Nafta na Obaminom stolu

Da skakanje i vrištanje mogu da zapuše rupu na dnu okeana, to bismo obavili još pre pet nedelja, uradili bismo to još prve večeri”, rekao je portparol Bele kuće Robert Gibs, odgovarajući na primedbe novinara da predsednik Obama nije pokazao „dovoljno strasti” u nošenju sa katastrofom koja je zadesila Ameriku posle izlivanja nafte u Meksičkom zalivu, u blizini obale Luizijane. U međuvremenu, posle niza neuspelih pokušaja, kompanija Britiš petrolijum (BP) izašla je sa obećavajućim vestima da je na putu  da zaustavi izlivanje nafte. Ta informacija izneta je stidljivo i uz ograde, jer niko još uvek ne može sa sigurnošći da tvrdi da će ovaj pokušaj uspeti, a problem je uveliko prevazišao kompaniju i postao ekonomsko i političko pitanje. Platforma „Dipvoter horajzon” eksplodirala je 20. aprila, kada se bušotina zapalila, a slučaj je hteo da potone dva dana kasnije, 22. aprila na Svetski dan zaštite planete. Dok su aktivisti širom sveta podsećali na značaj čiste planete, američku obalu počele su da zapljuskuju tone nafte. Jedanaest ljudi je poginulo, a iz uništenih instalacija nezaustavljivo su počele da se izlivaju tone crne tečnosti. Tako je počela katastrofa decenije, kojoj je još uvek teško predvideti kraj. Nema šta nisu pokušali u BP da zaustave isticanje - upotrebljeni su „usisivači“ za skupljanje nafte, ali nije bilo rezultata, pokušalo se sa sipanjem materija koje izazivaju disperziju nafte, ali ni one nisu pomogle, a dodatno su ugrozile živi svet u moru, postavljanje kupole preko mesta isticanja nafte takođe ispalo je neuspešno, metoda “top kil” kojom se bušotina zatrpava blatom koje je svojom težinom trebalo da savlada pritisak nafte, a preko njega da se stavi beton, takođe je propala. Kompaniji je konačno pošlo za rukom da na vrhu oštećene bušotine postavi neku vrstu sigurnosnog ventila koji je deo nafte koja se izliva prebacio na brodove. Inženjeri Britiš petrolijuma uspeli su da malim podmornicama, kojima upravljaju daljinski sa brodova, preseku oštećen deo cevi na morskom dnu, na dubini od 1.500 metara. Zatim je na cev postavljena „kapa” iz koje će se savitljivom cevi nafta sprovoditi do brodova na površini. U BP se nadaju će na ovaj način uspeti da preusmere najveći deo nafte koja curi, ali trenutno ventil preusmerava tek oko 10.000 barela na dan. Prvobitna procena da dnevno ističe oko 5.000 barela, kako je objavio BP, pokazala se preterano utešnom. Institut za geološka istraživanja potvrdio je da su dve grupe naučnika, radeći nezavisno i primenjujući različite metode, prvobitno utvrdile da iz bušotine „Dipvoter horajzon” dnevno ističe do 19.000 barela nafte (800.000 galona ili tri miliona litara). Procene su međutim u međuvremenu porasle na 25. 000 barela dnevno. Do sada je u vode otišlo između 500.000 i 800.000 barela, ali se u BP nadaju da će sistem postati efikasniji i da će izlivanje nafte ipak biti zaustavljeno, mada nije izvesno da se to može dogoditi pre avgusta. U međuvremenu, na obali, među stanovnicima Luizijane šire se panika i bes. U ribarskoj industriji, koja Luizijani godišnje donosi skoro dve i po milijarde dolara zarade, zaposleno je 27.000 ljudi. Obala je sada pretvorena u crnu fleku koja uništava podvodni svet. Kada se nafta izlije u more u dodiru sa vazduhom stvara se tanka skrama koja isparava. Nafta se vezuje za vodu i nastaje “čokoladna pena” od koje umiru životinje u priobalnom pesku. Na površini mora stvara se nešto kao neprovidna folija koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti što uzrokuje pomor planktona, čija je uloga nezamenljiva u lancu ishrane podvodnog sveta, a morske ptice stradaju od katrana koji im se lepi za perje i onemogućava letenje. Sirova nafta je zagadila sada 125 milja obale Luizijane, kao i ostrva ispred obala Misisipija i Alabame, i najzad stigla do peščanih plaža na Floridi. Na zahtev američke vlade BP je u međuvremenu izgradio više veštačkih peščanih ostrva kod obale delte reke Misisipi, kako bi sprečila naftu da stigne do močvara Luizijane. To bi trebalo da košta 360 miliona dolara i da smanji štetu obali, ali stanovnici Luizijane ostali su bez prihoda, a strah da možda nikada više neće moći da love dodatno otežava situaciju. BP je ponudio finansijsku pomoć, ali se od meštana može čuti da to nije dovoljno ni da se plate računi, a ukoliko se šteta ubrzo ne sanira hiljade ljudi ostaće bez sredstava za život. „Čak bi i