Opsednuti šljunkom protiv opsednutih profitom

Menadžment luke “Dunav” u Pančevu nema lepe reči za predstavnike svoga novog najvećeg pojedinačnog vlasnika - investicioni fond “Midlend risursiz”. Što se toga tiče, baš su se našli. I predstavnici fonda, hvala na pitanju, o njima misle još gore. Najgrublje rečeno, menadžment luke smatra da su novi vlasnici obični koristoljubivi lažovi, a novi vlasnici još gore; da su rukovodioci luke obični šverceri i kriminalci. Dokaz za svoje tvrdnje menadžment nalazi u činjenici da o svojim novim vlasnicima ne može uobičajenim putem saznati mnogo činjenica (“of šor kompanija čiji su vlasnici i kapital nepoznati i neprovereni”), a predstavnici firme “Midlend risursiz” mašu dokumentima do kojih su došli “za samo dva sata kopanja” i obaveštenjem Opštinskog javnog tužilaštva u Pančevu (od 6. februara) da je na osnovu njihove krivične prijave podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv generalne direktorke luke Katarine Jakšić zbog zloupotrebe službenog položaja,a protiv direktora pravne službe Boška Lutkića zbog falsifikovanja službene isprave.

Sve je počelo mnogo pre nego što je “Midlend risursiz” u junu prošle godine od Akcijskog fonda Republike Srbije kupio paket od 40,47 odsto akcija luke “Dunav” u Pančevu za 162 miliona dinara. I tad obećao da će od luke napraviti čudo tim pre što poseduje železare u Rusiji i Ukrajini iz kojih snabdeva železaru u Skoplju preko Soluna, mada bi mu isplativije bilo da tih 20 000 tona robe isporuči preko Pančeva. Na pitanje ovog novinara, u luci tada nisu imali velikih prigovora na novog vlasnika. Pre bi se reklo da su bili uzdržani. Otad se ispodešavalo svašta. “Midlend risursiz” je, kako njegovi predstavnici tvrde, tek po obavljenoj kupovini saznao da je u luci pripremljena dokapitalizacija u vrednosti od 109 miliona dinara. I da će morati da plati 40 odsto te sume ukoliko želi da zadrži procenat vlasništva koji je već stekao kupovinom od Akcijskog fonda. O tome ni reči nije bilo u berzanskom prospektu luke, dokumentu koji bi morao da sadrži sve podatke važne za potencijalnog kupca, pa, po njihovom mišljenju, i podatak o dokapitalizaciji. Za tačnost podataka iz tog prospekta, podnetog marta prošle godine, odgovara generalna direktorka luke Katarina Jakšić.

“Midlend” se obratio Komisiji za hartije od vrednosti koja je decembra prošle godine dala saglasnost na odluku o dokapitalizaciji luke, donetu, po jednima, još 2002. godine, po drugima, posle trgovine u kojoj je “Midlend” postao suvlasnik.Kako bilo da bilo, Komisija za hartije od vrednosti odbila je zahtev “Midlenda” i dala za pravo luci. Dokapitalizacija je završena poslednjih dana februara. “Midlend” se, iako je u dokapitalizaciji učestvovao, obratio pravosudnim organima zahtevom da se, prvo, trošenje sredstava od dokapitalizacije privremenom merom zabrani do okončanja osnovnog spora. I drugo, da se krivično goni Katarina Jakšić, direktorka luke. Oni tvrde da su u oba zahteva na dobrom putu da uspeju.

KATARINA JAKŠIĆ: Luka ima osmišljenu i jasno definisanu strategiju sa konkretnim investicionim projektima, a potpuno je jasno da “Midlend risursiz” nema nikakve dugoročne interese da razvije i unapređuje lučku delatnost već da u što kraćem roku , kroz otpuštanje radnika i smanjenje plata, ostvari profit i uplati ga na “of šor” račune na Kanarskim ostrvima. Pre kupovine paketa akcija Akcijskog fonda oni su se u luci samo jednom pojavili i mi smo ih upoznali sa celokupnom našom situacijom, razvojnim planovima, a usmeno smo ih obavestili o dokapitalizaciji koja je u toku. Oni su se samo jednom pojavili... Dosta je to sve išlo ispod žita, iza naših leđa. Oni su se odjednom pojavili dan-dva pre aukcije. Kasnije su na berzi mogli da kupe još 11 odsto akcija malih akcionara, ali se na prvoj aukciji nisu pojavili jer su očekivali pad cene, kalkulisali su. Na naredne dve aukcije su učestvovali tako što su osnovali nove dve firme. Ali nisu uspeli da kupe te akcije. Na tim aukcijama vlasnik 33 odsto luke postala je šabačka firma “Intereksport”, naš dugogodišnji partner.

