Mafijaško bratstvo

Naizgled zbunjujuća informacija od 8. juna glasi - ranjen najokrutniji ubica zemunskog klana, obračun odbeglih “zemunaca” u Zagrebu, svađa ubica zbog novca... Sretka Kalinića (36), odbeglog pripadnika takozvanog zemunskog klana ranio je u zagrebačkom naselju Rakitje ”kolega” Miloš Simović (31), takođe u bekstvu od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Kako dolikuje balkanskim mladićima od smelosti, jedan ubica je policiji odmah otkrio adresu drugog ubice. Po dolasku policije Kalinić je rekao da je u njega pucao odbegli pripadnik zemunskog klana Miloš Simović, a lekari su konstatovali da Kalinić nije životno ugrožen, te da ima jednu ustrelnu i jednu prostrelnu ranu. Ovaj obračun ubica iz Srbije u Zagrebu predstavlja kriminalni i mafijaški podsetnik na godine u kojima su političari i profesionalni vojnici ratovali, a kriminalci održavali “bratske veze”. U vreme predaje Milorada Ulemeka Legije jedno od prećutanih odgovora na pitanja glasilo je: “Gde se Legija krio?” Kako je tadašnji šef policije Dragan Jočić objasnio, a ostalo trajno nejasno zbog zle sudbine koja ga je poštedela odgovora - ni pitanje ni odgovor nisu od značaja! A onda je Legija, kojeg mesecima nisu saslušavali policajci već političari, pred sudom i pod zakletvom, kao svaki verujući Srbin, izgovorio da je tone heroina plivajući preko Drine prenosio zbog političara, da sa ubistvom premijera Đinđića nije imao ništa, da je to politička zavrzlama, da se Srbiji ne piše dobro ukoliko njemu ne veruju... I uverljivo izneo činjenice za nekoliko stotina godina robije na koje je već osuđen. Pre nego što se Legija predao beogradskoj policiji, koja uzgred njegovu vilu uoči predaje nijednom nije pretresla, u dnevnim novinama je osvanuo čudan naslov: “Legija se krije između zapadne Hercegovine i zapadne Kapije Beograda”. Ispostavilo se da je komandant JSO imao legalan hrvatski pasoš i da je s njim porodično putovao na odmor u Grčku. Kada je uhapšen saopšteno je da su pasoši, među njima i Legijin, ukradeni u Mostaru. Samo što to niko nije prijavio Interpolu. Ko zna zašto. Manje važni i manje spretni, ali izvesno pronicljiviji kapitalci iz kriminalne bande koja je učestvovala u ubistvu Zorana Đinđića, snašli su se neuporedivo bolje. Ako je Legija bio čovek za šumu, ovi drugi su bili stvoreni za gradsku džunglu. Tako su se ponašali i, bar do pre neki dan, bili uspešni. A onda je zavladalo rasulo koje im je preovlađujeće i u glavi i u činjenju. Bez obzira na veze i pokriće koje kod sebi istih imaju u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, pa čak i u Sloveniji. Ništa neobičnog nema u tome što su se ubice premijera Đinđića sukobile u Zagrebu. A koji bliži srodni grad postoji? Prve organizovane kriminalne družine za krađe automobila i zamenu “glava za glavu” uspostavljene su upravo na toj relaciji; najveća prijateljstva sklapana su u redovima francuskih legionara; putevi heroina i kokaina; švercovanih cigareta i nafte... U Hrvatskoj su se dogodila brojna ubistva kriminalaca i moreplovaca. Jasno vezana za trgovinu drogom. U Srbiji su ubijani samo kriminalci, a moreplovci su stradali u Crnoj Gori. I svi su, čudom, imali veze i sa brodovima koji su plenjeni na pučini, ili su im tovari droge otkrivani u utrobi brodova po pristanku u jadranske luke. Sprega lokalnih mafija, uz podršku lokalnih simpatizera s legitimacijama stranaka i pripadajućih tajnih službi, mimo granica, ideologija i veroispovesti, stvorila je najjači navijački tabor s kojim nijedan drugi ne želi sukob. Osumnjičeni za ubistvo Ive Pukanića u Zagrebu jesu surova, ali i tek su puka ilustracija okolnosti koje na takozvanom zapadnom Balkanu preovladavaju. Za Srbe, Hrvate, Bošnjake, pa i Albance... ukoliko su sa iste strane ne postoje prepreke. To priznaju i policajci i političari koji bi da sačine drugačiju sliku. A, na žalost, ne mogu. Prinuđeni su da sarađuju više nego što žele da priznaju, jer, tu su odbegli generali, mafijaški gang Crnogorca Šarića koji se proteže do Slovenije i nastavlja nepoznatom rutom, raskomadano telo Cvetka Simića, vlasnika tri regionalna pasoša, pronađeno u zagrebačkom Jarunu, zločinci, ratni i kriminalni, sa svih strana granica... Za sada je gotovo