„Orlovi“ nad Afrikom

Ovaj prvi izveštaj „sa lica mesta“ sigurno neće biti ni kompletan ni sasvim tačan jer je od sletanja do slanja ovog teksta prošlo jedva nekih 15-tak sati, ali ako je do prvog utiska on upućuje na neophodnu dozu strpljenja...Ako internet u hotelu ne radi, kažu proradiće. Ako vam treba pola sata, i to bez neke gužve, da zamenite novac zato što je administracija krajnje komplikovana, bar vam ostaje saznanje da domaćini u svakom trenutku znaju poreklo novca koji im ulazi u zemlju...Ako se vozač autobusa za medije posle 15-tak minuta vrati na polaznu stanicu jer je „nešto zaboravio“, ne treba se uzbuđivati, jer ništa nećete promeniti...Nasuprot početnim i svakako rešivim problemima su osmesi, ljubaznost, spremnost da se pomogne... Južna Afrika svakako nije idealna destinacija za svetsko fudbalsko prvenstvo, ali odluka FIFA ima puno moralno i političko opravdanje i ceo svet mora da ima razumevanje za eventualne probleme. Fudbal je isuviše globalni događaj da bi bio privilegija samo bogatih i razvijenih i posle 18 izdanja u Evropi i Americi bilo je vreme da se jedan šampionat održi i na tlu Afrike. Neka vrsta uvertire u nedelju popodne prilikom prijateljske utakmice Nigerija-Gana nije bila baš najbolja preporuka jer je došlo do ozbiljnog incidenta u kome je povređeno preko 20 ljudi. Za 10.000 posetilaca bio je otvoren samo jedan ulaz koji je zatvoren kada se organizatorima učinilo da je stadion pun, ali napolju je ostalo još mnogo ljudi i došlo je do ljudskog stampeda....FIFA je brže-bolje „oprala ruke“ od svega rekavši da ona nije organizator utakmice niti je ona igrana na objektu predviđenom za svetsko prvenstvo, ali naslovne strane svetskih novina sa razbijenim glavama svakako nisu bile najbolja reklama za događaj zbog koga će se narednih mesec dana u Južnu Afriku sliti na stotine hiljada navijača i turista. Johanesburg je okićen zastavama i simbolima prvenstva, maskote i sve vrste suvenira prodaju se na svakom koraku, ulični prodavci već su zaposeli semafore i rasprostrli svoje „štandove“ sa zastavicama, šalovima, kapama, dresovima... Ono što odmah upada u oči jesu visoki zidovi kojima su opasane kuće i čitavi blokovi. Na vrhu je žica kroz koju ide električna struja. Očito, priče o visokoj stopi kriminala nisu bez osnova...Južnoafrička policija polaže veliki ispit, kako na planu „normalne bezbednosti“, tako i na polju međunarodnog terorizma, jer priče o Al kaidi koja namerava da „iskoristi svoju šansu“ ne prestaju da kolaju. Dani DŽordan, predsednik Organizacionog komiteta, podseća da Južna Afrika nikada nije imala ozbiljniji teroristički napad, objašnjava da su 4. i 5. marta na sastanku u Cirihu šefovima policija 32 zemlje učesnice, kao i predstavnicima Interpola i FBI, izloženi bezbednosni planovi koji su „zadovoljili sve“. TV slika iz Južne Afrike, putem 400 televizijskih kanala koji su kupili prava, stići će u 208 zemalja sveta. Oko 15.000 novinara izveštavaće o fudbalu, ali isto tako i o zemlji koja se menja u trku...Do pre dve decenije bila je simbol aparthejda, a već 1995. ragbi je ujedinio bele i crne stanovnike u epskom trijumfu na svetskom prvenstvu o čemu je, po romanu DŽona Karlina, Klint Istvud snimio gledani film „Inviktus“. Danas je domaćin najvećeg fudbalskog događaja... „Eeel it.It’ s here“ (Oseti, ovde je) zvanični je slogan prvenstva, a ko je i šta osetio znaće se kad se rezultati i utisci sumiraju.