Suština je u tome da oni nemaju nikakav dugoročan interes za luku. Apsolutno nikakav. To jasno dokazuje i činjenica da oni ulažu u najrazličitije delatnosti koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom i gde je osnovni motiv, naravno, profit. Ja to razumem. I mi znamo da treba biti racionalan. Nismo ni mi blesavi. Znamo i mi da otpustimo 80 odsto radnika, ali moramo voditi računa i o socijalnoj komponenti. Oni ne shvataju potrebu luke da se razvija, potrebu da se ulažu sredstva, a ne da se odmah izvlači profit. I to ogroman. Oni su, recimo, uložili sredstva u ugostiteljstvo, u prerađivačku industriju, u pekare. Od Akcijskog fonda kupili su i gumarsku industriju “Gumaplast” iz Inđije. I tamo su , bez obzira na to što pričaju lepe priče o toj firmi, napravili haos. Mi sticajem okolnosti poznajemo bivše rukovodstvo, bivšeg direktora te firme, uz čiju pomoć su oni firmu i kupili, nije drugačije ni moglo. Mene sada zovu ljudi iz “Gumaplasta” i pružaju mi podršku. To je bila mala firma sa 280 do 300 zaposlenih, a već ih je 60 u fazi odlaska iz firme. Oni su bili firma, sad su im plate 6 500. Oni su u organima firme zastupljeni u skladu sa svojim vlasništvom. Ali oni po svaku cenu hoće potpunu kontrolu nad firmom, a nemaju dovoljan broj akcija. Rekla sam im ulažite kroz dokapitalizaciju, imajte 100 odsto, nije uopšte bitno, da li ću ja biti direktor ili neko drugi. Bitna je luka i ovih 227 radnika koji tu rade.

Oni se bore svim silama da obore dokapitalizaciju jer ne žele više da ulažu u luku. Misle da su ta 162 miliona koja su dali državi, o g r o m n e pare. Mi smo ih usmeno obavestili o dokapitalizaciji, a valjda je i Akcijski fond trebalo da ih obavesti. Tada je odluka bila u fazi donošenja. Ali ja ne bih o tome, mi u prospektu nismo naveli informaciju o dokapitalizaciji jer prospekt ima formu i mi odgovaramo na ono što nas prospekt pita. A u prospektu nije bilo pitanja o dokapitalizaciji. NJima je pravom preče kupovine omogućeno da uplate odgovarajuću sumu i zadrže postojeći procenat vlasništva. Odluku o dokapitalizaciji doneli smo pre nego što su oni kupili svoj paket. Naravno. Ne. Ali nadležna komisija konačnu odluku o tome donela je 26. novembra 2003. Dakle, pošto su oni svoj paket kupili. Pre te trgovine akcijama Akcijskog fonda, taj fond nam nije dao saglasnost za dokapitalizaciju dok oni ne prodaju svoj paket. Ali ja ne bih o tome, nego o stvarima koje su suštinske i bitne. Jer, sve što su nam oni rekli i obećali, sve su slagali. Po njima, mi bismo morali svaki dan da držimo sednice upravnog odbora. Naša luka ima izuzetan položaj, svi imovinsko-pravi poslovi u luci su sređeni, komercijalni odnosi su nam uređeni, mi smo ozbiljna firma, prošlu godinu smo završili sa pozitivnim rezultatom, nemamo dinara duga, prosečna plata prošle godine bila je 24 000 dinara.

NJihove optužbe o našoj opsednutosti šljunkom su smešne. Pa mi od lučkog pretovara, od Dunava, ne bismo imali šansu da opstanemo. Luka se bavi raznim delatnostima, skladištenjem i transportom robe, a jedna od osnovnih delatnosti je terminal za rasute terete i promet građevinskog materijala. Smešna je i njihova optužba da mi od luke hoćemo da napravimo skladište šljunka. Svega 100 od 7000 metara operativne obale koristi se za građevinski materijal i niko “Midlendu” ne brani da investira u koji hoće terminal. Oko 60 odsto metalne robe koja preko naše luke prolazi, došlo je sa istoka, a od toga je “Midlend” uspeo da obezbedi samo tri odsto. NJihova obećanja su obične bajke. Ponudili smo im da ako imaju robu koja ide preko Soluna, da je pod najpovoljnijim uslovima preusmere na Pančevo. Najpre su obećali, a onda su nam rekli da nemaju nikakve obaveze prema Pančevu. “Naš gazda ne duguje vama nikakve robe.” Kompleks luke zauzima 245 hektara, a samo je deo izgrađen. Ovo je strategija iscrpljivanja menadžmenta luke, čijem unapređenju za devet meseci nisu ni na koji način doprineli.

