Beše ga i Veljino!

Pecaju dva policajca. Pita jedan: Jesi li ulovio šta? Ovaj kaže: Jesam, jednog šarančića, a ti? A ovaj drugi će: Zabacio sam mamac, čekam soma kapitalca. Vic je iz „Čačanskih novina“, poslednji broj. Nije ni smešan. Tužan je kao i svaki ozbiljan srpski vic. Ali, ako se neko prepozna u vicu, biće belaja. Ne samo da Stojan Marković, vlasnik i glavni urednik „Čačanskih“, može da popije još jednu tužbu, a bogami i ekspresnu presudu, nego bi i NIN mogao da završi na sudu jer je prenosio vic. To, u ovoj zemlji, nije naivna rabota. Još smo vic čuli od Stojana Markovića nasred Karađorđeve u Čačku. ’Ej! Jeste da se u toj ulici, u jednom podrumčetu, štampaju „Čačanske“. Ali, odmah preko puta štamparije je sedište Nove Srbije. Sud bi detaljno morao da pretrese na koga su pomislili Branko Belić i potpisnik ovih redova kad je Stojan Marković ispričao vic. Jer, na koga je Stojan mislio, to će čačanski sud lako da utvrdi. Mišljenje je u Srbiji kažnjiva stvar. Pa ’ajde sad. Misli. Posebno ako se neko prepozna u tvojim mislima. Kao u slučaju Markovićeve humoreske „Zanemoćali mandarin“. Verbalni delikt je opet u modi. Treći član NIN-ove ekipe, vozač Miroslav, nije čuo vic, pa je jedino mislio da upali motor za Beograd. Zato, poštovani sude, ne zovite Miroslava. Nije ništa čuo, majke nam. Eto, što smo u Čačku. Da vidimo šta to Velja sa „Čačanskim“ ima. Stojanu Markoviću je sad još samo ostalo da se žali Strazburu. Posle odluke Višeg suda u Čačku da Velimiru Iliću, predsedniku Nove Srbije, isplati 180.000 dinara „na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda“, plus sudski troškovi 58.300, Marković se žalio Apelacionom sudu u Kragujevcu. I Apelacioni sud je neumoljiv. Ekspresno je, za nekih mesec dana, potvrdio presudu čačanskog suda. Kako rade srpski sudovi! Kao singerica! Jer, sedam meseci je samo trebalo čačanskom sudu da donese odluku. Humoreska „Zanemoćali mandarin“ i komentar „Dolazi vreme za polaganje računa: Davidović, Jocić, Šarančić, neka se spremi...“ objavljeni su februara 2009. Velja Ilić je tužio Markovića pet meseci pošto su tekstovi objavljeni, a presuda je doneta 9. marta 2010. Suđenje u krivičnom postupku (Ilić protiv Markovića podneo i krivičnu prijavu za klevetu), odloženo je za 21. jun. Marković se ne čudi mnogo šta mu se dešava: „Čovek koji je ošamario Velju Ilića u Beogradu, na ulici, dobio je dve godine robije. A čovek iz Velimirovog obezbeđenja koji je napao novinara na imanju u Kačulicama kod Čačka, nije čestito ni saslušan. Iako je nasrnuo na novinara koji je bio na radnom zadatku. Sudija je procenila da tu nema elemenata prekršajne odgovornosti. Toliko o sudskim procesima koje dobija Velimir Ilić.“ E sad, Velja nam je kazao, čim smo stigli u Čačak, da Stojan Marković nije novinar, nego najobičniji LDP-ovac. U stvari jedan od četiri odbornika LDP-a u čačanskoj Skupštini. Drvlje i kamenje na Stojana. Preko telefona. Jer, Velja je bio u Beogradu kad smo mi stigli u Čačak i njegovu Atenicu. I tako, kaže da „Čačanske novine“ ne čita; da je dobio spor protiv Markovića; da s njim niko u gradu od ozbiljnog sveta ne govori... A i taj Ozon radio koji ima, nije njegov: „On je meni ukrao taj radio. Kad sam tražio da mi vrati radio, kad su došle promene, on je rekao da je to atak na nezavisne medije. To je prevarant sa dna kace. On ne zaslužuje da mu se posveti bilo kakva pažnja, a ako on zaslužuje pažnju NIN-a, onda svaka čast NIN-u!“ Tačno je, kaže Stojan Marković, da je ideju o opozicionom radiju pred izbore 1996. podržao tadašnji predsednik opštinskog odbora SPO-a Velimir Ilić. A prvi sukob između njih dvojice nastaje kad je Ilić januara 1999. godine tražio od Markovića da Ozon radio ugasi, da ne bi bio klip u točkovima nove vlasti u Čačku. Marković nije hteo, a Ilić nije smeo. Tako je Ozon preživeo. I ovo dodaje Marković: „Nikada ga nisam tužio za uvrede koje mi je upućivao preko raznih medija. Ozon radio i Čačanske novine će se baviti njime dok god bude na javnoj funkciji.“ Sparno je u Čačku, iako je tek 26. Čačani, od nekakva dobra i miline umrtvili se, pa jedva dišu, što bi Kočić rekao. Nije lako. Na Čačak udarile sve moguće krize. Poslednja, ova parlamentarna. Sluti na vanredne izbore. O Stojanu Markoviću i Velji Iliću malo ko misli. To su njihova lična posla, odmahuju rukom, nekad saborci danas se samo na sudu sreću... Još su im očevi zajedno radili, porodična su tu neka suđenja bila, pusti priču. Veljko Negovanović, predsednik Skupštine grada i predsednik GO SPS-a, u razgovoru za NIN u svojoj kancelariji u zgradi SO Čačak, kaže da su skupštinski nastupi Markovićevi ispred LDP-a i njegovi tekstovi mnogo lično obojeni: „Za sve njegove bivše velike prijatelje imam samo jednu rečenicu: Vi ste ga izmislili.