Maksi načelno belgijski

Ovako: ako je dogovor o prodaji Delta maksija belgijskoj firmi Delhaize group načelni, on je neobavezujući. Ako kupac ide na proveru podataka, to s obzirom na veličinu firme traje najmanje tri nedelje, zatim pregovori oko ugovora još dve do tri nedelje, ukupno dva meseca. Konačno zatvaranje ugovora: četiri meseca. Meni se, međutim, nije retko dešavalo da u takvim slučajevima, kupac odustane”, kaže za NIN jedan od najpoznatijih konsultanata u Srbiji. „Po meni, načelni dogovor ne znači ništa. Ima u toj kompaniji mnogo internih problema. Koliko ja znam, Delta maksi je bio jemac za sve Deltine kredite. Ali, ako bi bilo tačno da je prodat, to bi bilo jako dobro za srpsku ekonomiju. Došli bi ljudi koji bi plaćali račune. Jer, ta je firma sada rak-rana srpske ekonomije. Znate li vi šta za malog proizvođača i njegove dobavljače znači kad im on danas isporučenu robu plati za godinu dana”, kaže drugi konsultant koji je jednom poslovao sa Miroslavom Miškovićem. Na sajtu pomenute belgijske firme, Delta maksi pominje se samo jednom, u vesti od pre tačno devet meseci: “Delta maksi, deo srbijanskog Delta holdinga, završio je kupovinu preostalih 15 odsto bugarske kompanije Pikadili i tako postao jedini vlasnik tog trgovinskog lanca”. I ni u jednoj prilici više. Na vest da je Maksi ipak pred samom prodajom Belgijancima, NIN-ov izvor koji bi o tome nešto mogao da zna kaže : „Postignut je načelni dogovor. Za sedam dana počinju provere podataka. Šta će biti, videćemo”, a drugi NIN-ov izvor, koji bi to morao da zna još bolje, kategoričan je: „Nije prodat”. Poređenja radi: belgijska firma je 2008. godine imala promet od 19 milijardi evra, Delta maksi promet od 59,3 milijarde dinara. Iste godine Belgijanci su imali neto dobit od 467 miliona evra, Delta maksi dobit od 1,6 milijardi dinara. Te je godine Delhaize group zapošljavala 141.000 ljudi u šest država (SAD, Belgija, Grčka, Rumunija, Indonezija, Luksemburg), a Delta maksi 5.331 čoveka, sa solidnom prisutnošću u regionu. Dve su stvari nesporne: život je Miroslavu Miškoviću odavno dao znak da je vreme da svoj trgovinski lanac Delta maksi - proda. I druga: kupac se traži već duže vreme. Da li je konačno i nađen, po kojoj ceni i za koji procenat udela u firmi osnovanoj marta 2005. godine i u međuvremenu patriotski proširenoj za celu Pekabetu i C market, znaće se najkasnije u napred navedenim rokovima. Za to vreme, gotovo cela Srbija čeka na gotovs da Mišković Maksi proda, a da ne plati državi Srbiji porez na kapitalnu dobit. Kako je već, one godine kad je osnovao Maksi, oposlio prodaju svoje Delta banke italijanskoj Intezi. Jer, stopostotni vlasnik Maksija je na Kipru registrovana firma Hemslade Trading Limited. Na kupoprodajnu transakciju između jedne belgijske i jedne kiparske firme porez se sigurno neće platiti Srbiji. Tako je po zakonu. Koji, valjda, nije pisao Miroslav Mišković. Nepristojno siromašni građani Srbije uzalud čekaju. Miroslav Mišković je definitivno postao (negativna) maskota Srbije. I kad ga nema, on se priviđa. Ne biste verovali, čak i u Prištini. I da ga nema, trebalo bi ga izmisliti. Mora postojati neko kriv za sve. Čak i u Kruševcu, odakle je stigao u Beograd, negiraju da je njihov: „On je iz Bošnjana, kod Varvarina. A ako je i iz Kruševca, sumnjam da se on toga još seća”. Što će reći, nikakvu odgovornost nije pokazao ni prema svom gradu. Samo „lični užici”. Ovakvom imidžu Miškovića doprineo je i Delta maksi, sad na rasprodaji, kako bi rekli cinici. Način, navodno osmišljen u kabinetu bivšeg srbijanskog premijera Vojislava Koštunice, na koji je Mišković stekao vlasništvo nad nekadašnjim C marketom i sprečio slovenački Merkator u istoj nameri, još nije dobio konačni sudski epilog. Svejedno što je u kabinetu tadašnjeg slovenačkog premijera Janeza Janše osmišljen sličan način da se Miroslav Mišković i Milan Beko spreče da dođu do vlasništva u slovenačkom trgovačkom monopolisti Merkatoru. Svako čisti ispred svoje kuće. Nikad sasvim dokazana stvarna namera Miroslava Miškovića i Ivice Todorića, vlasnika hrvatske firme Agrokor da, moguće i plus Merkator, naprave ujedinjenu regionalnu kompaniju sa šest milijardi evra prometa, a koja će predstavljati kritičnu veličinu za izlazak na crtu svakoj pretećoj evropskoj konkurenciji, propala je jer je 2006. godine Agrokor imao „recimo, nekih svojih frustrirajućih momenata” finansijske prirode. Grupa ekonomista, među njima i neki ministri, dokazivala je da nije tačna sumnja Komisije za zaštitu konkurencije da je Delta maksi monopolista. Toliko su bili uverljivi da je čak i Komisija priznala da su dominantni, ali nisu monopolisti. A onda je navodno svetska ekonomska kriza u međuvremenu razotkrila da Delta maksi egzistira na leđima svojih nezaštićenih dobavljača, kojima duguje stotine miliona, a isporučenu robu plaća sa šest i više meseci zakašnjenja. Na sastancima sa predstavnicima srbijanskih vlasti, na kojima se ponaša „kao u kafani, dobacuje nam i podsmeva nam se” Miroslav Mišković ne traži ništa drugo „samo da od ove države dobije ono što je Ivica Todorić dobio od svoje”. Uz svesrdnu podršku EBRD, Todorić se dosta dobro drži, ali prilika za regionalnu malotrgovinsku silu, koja bi stala na crtu nekom evropskom trgovinskom moćniku - propuštena je.