nevažno zašto je Miloš Simović pucao u Sretka Kalinića. Obojica su optuženi za ubistvo premijera Đinđića. U „odsustvu” su osuđeni na 30 i 40 godina robije. Da li su bili nedostižni i neuhvatljivi za policije i pravdu? Događaj od pre nekoliko večeri pokazuje i njihovu inteligenciju i voljnost lokalnih policija da im uđu u trag. Izvesno je da smo zaboravili o kome se radi. U likvidacijama takozvanog zemunskoh klana redovno su učestvovali upravo Sretko Kalinić i Miloš Simović. „Od Kalinića i Mileta Lukovića (jednog od dvojice vođa klana) sam lično slušao koga su sve ubili. Hvalili su se time“, svedočio je je Saša Petrović, jedan od uhapšenih. „To nije bila nikakva tajna, oni su se javno hvalili. Koliko znam, izvršili su oko 30 ubistava u Beogradu“, izjavio je svedok saradnik Zoran Vukojević koji je tokom suđenja za ubistvo premijera Đinđića ubijen, jer je odbio policijsku zaštitu. Profil plaćenog ubice Kalinića je potvrđen kroz pokušaj ubistva LJubiše Buhe Čumeta, danas zaštićenog svedoka i biznismena, ispred njegovog preduzeća “Difens“ u Zemunu. Kalinić je imenovan i kao glavni čuvar Čumetove otete supruge LJiljane Buhe, koja je ipak uspela da mu utekne i spase glavu tokom policijske akcije “Sablja”. Najveći srpski kriminalci, pristigli iz Medveđe 1993. godine, četiri godine kasnije su među prvima regrutovali braću Aleksandra i Miloša Simovića. Aleksandar je uhapšen. Proučavajući način rada i zaduženja u klanu, policija je tokom "Sablje" ustanovila tačnu hijerarhiju. Jasno se videlo da je u operativnog šefa izrastao Miloš Simović. Svi sa terena su samo s njim kontaktirali i isključivo su njega mogli da pozivaju. Drugi pravac je išao od Miloša Simovića ka Dušanu Spasojeviću, vođi klana, koji ni sa kim drugim nije komunicirao. Miloš Simović je, praktično, istisnuo Mileta Lukovića Kuma. - On se nekako dokazao, najmlađi je od njih. Uspeo je da se uzdigne u tom njihovom rangiranju jer je radio sve da bi dokazao vernost Spasojeviću. Ono što je bio Mile Luković Kum pre toga, polako je postajao Miloš Simović i potisnuo Kuma, postavši šef na terenu. Postao je mnogo opasan, direktno je učestvovao u ubistvima, pucanjavama, otmicama... - svedočio je Mile Novaković, šef kriminalističkog dela Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Zaboravljeno, a kroz dokumentaciju trajno zebaleženo, jeste da je kod Hotela "Srbija" ubijen Branislav Lainović Dugi. Kako piše u optužnici LJubiša Buha Čume dovezao je do hotela Miloša Simovića i dao mu revolver. Simović je prišao Lainoviću, ispalio mu s leđa dva hica u glavu i vratio se u "jaguar" kojim ga je Čume odvezao s mesta zločina. U brojnim likvidacijama su učestvovali upravo Miloš Simović i Sretko Kalinić. Danas je gotovo zaboravljeno da je Miloš Simović bio i jedan od vozača kamiona koji su pokušali da ubiju premijera Đinđića kod „Arene“ u Novom Beogradu. Simović i Kalinić se zajednički pominju i kao rukotvorci ubistva svedoka-saradnika Zoran Vukojevića, likvidiranog tokom suđenja ubicama premijera Srbije. Mediji skloni popravljanju imidža ubica Zorana Đinđića trudili su se da Vukojevićevu likvidaciju interpretiraju kao "osvetu i povratak na javnu scenu i dalje moćnog klana", ali pravi motiv ubistva je prećutan – novac. Kod Vukojevića su ostale pare Spasojevića i Lukovića. U nekom periodu za pare su znali zaštićeni svedoci Bagzi i Vukojević, koji je odmah po privođenju u policiju sam predložio da priča sve što zna. On je bivši policajac, zna da lično nije učestvovao u zločinima. „Izvesno su ga zato ovi kreteni ubili. Ne iz osvete. Zašto bi rizikovali, šta im to znači? Pare Spasojevića i Lukovića su negde ostale. Ni Legijine pare nisu nađene, ostale su negde“, tvrdio je Mile Novaković. Da su hteli osvetu, Vukojevića bi ubili na mestu. Da dokažu nekom da su moćni? Budalaština. Napravili su glupost jer je nastradao još jedan pripadnik klana u bekstvu Zoran Pović, ali informacije od Vukojevića o novcu nisu dobili. Zato su ga zverski mučili i likvidirali. Ima li u zagrebačkom pokušaju ubistva među „najodanijim prijateljima“ bilo čega novog? Ne. Jednostavno, novac! I to onaj za prosečnu kriminalnu potrošačku korpu. A policije znaju gde se takva roba nalazi, ko je prodaje, ko i kada po nju dolazi...