Job Koen, heroj Evrope

O Jobu Koenu je u „NJujork tajms magazinu“ objavljen tekst koji bi u NIN-u zauzeo sedam strana. Povod su izbori u Holandiji (9. jun), a razlozi mnogo dublji. Reč je o činjenici koja bi mogla biti od značaja za budućnost odnosa islama i Evrope. Incidenti se bar deceniju umnožavaju. Pretnjama smrću su izloženi „muslimanski liberali“ od Salmana Ruždija do Ajan Hirsi Ali; hrišćanski kritičari islama – od karikaturiste Kurta Vestergarda ili Orijane Falači - ugrožavani su na različite načine. Usledile su zabrane minareta, vela, burki... Istraživanje „Fajnenšel tajmsa“ je pokazalo da više od polovine evropskih građana podržava takav odnos. Ovih dana je u Berlinu, na primer, poništena presuda koja je dozvoljavala da se „mladi muslimani mogu moliti u školi“, u posebnoj prostoriji. Viši sud je našao da i to „može remetiti mir u školi“. Sve se to događa u atmosferi koja je odavno „više i od prava i od politike“. Šta tu može Job Koen? Koen je postao poznat izvan Holandije u novembru 2004. Bio je gradonačelnik Amsterdama kad je ubijen reditelj Teo van Gog. Ovo je veoma značajan događaj za stanje odnosa islama i Evrope. Ukratko: Teo van Gog je kratkim dokumentarnim filmom hteo pokazati „kako islam može biti upotrebljen za opravdanje nasilja nad ženama“, i na nagom telu zlostavljanih žena „naslikao je stihove iz Kur’ana“. Muhamed Bujeri je 2. novembra, u po bela dana, ispalio u njega osam metaka, „nožem mu prerezao grkljan i dva noža ostavio zabodena u njegovim grudima“. Ubica je i na sudu ostao pri tome da „nevernik“ ne sme da tako prikazuje islam. Ne kaje se. (Scenario za taj kratki film pisala je Ajan Hirsi Ali, holandska intelektualka somalijskog porekla. Morala je da se preseli u SAD.) U drami koja je usledila istakao se Job Koen. Kao gradonačelnik Amsterdama uspeo je da obuzda bes građana i spase islamske imigrante od teških iskušenja. Fondacija „Ana Frank“ je tada registrovala 106 incidenata širom zemlje, a samo jedan u gradu gde je Van Gog ubijen. Svestan da u Holandiji ima gotovo milion imigranata muslimana, Koen se dao na smirivanje „rasnih i verskih tenzija“. Magazin „Tajm“ je Koena 2005. proglasio „Herojem Evrope“. Koen je rekao:“ Doseljenici su uvek bili deo našeg grada i Amsterdam jeste, i ostaće, tolerantan.“ Sama Holandija jeste zemlja u koju su se sklanjali i Dekart, Hobs, Lok, Mor, Spinoza. Job Koen je nesumnjivo izrastao na tlu te tradicije. Jevrejskog je porekla. NJegovi roditelji, iz okoline Amsterdama, Drugi svetski rat su proveli skrivajući se od nacista, a deo porodice je stradao u logoru Bergen-Belzen. U martu ove godine Koen je postao predsednik Laburističke partije. Na brzinu je konsolidovao stranku, a onda kao drugog na listu stavio je Nebahata Albairaka, rođenog u Anadoliji, koga su roditelji kao dete doveli u Roterdam. Time se Koen postavio kao direktni suparnik Gertu Vildersu, lideru Slobodne partije, poznatom širom Evrope kao političar koji karijeru gradi na otvorenom antiislamizmu. Početkom godine Vildersova partija je, prema istraživanjima, bila vodeća. Imali su odlične rezultate na lokalnim izborima. Neki su već Vildersa videli kao holandskog premijera. Koen je zaustavio taj trend. Sa skromnih 11 procenata njegovi laburisti su preko noći stigli na 22. U tom skoku se ne može zanemariti podrška muslimana, koji čine pet odsto glasača u Holandiji. „Marokanci (najveća islamska grupa u zemlji) će apsolutno glasati za Koena, iako njegova partija i nije popularna među njima“, tvrdi Nadia Bouras sa Univerziteta u Amsterdamu. Kao i u svakom političkom činu i u ovom Koenovom postoji računica. Međutim, nema sumnje da je njegov nastup više od ziheraškog praćenja glavnog toka. U političkom delovanju Joba Koena ima i doslednosti i hrabrosti. Nekontrolisanom jačanju populizma on je suprotstavio demokratske vrednosti. I to na najopasnijem terenu u današnjoj Evropi – u odnosu prema imigrantima i islamu. Takav potez je uvek više od proste izborne računice.