Muftija miri Ugljanina i LJajića

Četrdeset godina je ružno doba, čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje, smatrao je derviš Ahmed Nurudin a zapisao Meša Selimović. Ali, promenila su se vremena, „derviši“ danas žive i razmišljaju sasvim drugačije. U Orlju, rodnom selu sandžačkog muftije Muamera Zukorlića novoizgrađena škola se istina zove imenom pisca „Derviša i smrti“, ali isti je samo broj godina Ahmeda i Muamera. U 40. godini muftija Zukorlić ima 17 godina „staža“ kao muftija sandžački, poglavar je Islamske zajednice u Srbiji (koja je, istina podeljena na dva dela), ima Univerzitet, mušku i žensku medresu, bar dve televizijske stanice, jedan radio, izdavačku kuću, svitu džipova i telohranitelja. Smatraju ga izrazito bogatim čovekom. Kako i ne bi: ima dve žene i sedmoro dece. Jedino još nije ostvario da postane i politički vođa Bošnjaka iz Sandžaka. Ali, učešćem na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka muftija Zukorlić na pragu je da tu želju i ostvari. Uostalom, na mitingu (koji je, uzgred zabranila policija) u centru Novog Pazara posle nedeljnih izbora poručio je da od „ovoga dana otpočinje intenzivno vraćanje bošnjačkog nacionalnog i vjerskog jedinstva“, da su se Bošnjaci oslobodili ropstva, dokopali obale slobode i da će nastaviti svoj slobodarski put. A bili su to samo izbori za Nacionalni savet Bošnjaka. Izbori za telo koje treba da se bavi kulturom, obrazovanjem, informisanjem i službenom upotrebom jezika i pisma. Ali, naivno je bilo očekivati da se na tim izborima pojave filolozi i slikari i da na književnim i slikarskim večerima regrutuju svoje pristalice. Pa ipak, bilo je previše očekivati da će se u Novi Pazar vratiti ikonografija s početka devedesetih, da će se u vazduhu osećati strah, a po gradu prebrojavati autobusi pridošle policije. Kako su Pazarci podeljeni na Ugljaninove i LJajićeve ni ovoga puta nije izostao duel Suljovih i Rasimovih a u utakmicu je pored njih, tačnije protiv njih, ušao muftija Zukorlić. Sa sve ahmedijom na sebi. Zakon je takav da niko političarima ne može zabraniti da učestvuju na ovim „nepolitičkim“ izborima, a videli smo, bujrum (izvolite) je rečeno i verskim vođama. Kad smo kod zakona, nije nevažan podatak da država novac za nacionalne manjine distribuira baš preko nacionalnih saveta, pa otuda to povećano interesovanje za kulturu i jezik. A u Novom Pazaru od kulture je ostalo toliko što se sedište Bošnjačkog nacionalnog vijeća (vijeće Bošnjaci koriste kao bosansku reč za savet) nalazi u bivšoj zgradi pozorišta. Liste su se tako zvale: Bošnjački preporod, Bošnjačka lista i Bošnjačka kulturna zajednica, a Pazarci su ih lakše razlikovali kao Rasimovu, Suljovu i muftijinu. I putnik namernik, koji po kiši dan pred izbore stigne u Novi Pazar, lako će primetiti da su plakati sa natpisima „za muftiju“ dominantni, od stogova sena do bilborda u glavnoj ulici. „Ovo je grad gde 25.000 ljudi nema posao“, objašnjava naš vodič kroz Pazar, uz pitanje hoćemo li kafu piti na „neutralnoj teritoriji“ ili tu kod muftije u kafiću. Izabrasmo, kod muftije; to je kompleks u samom centru grada, gde je nekada bila robna kuća a sada se nalaze Fakultet islamskih nauka i knjižara „El Kelimeh“, gde možete pronaći literaturu poput „Ilustrovane istorije Bosne, Sandžaka i Kosova“ sa fotografijama boraca UČK i ratnih lidera bosanskih muslimana. Iako je Islamska zajednica „robnu kuću“ tražila nazad jer ne može biti trgovine na mestu gde je bio vakuf, odnedavno se tu nalaze i supermarket, kafić i restoran. U restoranu po imenu „Gazija“ (islamski vojnik) slušamo o velikom mitingu muftijine liste prošlog ponedeljka koji je, kažu, pokazao da „beogradske sluge“, LJajić i Ugljanin, više nemaju šta da traže u Sandžaku. Sa muftijom na bini pored predstavnika nekoliko lokalnih stranaka stajao je i lider LDP-a Čedomir Jovanović. „Dva ministra imamo gore, u Beograd, ali smo dočekali da naše interese brani jedino LDP i Čeda Jovanović“, objašnjavaju nam u „Gaziji“. „Sad stoji na bini sa muftijom, a kad je bio prošli put ja sam mu aplaudirao kad je rekao `popovi u crkve, hodže u džamije`“, priča nam Pazarac u kafiću „Izba“, jednom od retkih mesta u centru grada gde je moguće naručiti