Pošta gradi novu mrežu

U jeku priče o prodaji Telekoma i mogućem ostanku Pošta Srbije bez telekomunikacione infrastrukture, menadžment Pošta, a čini se i država, odlučili su da grade novu optičku mrežu i to duž Železničkog koridora 10. Goran Ćirić, generalni direktor Pošta Srbije, u razgovoru za NIN kaže da će vlasnici nove mreže biti JP Pošte Srbije i JP Železnice Srbije u odnosu 50:50. Pregovori dva javna preduzeća su pri kraju, čeka se saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a finalna verzija ugovora o izgradnji nove optičke mreže trebalo bi da bude potpisana već za mesec dana. On podseća da takva ideja nije nova, jer su sličan ugovor pre više godina potpisali Telekom Srbija i Železnice, ali on nikada nije realizovan. Čeka se i razrešenje tog ugovora i raščišćavanje odnosa između Telekoma i Železnica. „Železnice u imovinsko-pravnom smislu imaju najčistiji koridor, to zemljište je njihovo, a obostrani interes i Pošta i Železnica jeste da duž tog koridora postavimo optičke kablove za svoje potrebe i modernizaciju sopstvenih preduzeća, a da višak kapaciteta dajemo u zakup i delimo prihode na pola. Železnice, koje nemaju novca, u taj posao bi uložile sam koridor, dok će Pošte uložiti u optiku, jer nam ona treba i zbog naše osnovne delatnosti. Plan je da se to radi u fazama, prva bi bila povezivanje optikom Beograda, Novog Sada i Niša. Koliko će to da košta Pošte, pošto Železnice daju samo zemljište? Procena je da je to oko 10 evra po metru, što znači da bi u prvoj fazi od Novog Sada preko Beograda do Niša, dakle za 400 km, trebalo oko 4 miliona evra. Pokrivanje kompletne teritorije zemlje i izlazak na granice sa susednim zemljama je posao za sledeće tri godine, a precizniju procenu troškova imaćemo nakon potpisivanja ugovora. Dakle, za tri godine bi se završio ceo projekat i pokrila čitava teritorija? Da, to je moguće, posebno imajući u vidu raščišćene imovinsko-pravne odnose duž tog koridora. Iz ovoga što pričate stiče se utisak da Pošte prave novu mrežu umesto postojeće koja će biti prodata sa Telekomom. Mi ćemo svakako graditi svoju mrežu, jer su državi potrebne paralelne mreže i sa aspekta bezbednosti, dakle komunikacije vojske i policije, ali i komunikacije poreskih organa, ministarstava i svih drugih državnih organa. Mislim da država razmišlja i o integraciji moćne optičke mreže koju u ovom trenutku ima EPS. Važno je da država integriše te mogućnosti, a za to postoji tržište. Sve češće se čuje da Vlada namerava da objedini EPS-ovu mrežu optičkih kablova, dugu 4.000 km, optičku mrežu, koju će Pošte graditi i kablovsku mrežu u novu ćerku-firmu Pošta Srbije. Kako gledate na tu mogućnost? To je pitanje za Vladu Srbije, a ne za mene. Ako me pitate za mišljenje, verujem da je neophodno integrisati te resurse, jer ćemo time dobiti kvalitet. Ta telekomunikaciona infrastruktura očigledno nije dobro ni dovoljno korišćena, imamo puno pojedinačnih sistema u zemlji, ali nam treba integracija. Kako bi poslovala ta objedinjena mreža, kao novi operater na tržištu ili kao zakupodavac kapaciteta drugima? Nemaju Pošte Srbije ambicije da se bave fiksnom telefonijom, ali internet i mobilne komunikacije su budućnost i perspektiva. Zašto ne razvoj virtuelnog mobilnog operatera, koji bi podržavao druge usluge koje nude Pošte? Neće se Pošte pretvarati u telekomunikacionu kuću, ali moraju da ulažu u svoju telekomunikacionu i informatičku infrastrukturu, inače nema budućnosti. A višak kapaciteta će se, naravno, davati u zakup. I dok pravite planove za gradnju nove mreže, tek treba da razrešite pitanje postojeće sa Telekomom, koji se prodaje. Kako ćete rešiti ovaj problem? Pitanje infrastrukture, odnosno TT kanalizacije je jedino ostalo otvoreno u imovinsko-pravnom odnosu Pošta sa Telekomom. Taj odnos je rešavan po jednostavnom principu, a to je da Poštama ostaju građevinski objekti, a Telekomu idu telekomunikacije. Ostalo je nejasno da li je TT kanalizacija građevinski ili telekomunikacioni objekat. Tu odluku doneće Vlada Srbije. Kakav je stav Pošta o tome? Nesporno je da su sva oprema, kablovi i TT komunikacije vlasništvo Telekoma, ali je ključno pravo prolaza kroz tu kanalizaciju i traženje pravog modela. Tu je puno izazova pred nama, pre svega očuvanja interesa države, ali i očuvanja vrednosti Telekoma. Postoji li takvo rešenje? Ide se ka njemu, ali ne bih da iznosim lični stav, jer će to biti odluka Vlade. Čuli smo da se ministarka Jasna Matić zalaže za davanje infrastrukture besplatno u zakup na 99 godina budućem kupcu Telekoma, a da ostane vlasništvo Pošta. Ima i drugih stavova i iz njih će se naći zajedničko rešenje. Poslovni odnosi Pošta i Telekoma dosta su isprepletani, pa dobar deo vaših prihoda stiže od