Evropa na pokretnoj traci

Sva je prilika da se po beogradskim ambasadama proteklih nedelja često prepričava stari vic o redosledu ulaska balkanskih zemalja u Evropsku uniju u kojem se kaže da Hrvatska ulazi 2012, Srbija i Crna Gora 2014, Bosna 2016, dok 2017. iz EU izlaze Nemačka, Francuska, Velika Britanija... Iako je između Brisela i Beograda razmenjeno na stotine poruka o zajedničkoj budućnosti i nešto manje svečanih obećanja o ubrzanim integracijama, Evropa kao prvi cilj ove vlade stavljena je na drugi, sporovozniji kolosek. Entuzijazam nisu probudile ni najave srpskih zvaničnika da bi EU, samo dve godine posle predizbornog potpisivanja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, uskoro mogla da ratifikuje sporazum, koji je predstavljen kao najveće dostignuće ove vlade, ali nikako da stupi na snagu. Neposredno uoči sarajevskog regionalnog samita, koji je opisan kao istorijski iskorak ka trajnom miru na Balkanu a u Briselu toplo pozdravljen, javnost u Srbiji je obaveštena da je Nemačka veoma uzdržana prema proširenju EU na zapadni Balkan. Koji dan kasnije, doajen u donošenju loših poruka, britanski ambasador Stiven Vordsvort poručio je da se EU i Kosovo više ne nalaze na odvojenim kolosecima srpske politike. “Kada Srbija bude dobila ono što traži i kad njena kandidatura za članstvo bude prosleđena Evropskoj komisiji, a Komisija u Beograd prosledi Upitnik o spremnosti za članstvo, a među pitanjima budu i ona uobičajena, poput ‘koja je teritorija Srbija i koliko vaša zemlja ima stanovnika?’, kako će glasiti odgovori?”, upitao je Vordsvort u intervjuu za Danas i upozorio da bi u slučaju da Srbija pogrešno odgovori imala problem sa 22 zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. “Do prošle godine smo često razmišljali kako će Srbija i ostale balkanske zemlje izgledati kada budu ulazile u Evropsku uniju, ali sada smo skloniji da razmišljamo kako će tada izgledati Evropska unija”, rekao je za NIN jedan diplomata, koji je uveren da će zbog svetske krize i unutrašnjih slabosti EU usporiti sa prijemom novih članica. Nepopravljivi evroskeptici će reći da je Srbiji i potreban predah jer se umorila od silovitog približivanja EU. Poznavaoci evropske integracione odiseje kažu da je ključni čovek za kreiranje politike proširenja EU, britanski diplomata Robert Kuper, desna ruka Havijera Solane i sada Ketrin Ešton. Na nedavnom neformalnom skupu o prioritetima spoljne politike EU, kojem nisu prisustvovali naši zvaničnici, Kuper je naveo da integracija balkanskih zemalja mora ostati jedan od prioriteta za Brisel. Na jednom drugom sastanku je čelnica Međunarodne krizne grupe Luiz Arbur ocenila da situacija u Bosni nikad nije bila gora i zatražila od EU da se odlučnije založi za ustavne promene kojima bi se obezbedila funkcionalnija i jedinstvenija vlada. Na kraju svih rasprava o Balkanu se zaključi da EU neće biti kompletna dok se plava zastava sa žutim zvezdicama ne okači ispred vlada bivših jugoslovenskih zemalja, ali se na nekim drugim skupovima sve više preispituje sposobnost EU da apsorbuje nove članice, kada je već administracija u Briselu jedva položila grčki ispit. Ovdašnji evroskeptici kao jedan od argumenata za slabiju zainteresovanost EU prema Srbiji vide izostanak finansijske pomoći (pa i simboličnih razgovora o istoj) za izlazak iz krize. Predsednik Evropskog pokreta Živorad Kovačević ocenjuje da su zemlje zapadnog Balkana napravile ogroman iskorak u regionalnoj saradnji ali da zaboravljaju da i sama EU ima ozbiljne, teško rešive probleme. “Ne mislim da je taj nemački stav zakovan, ali očigledno je da glavne evropske zemlje, kao što su Nemačka i Francuska, rezervisanije prema proširivanju EU što su i pokazale na sarajevskom skupu gde nisu bile zastupljene na ministarskom nivou. Kada govorimo o izvesnom oprezu ili zamoru prema prijemu novih članica, tu pre svega mislim na problem koji imaju oko Lisabonskog sporazuma ali i ekonomske krize zbog koje je EU, a najviše Nemačka, morala da spasava Grčku od bankrota. Mislim da je oprezna prema novim prijemima jer su vodeće zemlje EU naknadno uvidele da su olako primile Bugarsku i Rumuniju i sada će tražiti da svaka nova članica zaista ispuni sve