“ Ne poriče to ni Dmitar Popović, šef čačanskih demokrata, kaže da se 5. oktobra u DOS-u nije mnogo gledalo na to ko je u kojoj stranci. Popović nam u kafiću „Tema“ potanko objašnjava da baš zato što su delili vlast sa njim, zna da je Velimir Ilić mogao još 50 godina da bude predsednik opštine ali ne bi znao kako funkcionišu ni gradske uprave ni javna preduzeća: „Okupljao se neki polusvet oko njega.“ Onako usput Popović dodaje da samo treba uporediti imovinu koju je Ilić imao pre 15 godina i danas. I da su novosrbijanci u potpunom rasulu iako su na čelu vladajuće većine (NS, DSS, SRS i SPS+PUPS). Kao i ostali političari iz opozicionog bloka (DS, SPO, G17+, LDP i GG „Za Čačak“), i Popović poručuje Negovanoviću da je čačanski SPS sačuvao Velju na vlasti. „Ma ko je Velimir Ilić“, pita pomalo uvređeno Negovanović, „pa on nije dve godine ušao u ovu zgradu. Radi se o Novoj Srbiji“. Pa zar Velja Ilić nije Nova Srbija? „Pa jeste, ali ja govorim o politici Nove Srbije ne o Iliću. Velimir Ilić je, pretpostavljam, zaslužio da ga neko jednog dana pozove na odgovornost. Za to što je radio u proteklom periodu“, kaže predsednik Negovanović. Pa šta je radio? „Kako se koja afera otvara u Srbiji, pojavljuju se ljudi oko Velimira Ilića“, kratko će predsednik čačanske Skupštine. Baš zbog ovoga što Negovanović govori za NIN, Ilić je tužio Markovića a Viši sud u Čačku je doneo presudu u korist Velimira Ilića. Marković je u svom komentaru „Dolazi vreme za polaganje računa...“ pisao o tome kako su njegovi saradnici u sukobu sa zakonima ove države. Negovanović će pak, reći: „Neću da komentarišem odluke suda. Ako je toliko loših stvari uradio, zašto državni organi ne reaguju? Zašto misle da lokalna samouprava, odnosno Čačak, treba da se bave Velimirom Ilićem? Je li on poslanik? Skinite mu mandat.“ U kakvom je nebranom grožđu Velja, NIN je video u Čačku. Svi se, i sadašnji i bivši Veljini saborci, nekako, odriču Velje. I Stojan Vojinović, šef čačanskih radikala i načelnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor, kaže da čačanski radikali ne sarađuju sa Veljom Ilićem nego sa Velimirom Stanojevićem, gradonačelnikom Čačka, novosrbijancem, razume se (nije odgovarao na telefonske pozive NIN-a). Sa Veljom, kaže, nemaju ništa! „Sa tim čovekom nisam ovako seo u životu, k’o sa vama sad. Ni kafu popili nismo“, kaže načelnik Vojinović, inače čačanski advokat. Beše, Veljino! Kažu, počeo je on da gubi po mesnim zajednicama na obodu Čačka, to je početak Veljinog političkog kraja, dozlogrdilo narodu. Posebno te Veljine lovačke priče o Čačku, „najuspešnijem gradu u Srbiji“. Ili, kako kaže njegov komšija iz Atenice, Dragan Matijević, profesor filozofije i pomoćnik direktora Čačanske gimnazije, dok je Velimir Ilić imao ugled i uticaj u Srbiji, i Čačak je bio grad-uzor. Nije bilo Čačanina koji bi to porekao. Sad kad Velja nema ni ugled ni uticaj, svi se sprdaju sa Čačkom, a Čačanima je za sve kriv – samo Velja. Ipak, valja Velji sačekati izbore. Matematika je čudo. Ne se znaje, Zare igra, što bi rekli Leskovčani. Čiji su mediji u Čačku? Puklo je zato što je vladajuća većina (NS, DSS, SRS i SPS+PUPS) odlučila da, posle nekoliko bezuspešnih konkursa za lokalne medije, ukine direktan TV prenos, i poveri prenošenje sednica samo Radio Čačku, koji je u tom trenutku bio najjeftiniji. A vlasnik Radio Čačka i Televizije Čačak kao i dnevnih novina „Čačanski glas“ odnedavno je Zoran Bojović, „lokalni... biznismen“, kako su ga čačanski političari sa kojima je NIN razgovarao predstavili na novinarsko pitanje: „Ko je on?“ Sa njim se nismo mogli čuti, jer je, kako nam rekoše, u zatvoru, na „odsluženju neke kazne“. Zoran Bojović je, inače, brat Gorana Bojovića, zvanog Goksi, koji je u odsustvu (priča se da je u Kejptaunu, Južna Afrika) osuđen na 20 godina robije. Goksi je osuđen kao naručilac pet ubistava koja su se dogodila između 1995. i 1997. godine u Čačku. Elem, čačanska opozicija (DS, SPO, G17+, LDP i GG „Za Čačak“) blokirala je početak zasedanja 36. sednice Skupštine grada. Ukoliko se nova sednica Skupštine ne održi do 21. jula u Čačku bi mogle biti uvedene privremene mere. Espeesovci i radikali napadaju opoziciju da pravi krizu jer hoće nove izbore. Opozicija pak kaže da samo traži poštovanje Statuta grada i Poslovnika Skupštine po kojima je direktan TV prenos sednica obavezan. I da je sve opet zakuvao Velja Ilić jer hoće da pravi novu vlast sa naprednjacima. Dok je vakta.