Viza za demokratiju

Brisel i Moskva slave političko proleće. Razlozi zbog kojih je između njih izlivana žuč potisnuti su od nedavno u polje manje važnih, a prostor u emocijama ubrzano se ustupa koristima od dobrosusedstva. Cilj je “da se unaprede naše ekonomije i da se naši građani zbliže”, izjavio je Žoze Manuel Baroso. Van Rompej, Baroso, Ketrin Ešton, čelnici Evropskog saveta, Evropske komisije i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost, konferisali su sa Rusima Medvedevom i Lavrovom u Rostovu na Donu, a glavna tema njihovog samita prošle nedelje bio je ambiciozni poduhvat razvoja i zbližavanja, naslovljen “Partnerstvo za modernizaciju”. Kremlj prvi put pokazuje da zapaža džinovski izrastajuću siluetu ekonomski moćne Kine. Odlučan je iz tih razloga da smanji tenziju u odnosima sa Zapadom, i da kroz svoje “alijanse”, iz Evrope i SAD potraži tehnologiju i kapital. Bez njih ne može iskoristiti sirovine i obezbediti ruski razvoj. Pojašnjavajući “Partnerstvo”, Baroso ga je nazvao “zajedničkom vizijom” koja je prvi put afirmisana za stolom Rusije i Evrope u Stokholmu, a u Rostovu, raščlanjena je na “konkretne prioritete”. Devet je usaglašeno: u polju investicija, razvoju inovacija, sitnog i srednjeg preduzetništva, usklađivanju tehničkih pravila i standarda, zaštiti prava intelektualne svojine, saradnji u razvoju energetske efikasnosti, efikasnijem funkcionisanju sudstva, borbi protiv korupcije i jačanju dijaloga s građanskim društvom. Postoji i “deseta tačka” – vize. Rusija ih traži za slobodan ulaz svojih građana u zemlje šengena , što unutar EU 27 nailazi na otpor pojedinih članica. Ipak, predsednik Medvedev je predlog Rusije izneo na sto, i to u formi već gotovog “nacrta sporazuma”. Predlog Medvedeva nije odbijen već je saopšteno da će biti razmotren. Velika prepreka na pređenom putu bila je ksenofobija, ukorenjeni strah Rusije od spoljnog okruženja. Ne uvek bez razloga. Ksenofobija u odnosu na Zapad izgubila je tle tek Obaminim “resetovanjem” odnosa SAD prema Moskvi. Vašington je digao ruke od Buš-Čejnijevih “revolucija” unutar sovjetskog prostora. Okanuo se pokušaja da se Rusija sabije u ugao i “odbaci u Aziju” – dok ne satrune u zaostalosti i raspadne se, na možda “dve ili tri manje Rusije”. Obama je odustao od instaliranja spornog modela PRO projektila u Poljskoj. Usaglasio je s Medvedevom zasek u arsenal nuklearnog oružja dve sile i ponudio je Moskvi da se uključi u delimično zajedničku politiku. Na takav način je stvoren “ambijent” za ruske zaključke o izlišnosti i štetnosti mentaliteta opsednutosti zemlje zaverom spolja. Od svakih pet dolara investicija u Rusiji, četiri ulaže neko iz EU. Ta suma uloga još pre tri godine se primakla iznosu od sto milijardi dolara. Pet najvećih investitora su Kipar, Holandija, Luksemburg, Britanija i Nemačka. (Šesti je Japan, SAD su desete. ) Na listi zemalja u kojima su direktne inostrane investicije proizvele najviše radnih mesta i pogodnosti, Rusija je ove godine preskočila dve prečage, uspevši se sa sedmog na peto mesto. Ispred Rusije su Britanija, Francuska, Nemačka i Španija. Međutim, ulaganje pretpostavlja nepodmitljivost, sud i zakon zemlje. Čini se da slični podaci ukazuju da se Putin više ne koleba. Iskren je u saglasnosti da je Rusiji demokratija neophodna. Ali, iskren je i kada pušta da policija suzbija čak i bezazlene demonstracije. Mogućno je da Putin pušta da stvari dođu na mesto nekim boljim načinom. Recimo, mogućnošću da Moskva ispuni svoje, iz ove agende u Rostovu na Donu, a da EU omogući Rusima da putuju – i Evropu vide sami. Uostalom, zbog čega bi Evropa otvarala vrata samo kriminalizovanim “oligarsima”?