je da se deficit svake godine smanjuje za 0,75 odsto i tako do 2015. godine. MMF sa druge strane predlaže da svake godine deficit bude 0,75 odsto prethodnog, što znači da kad ti je najteže treba najviše da se namučiš, a onda kada izađeš iz krize ostaje ti lak posao. To mi nije logično i oko toga ćemo još pregovarati“, objašnjava za NIN Diana Dragutinović. Druga problematična stvar bio je Fiskalni savet, jer je ostalo nedogovoreno da li će on biti nezavisna institucija, koju bira parlament ili će biti sastavni deo Državne revizorske institucije, što je rešenje koje ima samo Velika Britanija. Savet će prema sadašnjem predlogu imati pet članova, od kojih će po jednog predlagati predsednik države, NBS i Ministarstvo finansija, dok će dva biti nezavisna. Oni bi davali ocene da li se fiskalna politika vodi prema pravilima i javno prozivali one koji to ne čine, što bi imalo i moralnu i političku štetu po svakog ko radi mimo pravila. Uz to, trebalo bi da ocenjuju određene fiskalne inicijative, njihovu opravdanost i visinu troškova. Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik u USAID-u kaže za NIN da je uslovno postignuti dogovor sa MMF-om važan, ali podseća da nam ne donosi bitne pomake. „Reforme su opet odložene, gurnute pod tepih, koji će da se prostre ili do izbora i neke nove jake vlade ili što je još gore, do granice zaduživanja od 45 odsto BDP i približavanja grčkom scenariju, kada će nešto morati da se radi. Tada bi nas čekalo tvrdo prizemljenje“ kaže Altiparmakov. Naš sagovornik ocenjuje da su najavljene izmene penzijskog sistema očito privremena rešenja, da se nije dovoljno zaseklo u beneficirani radni staž i privilegije, zbog čega veruje da nas nakon nekih narednih izbora čekaju nove izmene tog zakona. „Što se tiče indeksacije, idemo od Beograda preko Valjeva do Novog Sada. Pravljena je neka formula do izbora, koja je malo darežljivija, ali to je očito bila politička odluka. To nije najbolje rešenje”, kaže Altiparmakov. On upozorava da nam se deficit povećava iz godine u godinu, a negativni trend je nastavljen iako smo zamrzli plate i penzije. Tako ulaskom u 2011. ulazimo u treću godinu sa velikim deficitom, a u šestu godinu zaredom sa deficitom. Trend povećanja deficita se nastavlja, prošle godine je bio 4,1, a ove godine će biti još veći - 4,8 odsto BDP. „Nama je potrebno smanjenje deficita, a to nije ni na vidiku. Ako odmrznemo plate i penzije sledeće godine to će biti dodatna otežavajuća okolnost za smanjenje deficita. Propustili smo priliku za ozbiljne reforme, ne sad, već pre par godina. Ozbiljne reforme se rade u prvoj godini vlade, pa je teško očekivati da će ih biti do izbora neke nove”, tvrdi Altiparmakov. Posebnu opasnost vidi u odlaganju poreskih reformi, koje ni ovoga puta nisu bile tema razgovora sa MMF-om. I u Vladi i kod predstavnika ove institucije preovladalo je mišljenje da to treba odložiti za neka sretnija vremena. „Poreska reforma nije lek za sve, ali ako stvarno hoćemo da povećamo izvoz, treba raditi i na izmeni poreza. Porez odražava putanju i nameru države. Onda je logično da se poveća PDV koji se ne obračunava ni na investicije ni na izvoz, da se smanji opterećenje na zarade i proizvodnju”, kaže Altiparmakov. Iako bi finansijski efekti modela prestrukturiranja PDV (podizanjem za većinu proizvoda sa osam na 18 odsto) i modela povećanja PDV-a za dva odsto bili isti (iznosili bi godišnje oko 