pivo i čuti stranu muziku. Uprkos stalnoj tenziji i svrstavanju u tabore, utisak je da je veliki broj Novopazaraca razočaran u sve i da ne žele da glasaju ni za koga. Pa na ove izbore, koji su pretvoreni u „sudbinske“, moralo je da se u posebne spiskove upisuju oni koji žele da glasaju (protiv čega su bile sve tri bošnjačke liste) da bi naposletku od svih tih koji su potpisali da će izaći na izbore glasalo tek nešto više od polovine. Istina, mnogi koji su želeli da glasaju nisu mogli; kažu da su se upisali na spiskove a nije ih tamo bilo kad su došli da glasaju. Pristalice muftije Zukorlića u tome vide još jedan trik Beograda i njegovih pomagača protiv muftije; kažu da je 10.000 njihovih ljudi jednostavno izbrisano, mada će vam se na „nestanak“ iz spiska žaliti i pristalice Sulejmana Ugljanina. Rođeni Ugljaninov brat nije mogao da glasa, a ni mnoge LJajićeve pristalice iako je on vlast u Novom Pazaru i sedi u istoj zgradi sa Svetozarom Čiplićem, čije se ministarstvo pokazalo kao potpuno nesposobno da organizuje izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Zarad ovakvih propusta i zbog sastava izbornih komisija u strankama koje podržavaju muftijinu listu vladala je ogorčenost; razmišljalo se čak i o nekim radikalnim rešenjima. „Kad su vama Srbima ukrali glasove vi ste izašli na ulicu i zapalili Skupštinu. Je l` mi Bošnjaci treba da sedimo i da gledamo da nas kradu“, pita nas jedan funkcioner Sandžačke narodne partije, koju je formirao Mirsad Đerlek, bivši LJajićev gradonačelnik koji je sada uz muftiju. Našeg sagovornika iz SNP-a pitamo otkud sad okretanje od Ugljanina i LJajića. „Zato što su izdali nacionalne interese. Bore se samo za sebe i za interese Beograda. S tim što LJajić stvarno misli to što govori, a Ugljanin to govori radi fotelje a svi znamo šta misli. LJajić je čisto beogradski čovek a Suljo glumi da to jeste i za njega još ima nade u Sandžaku“. Jedan od razloga zbog kojeg se muftija Zukorlić sada odlučio na politički angažman je, pored toga što ne stoji tako dobro u Turskoj, taj što je LJajić rešio da se ne bavi ozbiljno izborima, a što se stekao utisak da Ugljanina nema nigde. Nema vlast u Pazaru, nema resor u Beogradu, novca nikad manje nije imao. Činilo se, čist teren za muftiju. Pričalo se da će osvojiti 60–70 odsto glasova. Pogotovo kad je na miting liste koju podržava LJajić u sredu, dan pred izbornu tišinu, došlo manje od sto ljudi iako je svirao „Mostar sevdah rejunion“. Ali onda je došao četvrtak i miting, činilo se nikad bleđeg Ugljanina. Kad „vrh čaršije“ nikad nije bio puniji. Bilo je, kažu, možda i deset hiljada ljudi. „Ovde možeš sve ali da Ugljaninu od sto uzmeš deset članova pa to ne može niko“, objašnjavali su nam u kafečajnicama u centru grada. „On samo treba da kaže svoju čuvenu rečenicu: Lijepo se obucite i glasajte za broj taj i taj. I svi glasaju. Muftija može glasove uzimati samo LJajiću, neće više od deset Sulju.“ Ugljanin je proteklih sedam godina vodio Bošnjačko nacionalno vijeće i za to vreme izborili su se za četiri državna praznika, upotrebu bosanskog jezika u školama i ono na šta su najponosniji, zastavu i grb bošnjačkog naroda. Cela kampanja za ove izbore, očigledno skromnija nego ranije, vodila se pod sloganom „Pod našom zastavom“. A u klubu SDA, gde se od jutra do mraka ispod Ugljaninove i Izetbegovićeve slike igraju partije šaha pribegli su i aktuelnom biznisu. Prodaju zastave i grbove; cena od 500 do 2.500 dinara. Svi se, dan pred izbore, diče svojim mitinzima, jedino LJajićevi ćute. Uostalom, Rasim LJajić se nijednom u kampanji nije pojavio u Pazaru. Da li iz razloga što misli da mu „tuča“ sa Ugljaninom i Zukorlićem više može odmoći velikom, beogradskom SDP-u, nego doneti koristi malom sandžačkom SDP-u ili, pak iz razloga principijelnosti jer ovo, ipak nisu politički izbori. Tek LJajićevo odsustvo se i te kako osetilo u Pazaru. „Verovatno će nas ovo koštati glasova, ali ne žalimo jer smo uveli jedan novi standard u politički život Sandžaka. Vodili smo jednu mirnu kampanju, nismo rekli reč ružnog ni o kome. I jeste nam SDP pomogao infrastrukturno, ali od 35 naših kandidata samo je jedan funkcioner SDP-a“, kažu nam u Bošnjačkom preporodu. „Ove druge