Sa žarom i bolom

Uzorkovati (baš zvuči rogobatno, zar ne?) umesto – uzeti uzorak. Jezičku politiku treba da provode nadležni organi... ja bih rekla sprovode. Nedavno sam pročitala u ’Politici’ da je ’lokalna uprava ishodovala promenu plana’... shvatila sam smisao, ali glagol ishodovati nije mi poznat u srpskom jeziku, zvuči mi nametnuto, tuđe, da li sam u pravu? Ustvrditi ili utvrditi? Protestvujem ili protestujem?” Tako u svom pismu pita jedna lekarka, dr Milica Mitić-Gombošev. Pođimo od poslednjeg pitanja, jer je najlakše. Od kasnolatinskog protestari i prema imenici protest glagol može biti samo protestovati, protestujem, i nikakvo dodavanje „v” nije opravdano. Ustvrditi nije sinonim za utvrditi, nego znači izneti tvrdnju, izjaviti. Slično kao ispoštovati naspram poštovati, i ovaj glagol katkad izaziva otpore, jer je ranije bio redak, a danas se javlja kao svršeni parnjak prema nesvršenom tvrditi. Ipak, njegova pravilnost ne dolazi u sumnju, jer vi možete celog života da tvrdite (da je nešto tako i tako), ali možete to i jedanput da ustvrdite i da se više ne vraćate na to. Glagola ishodovati nema u našim rečnicima. Postoje dva glagola ishoditi, oba zastarela: jedan u značenju „izlaziti” ili „proizlaziti”, drugi koji znači postići neki ishod, isposlovati, izdejstvovati. To se značenje očigledno podrazumevalo i u navedenoj rečenici iz novina, dakle lokalna uprava je izdejstvovala ili isposlovala promenu plana. Prelazni glagol provoditi danas upotrebljavamo prvenstveno kad govorimo o električnoj struji, ili o provođenju vremena. Provoditi mere, politiku, odluke, ili provoditi u delo neki zaključak takođe je ispravno, ali je danas uobičajeno samo u Hrvatskoj, dok je u Srbiji u tom značenju znatno češće sprovoditi. A kako su stvari krenule, možda naši potomci neće ništa ni provoditi ni sprovoditi, nego će sve implementirati... Glagol uzorkovati zvuči mi poznato, ali ni njega nema u rečnicima. Rekao bih da ne znači „uzeti uzorak”, nego periodično uzimati uzorke nekog artikla u serijskoj proizvodnji, praviti „štih-probe” radi provere kvaliteta. To je ipak samo moj približan utisak: šta stvarno znači trebalo bi da nam kažu oni koji su ga stvorili i koji ga upotrebljavaju, a to su valjda tehnolozi, ekonomisti, trgovci... Još jedno pitanje iz doktorkinog pisma: „Kojeg su roda reči bol i žar? Muškog ili ženskog? Nas nekoliko nismo mogli oko toga da se složimo, iako smo sa visokom školskom spremom i srpski jezik nam je maternji!” Za bol ima mišljenja da je muškog roda kad znači telesni bol (Imam bolove ispod rebara), a ženskog u duševnom smislu (U svojoj boli našao je utehu). Danas bi ipak bilo tačnije ono što piše u Rečniku SANU, gde za bol uz oznaku „m” stoji „ist. kr.” (u istočnim krajevima) a uz „ž” – „zap. kr.”. Drugim rečima, taj bol je srpski oblik, a ta bol pretežno hrvatski. I žar je u sličnoj situaciji. Ja znam i neke Beograđane koji kažu „Ne bacaj pepeo u kontejner, ima još žari”, ali rečnici uz odrednicu žar daju „m”, dodajući u zagradi „retko ž” ili „ređe ž”. U prilog muškom rodu govori i oblik instrumentala. Ako nam kažu da je govornik na nekoj sahrani sa bolom i žarom govorio o svom pokojnom prijatelju, sve je jasno, ali „govorio je sa boli i žari” ili „sa bolju i žarju” zvučalo bi kao gramatička greška.