40 milijardi dinara), poruka investitorima bila bi bitno različita. „To su shvatile i druge zemlje, pa je tako Nemačka 2007. godine povećala PDV, a smanjila porez na zarade, a slično su počeli da rade i naši susedi. Mađarska je 2009. povećala PDV za pet odsto, ali je za isti iznos smanjila opterećenja na zarade. Hrvati su povećali PDV sa 22 na 23 odsto, a umesto toga će trajno smanjiti porez na dohodak. Dakle, dolazi do neke vrste poreske konkurencije i Srbija mora da se uključi u tu trku”, objašnjava Altiparmakov. Stamenković tvrdi da moramo da idemo na proinvesticioni scenario, a ne prosocijalni, koliko god to bilo nepopularno. I tu se zna redosled stvari koje treba uraditi. Najpre investicije u infrastrukturu, koja mora da prethodi svemu, jer bez toga neće biti grinfild investicija, koje su nužne za razvoj Srbije. „Po našoj proceni vrednost fiksnih investicija u 2009. godini je iznosila oko pet milijardi evra, što znači pad za 25 odsto. Do 2015. godine nivo investicija treba da dignemo na 9-10 milijardi godišnje, s tim da za razliku od sadašnjih investicija, koje su mahom finansirane iz strane štednje, ubuduće taj odnos mora da se menja i to tako da dve trećine dolazi iz domaće, a jedna trećina iz inostrane štednje. Od tih inostranih 33 odsto, 24-25 odsto bile bi strane direktne investicije, a ostatak bi bili krediti“, objašnjava Stamenković. Sve to, nastavlja naš sagovornik, zna i MMF, i pokušava na svaki način da nas gura ka proinvesticionom scenariju umesto ka prosocijalnom. „Tog prosocijalnog scenarija strahovito se bojim, jer će ubrzo isteći aranžman sa Fondom, sledi izborna godina, a tada se seju sredstva u neproduktivna radna mesta da bi se sačuvao socijalni mir i glasačko telo. E, tada nam se vrlo crno piše. Onda nećemo stići do rasta od pet odsto 2015. godine, već ćemo imati i nadalje rast od tri odsto, neće biti investicija, devizne rezerve bi se topile, a to bi značilo ne samo stagnaciju već ozbiljno urušavanje“, kaže Stamenković. U popuštanju penzionerima, odlaganju poreske reforme i stvaranju ambijenta za investicije, očito će proći i ova i naredna godina. Predizborne godine pred nama sigurno nisu pogodne za bolne reforme. Zato ekonomisti veruju da nas čeka još četiri, pet sumornih godina, u koje bismo možda lakše ušli kad bismo znali da će posle biti bolje. Sada ne deluje tako. Po pet hiljada u julu Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri dobiće jednokratnu pomoć od po pet hiljada dinara u drugoj polovini godine, najverovatnije u julu. Ukupno će biti izdvojeno 6,5 milijardi; od toga dve milijarde za zaposlene (verovatno sa platama ispod 80.000 dinara), dve milijarde za penzionere, 1,5 za socijalno ugrožene i jedna milijarda za ugrožene opštine. Ukoliko bude bilo prostora u budžetu za 2011. godine, isti iznos trebalo bi da bude isplaćen i oko Božića. Penzija 52 odsto od plate Altiparmakov kaže da plan Vlade Srbije da se do 2015. učešće penzija svede na 10 odsto BDP-a, matematički prevedeno kaže da penzija mora iznositi 52-53 odsto prosečne plate. „To je, dakle, ono na šta smo se obavezali, ali niko neće da kaže. To može da bude procenat gore-dole, ali ne može ni 55, a kamoli 60 odsto. Sa tim ogromnim procentom od preko 60 odsto, prednjačimo, prva iza nas je Slovenija, na 50 odsto su Crna Gora, Češka, Slovačka, na 40 su Hrvatska i Bugarska. Dakle, to za nas nije realno”, kaže savetnik u USAID-u.