Proterana ćirilica

Pri povratku naših iseljenika iz rasejanja, da bi posetili svoj rodni kraj, prvo što primete je da se sada aerodrom „Beograd“ zove „Nikola Tesla“. Obraduju se i imenu i ćiriličnom natpisu, a onda se brzo oneraspolože. Sva obaveštenja su napisna na dva tuđinska pisma: hrvatskom (Gajevom) latinicom i engleskim jezikom! Da li je to mogućno u Grčkoj ili Izraelu, ili u susednim Makedoniji i Bugarskoj? Svuda, sve piše na nacionalnom pismu i na engleskom jeziku. Gde su nam ponos i dostojanstvo? Za razliku od nas, Bugari su ponosno i odvažno uneli ćirilicu u EU, i umesto „euro“ napisali ćirilicom „evro“. U Srbiji se do 1945. godine koristila samo ćirilica. Nažalost, danas u srpskoj dijaspori ima više ćiriličnih novina nego u celoj Srbiji! Svaka čast NIN-u. To je i sa novčanicama! Republika Srbija nema ni danas svoj novac! Trebalo je pogledati izložbu novca u NBS, pa videti kako izgledaju srpske novčanice. O, TV stanicama ne vredi ni govoriti, a o našim proizvođačima još manje! U celoj Srbiji, svi proizvodi bilo koje vrste, od prehrambenih proizvoda: mlečnih, mesnatih, sokova, flaširanih voda, piva, keksa, čokolade, cigareta, raznih tehničkih aparata i svega ostalog, sve je ispisano hrvatskom latinicom, engleskim jezikom i arapskim pismom, ali od ćirilice nema ni slova! Nije čudno onda što naše đače prvače, kad uđe u bilo koju prodavnicu, ima osećaj da je u tuđoj zemlji!!! Čast izuzecima, kao što su: „Galenika“, „Crvenka“, „Šajkaška“, „Klas“, „Agrimes“, i još pokoji privatni proizvođač. Još je gore, kada prošetate Ulicom kneza Mihaila! Kao da niste u Srbiji, u njenom prestonom gradu! Svi kafići i prodavnice nose strana imena, i sve napisano engleskim jezikom i latiničnim pismom. Prava „Kulturna kolonizacija“! Danas, Srbi nestaju kao Hazari: „Pouzdano znam, da nema države u svetu u kojoj nema pripadnika našeg naroda, ali se niko tako lako ne asimiluje kao mi“, kaže autor knjige „Zašto Srbi nestaju“, Biljana Spasić. Ili, što je govorio blaženopočivši vladika šumadijski, akademik dr Sava: „Posle tri meseca boravka u Americi, Srbi neće da govore svojim jezikom, niti da se zovu Srbima, za razliku od Grka, koji su svuda samo Grci“. Na kraju, moram da pomenem izjavu jednog francuskog diplomate, od 3. juna 1834. godine, koji je pisao: „Srbi imaju svoju nacionalnu azbuku, kojoj su toliko odani da bi se svi dali nabiti na kolac pre nego bi pristali da se služe latiničnim pismom“. A, danas?