Telekomovih dividendi, izdavanja poslovnog prostora ovoj ćerki-firmi i slično. Ima li panike u Poštama od prodaje Telekoma i možete li bez njega opstati? Nema panike, jer su Pošte pokazale da mogu pozitivno da posluju. Od 2009. godine smo pokazali da smo samoodrživ sistem. Imali smo dobit od 3, 8 milijardi, od čega 3,1 iz dobiti Telekoma. Dakle, 700 miliona smo ostvarili iz sopstvene dobiti, što pokazuje da smo na dobrom putu oporavka. Što se tiče dividende koju Pošte dobijaju iz dobiti Telekoma, ona je usmeravana na servisiranje obaveza za otkup 29 odsto od Telekoma Italija od 2002. godine. Tačno je ipak, da prihodi Pošta u najvećoj meri zavise od odnosa sa Telekomom i Poštanskom štedionicom, koji su naši najvažniji poslovni partneri. Verujem da će se ta saradnja nastaviti, jer je to obostrani interes. Šta je sa izdavanjem poslovnog prostora Telekomu, za koji se često čuje da je po netržišnim, visokim cenama? To nije tačno. Recimo, ovde u Takovskoj ulici gde sedimo, cena zakupa je oko 10 evra po kvadratu, a ne kako se pominjalo 20-25 evra. Ima lokacija na kojima je cena i pet evra, a u proseku je to šest evra po kvadratu. To je važan prihod za Pošte i prilagođavaće se tržištu, jer se radi o velikim površinama koje zakupljuje Telekom. Uz to imamo i prihode od distribucije Telekomovih računa. Mislim da će se ta vrsta saradnje nastaviti bez obzira na budućeg kupca Telekoma. Koji procenat vaših prihoda dolazi od iznajmljivanja poslovnog prostora Telekomu? Oko 13 odsto. Postoji li mogućnost da sa novim vlasnikom Telekoma ostanete bez tih 13 odsto prihoda, jer on može na tržištu da bira od koga će da zakupljuje prostor? Budući vlasnik može da bira, kao što može i Telekom danas. Prostor će biti ponuđen i drugim zainteresovanima i verujem da će Pošte naći zakupca za atraktivne lokacije u centru Beograda. Koliko viška zaposlenih ima u Poštama i kada će on biti smanjen? Imamo oko 15.000 zaposlenih. Otpuštanja neće biti, već samo dobrovoljnih odlazaka i to u dva ciklusa u ovoj godini. Jedan je pri kraju, a drugi će biti u septembru. Koliko očekujete manje zaposlenih nakon ova dva kruga? Oko 800-900, ali to je pitanje motivisanosti. Ali i sa preko 14.000 ljudi ostajete glomazan, neefikasan sistem. Koji bi bio optimalan broj zaposlenih? Pošte Srbije nemaju viškova, i to pokazujemo pozitivnim poslovanjem. Meni je cilj uzimanje novih poslova za naš sistem i očuvanje svakog radnog mesta, a imamo kvalitetne ljude. Znači 14.000 vam je optimalan broj. Ne kažem to, već da i sa sadašnjih 15.000 radimo sa dobiti. Optimalan broj će se pokazati nakon projekta transformacije Javnog preduzeća Pošte Srbije u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, čiji će stopostotni vlasnik biti država Srbija. Projekat radimo u saradnji sa Ministarstvom finansija, uz podršku Svetske banke, i očekujem da ćemo to završiti sredinom ili krajem iduće godine. Tek posle te transformacije možemo govoriti o eventualnom višku, jer je sad neozbiljno licitirati sa brojem 800, 6.000 ili 1.000 ljudi viška. Kako ćete se okrenuti novim tehnologijama i razvoju, ako ne možete adekvatno da platite inženjere. Kolike su plate u Poštama? U ovom trenutku prosečna plata je 38.800, a rukovodeći inženjeri imaju između 60.000 -70.000 dinara. Slažem se da to nije mnogo, ali trenutno nismo u mogućnosti da većim platama stimulišemo najbolje, jer imamo ograničenje na masu zarada od države. Kroz korporatizaciju sistema učinićemo Pošte mnogo dinamičnijim i otvoriti mogućnost za bolju stimulaciju onih koji mogu na tržištu da zarade više. I pasoši u pošti Pošte Srbije će se u saradnji s MUP-om uključiti u projekat izdavanja biometrijskih dokumenata, pasoša i ličnih karata, gde postoji veliko zagušenje. U septembru bi trebalo da počne pilot-projekat u četiri pošte u Beogradu, a to su Glavna pošta, Pošta u Vasinoj ulici, na Banovom brdu i u Zemunu. Dalja dinamika tog projekta zavisiće od MUP-a, a mi imamo kapacitete za to u svim gradovima. Koje su još nove usluge i projekti u pripremi? U ovoj godini ćemo iz sopstvenih sredstava početi izgradnju glavnog poštanskog centra u Beogradu na 28.000 kvadrata i uvesti nove tehnologije i automatizovanu preradu pošiljki. Pošte se razvijaju u raznim segmentima, a počeli smo da radimo i za treća lica. Tako, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave radimo na centralizovanoj bazi podataka matičnih knjiga, oprema je instalirana i imamo ugovore sa pet velikih gradova u Srbiji - Beogradom, Novim Sadom, Kragujevcem, Valjevom i Leskovcem. U ovaj projekat ćemo postupno uključiti sve gradove, a on će za građane značiti da neće morati da putuju u mesto rođenja po izvod, iz recimo Beograda u Leskovac, već će moći da ga dobiju i ovde.