Autori ili samoreklameri

U vašem cenjenom listu prošle nedelje se pod naslovom „Frekvencijski rečnik” pojavio napis o prva tri toma Frekvencijskog rečnika srpskog jezika. U njemu je kao autor naveden Đorđe Kostić, a kao priređivač njegov sin Aleksandar Kostić, odskora dopisni član SANU, koji poslednjih nedelja vodi agresivnu medijsku kampanju radi promocije ovog dela. Uz Politiku i nekoliko emisija na raznim programima RTS-a, prof. Aleksandar Kostić je i vaš list iskoristio za iznošenje neutemeljenih panegirika u prilog ovom inače nesumnjivo značajnom poduhvatu. Pre svega, po samoj svojoj prirodi nijedan frekvencijski rečnik ne može biti autorsko delo – on je rezultat manuelne ili mašinske (računarske) obrade određenog jezičkog korpusa, koji prethodno treba da bude stručno-tehnički pripremljen za numeričku manipulaciju. Autorska dimenzija bi se mogla sastojati jedino u propratnoj studiji u kojoj bi se detaljno objasnili ne samo metodološki postupak (tehnika obrada) nego i teorijski osnovi za izradu takvog rečnika, ali i implikacije za korišćenje krajnjeg proizvoda, tj. naznake o tome kako se i za šta može upotrebljavati sistematizovana građa, što zapravo predstavlja svaki frekvencijski rečnik. Pretencioznost, ako ne i (samo)reklamerstvo, još su uočljiviji u tvrdnji da „je on (rečnik) jedinstven u svetu”. Još od poslednje decenije XIX veka prave se frekvencijski rečnici različitih obima, žanrova i koncepcija, polazeći od korpusâ raznolikog opsega. Tehnika izrade je od 1950-ih godina znatno olakšana primenom specijalizovanih računarskih softvera za ovu svrhu (u SAD i, uopšte, na anglosaksonskom jezičkom području), ali je specifikum srpskog jezika (sa razgranatom deklinacijom i konjugacijom) to što se za korišćenje ovog namenskog softvera građa prethodno mora pažljivo pripremiti (preliminarno obraditi), na čemu je zapravo i „radilo oko 400 saradnika”. Oznaka jedinstvenosti se može odnositi (u trivijalnom smislu) isključivo na okolnost da je to prvi frekvencijski rečnik Domentijana, ali je u tom pogledu baš svaki frekvencijski rečnik jedinstven i neponovljiv (kao, uostalom, i gotovo svaka knjiga). Kao profesionalnom psihologu, prof. Kostiću možda nije poznato da su u svetu već poodavno urađeni frekvencijski rečnici Šekspira, Servantesa i mnogih drugih pisaca, a i od naših književnika tu čast imaju Milan Rakić (trudom pesnika Vase Pavkovića) i Milorad Pavić (naporom psihologa Smiljke Vasić). Međutim, to Aleksandru Kostiću ne daje za pravo da delo koje je priredio njegov otac (a on sâm organizovao njegovo štampanje) predstavlja kao epohalni novum. Ovde nije naodmet povući paralelu s jednim drugim, zaista (za srpski jezik) unikatnim poduhvatom koji su preduzeli akademik Predrag Piper i koleginice Rajna Dragićević i Marija Stefanović. U pitanju je Asocijativni rečnik srpskog jezika, objavljen pre tri godine, u kojem su priređivači napisali tri poduže uvodne studije (što sadrže ne samo prigodna razjašnjenja, nego i nagoveštaje za dalja istraživanja, kao i iscrpan naučni aparat, uz elemente komparativne analize), obima od stotinu stranica, što ih kvalifikuje kao autore, a ne samo priređivače (preostalih 400-ak stranica, koje je „odradio” računarski program).