dve liste su previše ličile jedna na drugu. Hteli su da demonstriraju silu. Podsetile su me na devedesete, a ja ne dam da mi ukradu više nijednu godinu života “. Predstavnici sve tri liste umnogome su nezadovoljni odnosom zvaničnog Beograda prema Bošnjacima. „Zakonski su nam dali sve što treba, ali neće to da sprovedu“. Svi odreda insisitiraju na školama na bosanskom jeziku (pod tim smatraju ijekavsku varijantu jezika kojim Novopazarci govore). Što bi vi sad govorili ijekavicom kad odvajkada pričate ekavicom, pitamo ih a oni nam tvrde da je to tako zbog asimilatorne politike Beograda i da se u Pazaru govori „mlijeko“ i „lijepo“. Zajedno se podsećamo skečeva sarajevskih Nadrealista i sa srpskog na bosanski prevodimo rečenicu „Ja čitam“. Sutra je na redu: „Ja glasam“. Kao motivaciju za glasanje, valjda, lokalna televizija „Jedinstvo“, na koju kao i na TV „Universa“ najveći uticaj ima muftija Zukorlić, emitovala je u subotu veče dokumentarni film o zločinu u Srebrenici. Nedelja je donela vedrinu; ne samo što se tiče vremenskih prilika. I muftijini su „mejlom od tri posle ponoći“ dobili učešće u izbornim komisijama i tako su tenzije splasnule. Već u 11 sati ispred prostorija muftijinog BKZ-a se podiže bina a Muamer Zukorlić, sada bez ahmedije, mirno sa suprugom sedi u bašti kafića i pije kafu. „Pobeđujemo“, kaže nam vidno raspoložen. Šta je pobeda? 51 odsto? „Naravno, za nas je pobeda samo preko 50 odsto. Svašta čine da je spriječe ali nemaju šanse“, kaže, ne propustivši priliku da iskaže zadovoljstvo svojim intervjuom u prošlom broju NIN-a. Kod Ugljaninovih, ispred Bošnjačkog nacionalnog vijeća, gužva. Nosilac liste, narodni poslanik Esad DŽudžević govori o lošoj organizaciji izbora.U podne šetnju po biračkim mestima počinjemo od nekakve išarane barake, na kojoj još stoji tabla „Merhamet, narodna kuhinja“. Tu glasa LJajić, on uvek glasa tačno u 12 i novinari su na vreme zauzeli svoja mesta. Ali, džaba je bilo čekanje. LJajić nije želeo da iskoristi ni pasivno biračko pravo. Nije se znalo ni da li je u Novom Pazaru pa se nije moglo otići po njega kao što se krenulo po „svoje“ kad je predsednik izborne komisije, na jednom biračkom mestu, krenuo sa praga da viče u mobilni telefon da se krene po kućama „jer naši slabo izlaze“. Sam čin glasanja u Pazaru je priča za sebe, a kako se precizno izvodi govori i sećanje Đinđićevog šefa kabineta Siniše Nikolića da mu je Sulejman Ugljanin 2000. godine, pošto je prihvatio da glasa za Koštunicu, rekao tačan broj glasova koje će predsednički kandidat DOS-a dobiti od njega. Tipa 42.560. I promašio je svega za nekoliko glasova. Kako se bližio kraj glasanja grad je bivao sve puniji. Muftijini su već krenuli da skupljaju pevače za slavlje, a navodno su i Ugljanovi razmišljali o pripremi proslave pobede. U međuvremenu oko 1.500 pripadnika žandarmerije stiglo je u Novi Pazar; policija je zabranila oba skupa, a u iščekivanju rezultata muftijini su sa bine sa jakog razglasa iz centra puštali „ilahije i kaside“, a Suljovi su se skupljali na „vrhu čaršije“. Između se rasporedila policija, a LJajićeve prostorije, koje su negde na pola puta, zaključane su i ispražnjene skoro odmah po završetku glasanja. U 11 uveče Esad DŽudžević se umesto najavljenog Ugljanina obraća novinarima ali bez ijednog konkretnog rezultata, a uprkos policijskim zabranama na binu u centru penje se muftija Muamer efendija Zukorlić. Proglašava pobedu, drži govor koji prekida skandiranje građana muftiji, Alahu ali i sirene automobila koje već počinju da kreću oko grada. Nije bilo incidenata jer kako je muftija rekao „tamo gdje nema poroka i alkohola nema ni problema“. U pobedničkoj euforiji negde su se zaturile cifre koje kažu da je muftija u Novom Pazaru osvojio 46 odsto glasova, Ugljanin 42 (u ciframa skoro identično kao na prošlim izborima) a LJajić 10 odsto. Na nivou Srbije muftija Zukorlić je na oko 49 odsto, Ugljanin 36, LJajić 15. Što znači da ovaj hazarderski potez Muamera Zukorlića možda i ne rezultira čak ni osvajanjem Bošnjačkog saveta, već nečim što su pokušavali mnogi, od Alije Izetbegovića do Abdulaha Gula. Pomirenjem onih koji zajedno imaju većinu u Bošnjačkom vijeću: Sulejmana Ugljanina i Rasima LJajića.