Hrvatski predsednik na kafi kod Dodika

Očekivano, susret Borisa Tadića, Ive Josipovića, Filipa Vujanovića i Harisa Silajdžića prošlog vikenda u Sarajevu u okviru Igmanske inicijative izazvao je pažnju ne samo u regionu, pa su se ’’novim vetrovima na Balkanu’’ pozabavili i mnogi svetski mediji. Na samom skupu, kao što se i očekivalo, svima su bila puna usta ’’dijaloga, izgradnje poverenja, ubrzavanje saradnje na svim poljima’’ i sve u tom stilu. Poziv Tadića da svi navijaju za Srbiju na predstojećem svetskom fudbalskom prvenstvu baš je oduševio brojne izveštače jer u celoj priči bilo je previše opštih mesta, uobičajenih i očekivanih fraza, tako da je ta pikanterija dobro došla da se razbiju stereotipni izveštaji. Ipak, sam skup su svi shvatili pre svega kao prolog za znatno širi, koji se takođe održava u Sarajevu pod nazivom ’’EU – zapadni Balkan’’ na kojem će četrdeset sedam delegacija (sve zemlje Evropske unije, zemlje regiona, SAD, Rusije, Turske i najvažnijih međunarodnih organizacija) razmatrati perspektive ovog dela sveta u evropskim integracijama. Mada je u jednom trenutku izgledalo da će Republika Srpska ostati usamljena i da neće prepoznati ’’nove događaje i zaokret u regionu’’, ipak je ovaj entitet čak izbio u prvi plan svih događaja. Pre svega zbog posete predsednika Hrvatske Ive Josipovića i Crne Gore Filipa Vujanovića Banjoj Luci. Ovog prvog posebno. Bila je to prva poseta jednog hrvatskog predsednika Republici Srpskoj. Franjo Tuđman je pre petnaest godina poslao vojsku koja je stigla nadomak Banje Luke, a on najavio da će u centru tog grada popiti kafu sa svojim generalima. Nije uspeo. NJegov naslednik Stjepan Mesić nije želeo kafu mada je bio nuđen, ali je izjavio da bi rado poslao vojsku. Josipović je došao ne samo popio kafu, nego je imao zvanične večeru, šetnju gradom i, dabome, zvanične razgovore sa prvim ljudima entiteta i rekao štošta što je predmet brojnih analiza. Josipović je zajedno sa prvim ljudima RS obišao tri stratišta civilnog stanovništva – Sijekovac gde su stradali Srbi, Biševo, mesto pogibije Hrvata i Kozarac gde su stradali Bošnjaci. Posebno važan detalj je posavsko selo Sijekovac, nadomak Broda, jer tu je regularna vojska države Hrvatske još pre zvaničnog početka rata u BiH, prešla Savu, i pobila srpske civile. Time je, smatra se u Banjoj Luci, on priznao ono što se u Hrvatskoj godinama negira, a to je agresija na BiH. Drugi važan detalj, iz banjalučke optike, jesu i njegove reči da ’’Republika Srpska ima svoju ustavnu utemeljenost’’. U Republici Srpskoj ovih dana se ne krije ni zadovoljstvo što se na sarajevskoj sesiji od najvažnijih učesnika, a i u okviru posete Josipovića i Vujanovića, veoma često čulo da je unutrašnja organizacija BiH ’’stvar dogovora konstitutivnih naroda i građana’’ i da ne treba očekivati rešenja sa strane. Zanimljivo, gotovo istovetne reči - ’’SAD i EU neće nametnuti promene sistema u BiH’’ - čule su se i od bivšeg predsednika Demokratske stranke Amerike, vrlo uticajnog Hauarda Dina čija je poseta Banjoj Luci protekla nekako u senci svih ovih regionalnih zbivanja. Postoji verovanje da je ovo naglo uskakanje Republike Srpske u novu regionalnu priču rezultat nedavnog ’’poravnavanja pozicija’’ Tadića i Dodika. Jedini koji izgleda nikako da uhvati priključak na nove događaje je Haris Silajdžić. NJegov kabinet je izdao saopštenje u kojem je oštro napao Sulejmana Tihića (’’prestani da izigravaš advokata Srbije’’), baš u vreme kada se Tihić pridružio rukovodstvu Republike Srpske i Josipoviću prilikom obilaska stratišta stradalih civila.