uslove. Stav o neophodnoj integraciji zapadnog Balkana je ostao nepromenjen, ali treba računati na veći oprez vodećih evropskih zemalja”. “Bilo bi jako opasno ako bi evropske integracije, Kosovo i regionalna stabilnost postale monete u stranačkom potkusurivanju jer bi time poslali poruku da nismo zrelo društvo. Zato i kada čujem kako kasnimo u evropskim integracijama pomislim da postoji velika konfuzija u našim glavama oko evropskih integracija, jer ne znam u odnosu na koje to rokove kasnimo. Koliko znam samo je Jorgos Papandreu pomenuo 2014. godinu, a ta godina se kao mogući rok za prijem u EU pominje i u predlogu Međunarodne grupe za Balkan u kojem se kaže da bi bilo dobro da se 100 godina posle na simboličan način završi Prvi svetski rat tako što bi region postao deo Evropske unije”, kaže predsednica Saveta Ministarstva spoljnih poslova, Sonja Liht. Ona razume da je nama potrebno da imamo neki cilj za mobilizaciju društva, ali zbog toga, kaže, ne bi smeli da se ponašamo neozbiljno i da se bavimo licitacijama. “Pomenuta 2014. godina bi mogla da bude rok za kraj jednog dela tog procesa, kao godina kada bi trebalo početi pregovore sa EU“, kaže Sonja Liht. Kada bi se pravio neki pojednostavljeni prikaz većih ili manjih prijatelja unutar EU, stručnjaci sa bogatom komunikacijom reći će da su zagovornici brzih integracija bez velikih uslovljavanja Italija, Grčka, Austrija, Rumunija, Mađarska i Španija, koja se poslednjih godina sve ozbiljnije bavi Balkanom. Nevolja Srbije je što se među uzdržanijim zemljama nalaze najmoćnije članice EU, koje presudno utiču na politiku EU. U brojnim analizama navodi se da je Nemačka upalila žuto svetlo za zapadni Balkan, jer se kabinet kancelarke Angele Merkel našao na udaru opozicije i javnosti zbog prevelike solidarnosti sa Grčkom. Jedan od ovdašnjih poznavalaca čudnog odnosa vlade i zapadnih prijatelja uveren je da će Berlin početi blagonaklonije da gleda na evropsku budućnost Srbije posle prodaje Telekoma. Nešto jasnije poruke nezadovoljstva, pored spornog Kosova, mogu se čuti kada je reč o pravosudnim reformama koje je Brisel podržao ali se distancirao kada je uvideo na koji način je realizovana famozna reforma. Posmatrači iz Brisela ne kriju nezadovoljstvo ni ciničnim odnosom vlasti prema telima koja bi morala da se bore protiv korupcije, ali će presudnu ulogu na putu za Brisel svakako imati odnos Srbije prema susedima. Sa posebnim osvrtom na jednog suseda, kojeg Ustav i sve institucije Srbije nikako ne doživljavaju kao nezavisnu državu. “Sasvim je jasno da niko u Briselu neće želeti da im sa novim članicama uđu i stari sukobi, nestabilnosti, zbog čega se varaju svi oni koji misle da je u EU moguće ući sa potpuno nezavisnim imidžom i bez saradnje sa susednim zemljama. Zato se svakim Sarajevom ili svakom sličnom inicijativom šalje dobar signal ka EU, a svaki spor i konflikt stavljaju znak pitanja na čitav region. Neki naši političari su nespretno govorili o Srbiji kao lideru region, zbog čega im je u Sarajevu vešto odgovoreno da umesto liderskih treba razvijati partnerske odnose”, smatra Sonja Liht. Da li zbog nedostatka kreativnosti ili zato što i sami zvaničnici u Briselu vole takvu terminologiju, u brojnim analizama o evropskim integracijama balkanskih zemalja se uglavnom koristila ”železnička terminologija” u kojoj su zemlja predstavljene kao vagoni u istoj kompoziciji koja ide ka istoj stanici, Evropa i Kosovo su bili na različitim kolosecima sve dok britanski ambasador, kao neki šef lokalne stanice, nije saopštio da je došlo do promene voznog reda. U poslednje vreme se, međutim, više ne pominju kompozicije koje zajedno idu ka Briselu jer je odavno jasno da će Hrvatska relativno brzo ući u EU, dok druge zemlje tek treba da dobiju status kandidata. U diplomatskim krugovima se sada govori da će zemlje ulaziti po principu fregate, ali još nije jasno gde bi mogao da se nađe srpski brod. Na takvo pitanje ćemo sačekati odgovor do početka kraja ekonomske krize ili dok se na Balkanu ne razjasni jesmo li lideri, partneri ili mlađi pripravnici. I dok se ne utvrdi liderski status. Surova statistika je ukazala da je Srbija u međuvremenu postala zemlja sa najnižnim platama u regionu.