SLAVEN KANTAR (“MIDLEND RISURSIZ”): Menadžment pančevačke luke bi trebalo da napiše priručnik kako prevariti stranog investitora, jer i kad televizor kupite, vi dobijete neku garanciju. Ispalo je da mi nismo dobili ništa. Dokapitalizacija nije bila u prospektu. Podvlačim da je avgusta prošle godine, dakle pošto smo mi već postali suvlasnik, odluka o dokapitalizaciji stavljena na dnevni red Skupštine akcionara, pa kad im je bilo jasno da odluka neće biti izglasana, skinuli su je sa dnevnog reda. Navodno, tamo je dospela tehničkom greškom. Mi u dokapitalizaciji imamo pravo preče kupovine srazmerno svom dosadašnjem udelu. I mi smo u skladu sa tim dobili 40 odsto, a šabačka firma “Intereksport” 33 odsto. Posle toga je ostalo još 20 procentnih poena neraspoređenih akcija i trebalo je i to da podelimo saglasno vlasničkim udelima pre dokapitalizacije. Ali gospodin Boško Lutkić, direktor pravnog sektora, kaže da je vlasnik “Interekporta” Slaviša Purić već uplatio tih 20 procenata. “Roba je kupljena. Taknuto-maknuto”, kaže on nama. Uplatom sredstava za dokapitalizaciju mi jedino obezbeđujemo da nam dotadašnji procentualni udeo ostane isti. Ali većinski vlasnik ne postaje ni Purić. Na prvoj aukciji, pošto smo kupili paket akcija AF, nismo učestvovali iz tehničkih razloga, nismo na vreme otvorili namenski račun. Nikakvi špekulativni razlozi.

Oni su opsednuti šljunkom i malverzacijama sa šljunkom pune svoje džepove. I sredstva od dokapitalizacije hoće u to da ulože. Oni sad imaju ogromnu količinu šljunka na zalihama. I sa stanjem 31. 12. prošle godine, svih 11, skoro 12 miliona avansa dali su za šljunak jednom istom čoveku . Preko pančevačke luke godišnje prođe 300 000 tona razne robe, a kapacitet joj je 1,5 milion. I oni su zadovoljni što koriste 20 odsto kapaciteta. Nama nema ko da pomogne. Nadležni organi su tokom poslednja dva meseca počeli da rade svoj posao, a dotad smo bili nezaštićeni na brisanom prostoru, a mitraljez samo štekće.

Podneli smo krivičnu prijavu protiv Katarine Jakšić. Zato što je sa računa u Delta banci 6.10. prošle godine podigla 150 miliona dinara kredita i doznačila 100 miliona na račun “Interekporta”, Slavišine firme, a 50 miliona na račun brokerske kuće “Beopublikum”. Nikad nije održana sednica Upravnog odbora na kojoj bi bila doneta odluka o kreditu od 150 miliona dinara. Navodno je ta odluka doneta telefonom, a nijednog od nas trojice toga dana telefonom nisu mogli da nađu. Mi kao pojedinačno najveći vlasnik nemamo nikakvog pristupa upravljanju firmom. Nikakvu kontrolu nemamo. Za svaki papir koji nam je potreban, mi podnosimo pismeni zahtev dva dana unapred. Papir ponekad dobijemo, ponekad ne. Nije taj kredit sve. Barže luke se daju na besplatno korišćenje, daju se beskamatni zajmovi koji čak nisu ni vraćeni. Kad mi pod ovim uslovima sa lakoćom dođemo do ovakvih stvari, šta bismo našli da stvarno imamo pristup firmi. Tamo skeleti ispadaju iz ormana.

Mi imamo izvanredno iskustvo u upravljanju lukama. U luci Iljičovsk na Crnom moru u Ukrajini, vlasnici smo nekoliko dokova. Danas kad sve luke u svetu posluju sa ogromnim profitom, oni posluju samo pozitivno. Oni su pet minuta pred Novu godinu izašli iz dubioza. A naša industrija radi dovoljno dobro da bi luka Pančevo mogla da radi punim kapacitetom. Mi smo u luci neželjeni gosti. Pa sad bi trebalo da im damo i tih obećanih 20 000 tona, da nas bolje biju! Gospođa Jakšić kaže da mi isisavamo profit i vozimo u “of šor” firmu. Pa ona je generalni direktor, a priča kao malo dete.

SNEŽANA ŽIVKOVIĆ (AKCIJSKI FOND): U ovoj fazi spora, mi više nismo stranka. Za tačnost berzanskog prospekta odgovara direktor preduzeća. Od nas oni nisu dobili saglasnost za dokapitalizaciju jer takva saglasnost zahteva podebelu dokumentaciju, koju oni nisu uradili. Mislimo da bi “Midlend risursiz” ovaj spor pred Trgovinskim sudom mogao da dobije glatko. A ako se spor prenese na međunarodni nivo, onda je u sporu država Srbija. Mi samo podsećamo da je jednim sličnim povodom Češka platila silne milione dolara jer je dovedena u zabludu jedna firma. U ovom slučaju, po našoj oceni, nije bilo odluke o dokapitalizaciji niti je berzanski prospekt u skladu sa tom odlukom inoviran.