omanja oluja mogla da nanese vodu iz zaliva, što će biti više nafta nego voda. Plašim se da će pre ili kasnije ukoliko nešto ne učine, nafta da preplavi čitavo područje”, kaže En Girfajs iz Luizijane. Procenjeno je da će gubici samo zbog ribolova dostići tri milijarde dolara, a zbog turizma i prevazići tu sumu. Dodatni problem su močvare u blizini delte reke Misisipi, koje su takođe ugrožene, a koje se za razliku od mora ne mogu očistiti. Guverner Luizijane Bobi DŽindal upozorio je da je dodatna pomoć neophodna . “Da budemo jasni – svaki dan koji prođe, a da nafta nije očišćena, naša močvara je dan bliže smrti”, izjavio je DŽindal. Izvršni direktor BP-a Toni Hejvard je obećao da će kompanija pokupiti svu naftu isteklu u Meksički zaliv i vratiti obalu u „prvobitno stanje”, ali naučnici upozoravaju da čišćenje i oporavak ekosistema nisu iste stvari, a gnev se uveliko proširio Amerikom. Vlada je situaciju u Luizijani proglasila „ribarskom katastrofom”, a na političkom frontu republikanci već ovu katastrofu nazivaju “Obaminom Katrin”, aludirajući na uragan koji je zadesio Ameriku pred kraj Bušovog mandata. Galupov istraživač Frank NJuport kaže da je prerano za takve prognoze, mada je podrška Obami pala na 46 odsto u poslednjoj nedelji maja, što je najniže do sada. “Za sada nije sigurno u kolikoj je to vezi sa Meksičkim zalivom, moguće je da ima uticaja, ali ovo je ipak daleko od dramatičnog pada.” Obama je otkazao planirane posete Indoneziji i Australiji i već nekoliko puta posetio ugrožena područja. Takođe je već više puta izjavio da je BP odgovoran za katastrofu i da će platiti troškove otklanjanja njenih posledica, ekoloških i ekonomskih. Iz kompanije su odgovorili da je platforma zapravo bila iznajmljena, ali su, svakako, prihvatili svu odgovornost. Prvi račun poslat britanskoj kompaniji za troškove čišćenja posledica izlivanja nafte iznosi 69 miliona, ali to je tek mali deo onoga što će BP morati da plati. Do sada je samo za pokušaje sanacije potrošeno 870 miliona dolara, a uz troškove čišćenja mrlje i kompenzacije svima koji su zbog izlivanja nafte pretrpeli štetu, kompanija bi mogla da ostane bez 20 milijardi dolara.  Neki analitičari skloni su da posumnjaju da će BP moći da preživi taj udarac. U međuvremenu, Bela kuća pod stalnim je pritiskom da objasni javnosti zašto se država više ne angažuje po ovom pitanju, iako su za operaciju čišćenja na raspolaganje stavljeni svi resursi , a po naredbi Obame u akciju se uključila i američka vojska, na dnevnom redu je zahtev da se BP zameni. Nevolja je, međutim, u tome što zamene u stvari nema. “Ironija cele ove situacije je da američka vlada kritikuje Britiš petrolijum. Ali da se ovo desilo nekoj manjoj naftnoj kompaniji ona bi pozvala američku vladu i rekla: mi ovo ne možemo da rešimo. Vlada takođe ne bi znala da to reši i morala bi da se obrati Britiš petrolijumu, zato što jedino ta firma ima opremu i stručnjake koji bi to mogli da urade”, izjavio je za Bi-Bi-Si Rikabi Sajmon, direktor firme specijalizovane za probleme izlivanja nafte. Bela kuća je odgovornost odmah prebacila na Britiš petrolijum, a on za sad nema druge nego da tu odgovornost prihvati, ali razmere štete još uvek se ne mogu predvideti. “Možemo li sve vratiti u prvobitno stanje? Ne”, kaže Dag Inkli, naučnik iz Nacionalne federacije za zaštitu prirode. “BP se obavezao da će sve učiniti da se zaliv oporavi, ali samo vreme može da pokaže koliko će u tome uspeti. Oni se javno izjašnjavaju za potpunu transparentnost, nažalost ta transparentnost BP ima ispred sebe jedno mutno sočivo.” Konačno rešenje za isticanje nafte prema trenutnim prognozama moglo bi biti gotovo tek u avgustu, do tada slučaj Meksičkog zaliva preti da preraste u najskuplju naftnu katastrofu ikada. Posledice je još uvek teško sagledati, ali u mesecima koji dolaze nafta će svakako i dalje plivati američkim vodama. “Ovo će trajati veoma dugo”, kaže admiral Ted Alen iz obalske straže. „Ovo je rat, jedan podmukao rat, koji je napao četiri države istovremeno.” Posledice tog rata već trpi i politički vrh, Obama se sada susreće sa najvećim problemom od početka svog mandata. “Nažalost dok stvari idu dobro odgovorni imaju dosta kredita kod građana, ali kada krenu loše postaju krivi za sve”, kaže Frank NJuport. “Ukoliko stvari nastave da se komplikuju tokom leta, pred Obamom će biti veoma težak posao borbe sa negativnim reakcijama američke javnosti”.